prava podela
Jedan su grad četnici voleli kao Ravnu Goru, oko drugog su se lomila koplja! GDE SE DANAS U SRBIJI SLAVI TITO, A GDE DRAŽA?
U prošlosti je bilo mesta koja su bila jasno obojena partizanskim ili četničkim bojama
Tri grada u Srbiji su nosila ime druga Tita! Imali smo Titovo Užice, Titovu Mitrovicu i Titov Vrbas. Načelo je bilo da svaka pokrajina u SFRJ ima grad sa Titovim imenom.
Užice je bilo preimenovano u Titovo Užice, zajedno sa još 7 gradova širom zemlje (uz Mitrovicu i Vrbas imali smo i Titov Drvar, Titov Veles, Titovu Korenicu, Titovo Velenje i Titograd).
Ovo je bio jedan od razloga zbog kojeg je Užice dobilo veliku finansijsku pomoć od države i velika ulaganja u infrastrukturu i lokalnu industriju. Tokom narednih decenija, Užice je preraslo u jedan od većih i razvijenijih gradova u SFRJ, sve do njenog raspada. Posle raspada, 1992. godine, Užice gubi pridev ”Titovo”.
Danas je 29.novembar, dan republike, čiji je sinonim bio i Josip Broz Tito, i njegovi pioniri.
Jedni će se sećati sa setom, drugi će ignorisati ovaj "veliki datum".
Kako će biti u Čačku?
Ovaj grad je izazivao brojne polemike kada je reč njegova okrenutost ka, ili od komunizma.
Josip Broz Tito je, tokom 35-godišnje vladavine Jugoslavijom, na čitavom području SFRJ izbegavao samo jedan grad - i to srpski.
U njemu je bio čak sedam puta, ali uvek u prolazu. Uvek je to bilo usput, na putu ka Užicu. Istoričari smatraju da je krivac tome činjenica da ga je Broz do kraja života doživljavao Čačak gradom bliskim Ravnogorskom pokretu.
U njegovim očima Čačani su uvek bili, tvrde istoričari, četnici. Valjda zbog svoje blizine Ravnoj Gori i pesme "Na planini, na Jelici".
Stariji Čačani još pričaju da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi tretirani kao protivnici režima uvek preventivno stavljani u pritvor i po sedam dana ranije.
Etiketu buntovničkog grada i mesta za izbegavanje zapečatila je situacija kada je za vreme druge posete Tita Čačku, baš tokom njegovog govora, verovali ili ne, nestalo struje! Slučajnost? Možda. Nesrećna - svakako!
Ali kontroverzno je i to što je prema izveštajima policije Kraljevine Jugoslavije iz 1940. godine, Čačak bio ocenjivan kao ozloglašeno "komunističko leglo".
Neki istoričari se pak ne slažu, pa kažu da je malo mesta koje je Tito posetio toliko puta, barem "u prolazu".
No, jedan grad je posetio tri puta!
Tito je ovde dočekivan prijatno, a kažu da je pri njegovoj poseti bilo okupljeno u 50 hiljada ljudi.
Zanimljivo je da je jednom prilikom posetio i manastir Žiča, i tada je Tito priložio 20.000 dinara za obnavljanje vladičinog konaka.
Titove posete ostajale su duboko usađene u kolektivnu svest Kraljevčana.
Nosio je maršalsku uniformu, koju je nosio i kad je bio u inostranstvu.
Od svih poseta svakako najkontroverznija je prva, iz 1951. godine. U periodu od 1948. do 1955. Kraljevo je nosilo ime Rankovićevo, po Aleksandru Rankoviću, drugu Marku (Leki), direktoru Ozne. Međutim, nakon Brionskog plenuma i afere prisluškivanja drug Ranković je završio svoju karijeru i povukao se iz javnog i političkog života. Zato je njegovog ime brisano iz svih dokumenata, literature, pa i svakodnevnog života. Zbog ove činjenice, za života Tita i nakon njegove smrti, Ranković i sve što ima veze sa njim je nekako nestalo iz kolektivne svesti. Otud i brisanje njegovog imena iz članova delegacije koja je posetila Kraljevo te godine, pa u knjizi "Kad nam je Tito bio gost" iz 1981. godine, stoji da je Kraljevo posetio "predsednik Tito i njegova pratnja". On je brisan i iz zvaničnih fotografija, pa se na zajedničkoj fotografiji Tita i preživelih pripadnika IV kraljevačkog bataljona objavljenoj u gorepomenutoj knjizi ne vidi Ranković, iako ga na originalnoj ima. A na kraju, izbrisano je i ime grada, pa Tito nije posetio Rankovićevo već Kraljevo, o čemu svedoči fotografija sa dočeka na Železničkoj stanici gde se jasno vidi da je neko cenzurisao ime grada, piše Vajs.
U prošlosti je bilo mesta koja su bila jasno obojena partizanskim ili četničkim bojama.
Jedno od njih je i Vranić, ili "mala Moskva".
- Narod ovde je voleo partizane i odbijao je da "pređe" u četnike. Ljudi su ih prezirali i bili su veoma lojalni svojim principima - ispričao nam je jedan stanovnik.
To su i platili - životima.
No, ima i gradova u kojima četnici imaju dobru reputaciju, jer su ih oslobađali. Loznica je grad koji četnici vole kao Ravnu goru.
To je prvi oslobođen grad u Evropi, koji su četnici oslobodili od Nemaca samo nekoliko meseci nakon što je Jugoslavija kapitulirala 1941. godine.
Ali ne i jedini.
Četničke snage oslobađale su i Proboj, Ljuboviju, Krupanj...
Ipak, u pojedinim gradovima, ponosni četnici kao da se nestali. Tako je 2009. godine Vranje donelo odluku o materijalnom obezbeđenju učesnika Narodnooslobodilačkog rata (NOR) pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, ali terenska ispitivanja su pokazala navodno: da četnika u ovom gradu nema!
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
