INTERVJU SRĐAN ŠKORO: Janković misli da je 600.000 glasova osvojio sam! A kad god je pokušao da BUDE DUHOVIT, ispao je GLUP U DRUŠTVU! (VIDEO)

Doskorašnji član Pokreta slobodnih građana Srđan Škoro, koji je skoro napustio ovaj Pokret i čija pisana ostavka je izazvala veliku famu u javnosti, bio je gost "Espreso intervjua nedelje". Škoro nam je pričao o razlozima zbog kojih je napustio PSG, o bračnom paru Saši i Slavici Janković, šta je mislio kada je rekao da je "jedna Mira Marković bila sasvim dovoljna za Srbiju, i da nas stvaranje malog Slobe i male Mire u likovima bračnog para Janković neće nigde odvesti, osim direktno u propast".

Škoro nam je otkrio šta je srž problema u PSG-u, s obzirom da je veći broj ljudi otišao iz Pokreta slobodnih građana kako su toliko pogrešili u proceni, ko finansira PSG, zašto je Jankovićeva ostavka odbijena na Skupštini PSG, zašto se čekalo ovoliko dugo da se izrazi nezadovoljstvo, kako gleda na komentare pojedince koji smatraju da je slabljenjem potencijalno najjačeg protivnika na ovaj način samo ojačao Aleksandra Vučića, da li je sa Jankovićem pokušao da popriča o svemu u četiri oka pre nego je dao pisanu ostavku, šta mu je rekao, kako vidi metaforu o prozoru i provetravanju...

Ceo intervju pogledajte u videu:

Napustili ste Pokret slobodnih građana, i objavili pismo u kojem ste rekli da supruga Saše Jankovića Slavica odlučuje o svemu, i da je Pokret u stvari privatna firma Saše i Slavice Janković. Na šta ste konkretno mislili?

- Na način kako se tamo donose odluke, na način kako jedan Pokret pretenduje da promeni vlast funkcioniše. Smatrao sam da tako ne može da funkcioniše, a privatna firma znači skupljanje ljudi, prijatelja, najbližih saradnika, i dodeljivanje unutar Pokreta njima različitih funkcija, često izmišljenih pošto Pokret nema izgrađenu infrastrukturu, način funkcionisanja. Tako da je u isto vreme Saša Janković u isto vreme predsednik Pokreta, predsedava predsedništvom, i nečim što bi se moglo nazvati izvršni odbor koji inače ne postoji. A onda u tom izvršnom odboru koji bi trebalo da bude operativno telo za sam Pokret sede bivša i sadašnja sekretarica, i par prijatelja. Otprilike to je taj sistem odlučivanja, taj sistem koji ima predsedništvo, nazovi izvršni odbor, a i jednim i drugim predsedava Saša Janković. To je malo neobično za slobodne građane, ljude koji žele istinski da promene i Srbiju i ovu vlast koja zaista čini čuda po Srbiji.

Dobro, ali da li je to od početka tako?

- Očigledno da jeste, ali od početka vi ne stignete to sve da primetite. Brojni ljudi su se odaljili zbog svih tih problema. Ja prvo nisam verovao, pri tom nisam ni znao do koje granice idu te stvari. Kada sam se uverio, kada sam video, reagovao sam prvo organima Pokreta, kojima sam ja pripadao kao član predsedništva. Iznosio sam sve te probleme, ukazivao na nedopustivo mešanje supruge predsednika, ukazivao njemu, i u četiri oka da to neće funkcionisati, da to nije dobro, međutim, ništa se nije promenilo, ništa se nije zaustavilo, svakim danom je postajalo sve gore, a ja i određeni ljudi koji su takođe ukazivali kritički na to smo doživljavani kao neprijatelji.

Podržao vas je akademik Dušan Teodorović, jedan od potpisnika "Apela 100", ideologa i osnivača PSG-a, koji je još ranije napustio Pokret, ali o tome nije javno govorio, dok vi niste napisali pismo, a onda je izneo oštre optužbe. Pored vas dvojice, otišlo je još ljudi, uglavnom iz istih razloga. Kako ste toliko pogrešili u proceni?

- Ljudi koji su bili u štabu u kampanji, oni su dobro znali, i posle nisu ni pristupili Pokretu. znali su vrlo dobro šta se dešava. Mi smo svi bili gosti na tribinama, održite neki govor, ode se na neku večeru, i to se na tome završi. Tako da nemate nikakve veze sa strukturom. Kad smo ušli u Pokret takođe je bitno to izvorno predsedništvo koje izabrano na skupštini više ne postoji. Od predsedništva je ostao samo Saša Janković. Jako je čudno zašto su svi ljudi otišli. Ja sam se isto to pitao, zašto neki ljudi prvo nisu prišli, onda čujete neka objašnjenja, međutim, na kraju se pretvorilo da svi imaju isti ili sličan razlog, način odlučivanja, način ponašanja. Mi smo u kampanji stalno gurali da je Saša Janković "jedan od nas", a on se vrlo brzo pretvorio u "jedan od njih", a to je ono protiv čega smo se svi mi borili sve vreme, i zato ja nisam hteo da učestvujem u svemu tome više. Svako otrežnjenje je bolno, ljudi prosto ne mogu da veruju, kao što ja nisam verovao drugima kada su mi ukazivali šta se dešava u Pokretu, tako prihvatam da ljudi ne veruju u ovo što ja sada pričam. Međutim, vrlo brzo će se uveriti, samo moraju da budu blizu. Što budu bili bliže, sve će bolje videti.

Ko finansira Pokret slobodnih građana?

- Ja to ne znam. Znam da je zvanično to članarina, a da li još neko dodatno, verujte da ja kao član predsedništva nikakvih saznanja, niti je to ikada bilo izneto na predsedništvu, što je takođe veoma čudno.

Saša Janković je na Skupštini PSG ponudio ostavku na mesto predsednika stranke, ali je taj predlog jednoglasno odbijen. Zašto, šta mislite?

- To je sve jedna farsa. Na toj skupštini prvo nije bilo glasanja, vi objavite da je nešto bilo jednoglasno, ako je bilo tako onda kažete koliko je ljudi glasalo, a ako je odbijeno aklamacijom da se glasa to ne znači da je bilo jednoglasno. A sam čin aklamacije govori da tu nešto nije u redu. Ta ostavka je samo konstatovana, nikada se nije išlo na raspravu da se kaže da li se prihvata ili ne, na nekoj sednici poluproširenog predsedništva gde je mogao da prisustvuje, kako su sami objasnili, ko se tu zatekao. Možete li onda da zamislite jedan Pokret demokratski gde se drži neka sednica proširenog predsedništva gde se ko zatekne, i onda priča šta mu se kaže. Sama skupština je pokazala da ljudi koji dopuštaju sebi da se nazivaju nekim demokratama i slobodnim građanima, da se odluke donose aklamacijom ja mislim da imaju ozbiljan problem, isti onakav kakav ima Pokret u ovom trenutku.

Zašto ste čekali ovoliko dugo da izrazite nezadovoljstvo? Jeste čekali da se nešto promeni?

- Nije se čekalo. Vi postepeno upoznajete neke stvari. Da sam ja znao 5 ili 10 odsto ovoga što danas znam ja ne bih ni ulazi u Pokret, ja ne bih ni potpisao "Apel 100", ne bih ni učestvovao u kampanji. Ja sam tada zaista verovao da je to put, da je to mogućnost da se lice Srbije promeni. Da su ljudi koji zaista dolaze "mi" a ne Saša Janković. Ja nisam postao član Pokreta zbog Saše Jankovića, njegove supruge ili bilo koga. Ja sam postao zbog ideje i načina kako da promenimo zaista Srbiju. A ta ideja je negde nestala. U tom "Apelu 100" koji smo potpisali, postoji rečenica gde vi potpisom iskazujete spremnost da pomognete Saši Jankoviću u onome što će se naći pred njima, ali istovremeno preuzimate obavezu da ga kritikujete ukoliko ne bude radio kako treba. E, ta obaveza kritike je negde nestala.

Da li je od ideje iz "Apela 100" ostalo išta?

- Od ideje nije ostalo ništa. On se uživeo u to da je tih 600.000 glasova osvojio sam, nije shvatio da je to dobio bukvalno na lotou tih 16 odsto. Mislio je da je loto izvlačenje svake nedelje, a nije. Sa tih 600.000 bilo bi logično da za ovih šest meseci sada ima milion glasova, i bilo je logično da je činio sve da taj Pokret uspe i napravi takvu infrastrukturu i da o njemu priča kao o primeru, a ne da sada sedimo i pričamo o ovome o čemu pričamo. On je umislio da je lider opozicije, da on može da pregovara, a kako mu je Vuk Jeremić rekao da je on taj koji vuče bele figure i da određuje pravila. A sam nema kapacitete da to izvede kako bi trebalo i moralo da bi se promenila vlast.

Kako vidite metaforu o prozoru i provetravanju?

- Saša Janković nije duhovit čovek i nije šarmantan. Kad god je pokušao da bude duhovit i šarmantan, onda je ispao glup u društvu. Mislim da je i ovo sada učinio na taj način, sa onim grčenjem u Beču, sa ovim prozorom.. Prozor je sada ispao simbol slobode, i mera časti kroz koju treba proći. Ali je zaboravio kada se otvore prozori da povuče promaja, a da su Srbi jako osetljivi na promaju i vrlo dobro znaju šta usledi posle promaje.

(Milka Radović)