LEPA SRPSKA POSLANICA BILA JE U JEDINOJ ZEMLJI NA SVETU U KOJOJ NEMA KRIMINALA: Ovo su njeni utisci (FOTO)

Poslanica Pokreta Dosta je bilo Ana Stevanović posetila je Katar i za Espreso.co.rs prenela svoje utiske o ovoj zemlji. Pročitajte njen autorski tekst o "čudu od zemlje", kako je nazvala Katar:

Službeni put u Katar bio je realizovan zahvaljujući Ambasadi države Katar u Beogradu, kao i šeiku Tamimu bin Hamedu Al Taniju koji su ujedno i finansirali dolazak petoro narodnih poslanika Narodne Skupštine Republike Srbije, inače članova poslaničke grupe prijateljstva sa Katarom. Ovom prilikom im se iskreno zahvaljujemo na gostoprimstvu i mogućnosti da se upoznamo sa ovom nesvakidašnjom zemljom, kao i da razmotrimo mogućnosti buduće saradnje u brojnim oblastima između Republike Srbije i Katara.

Smešten u Persijskom zalivu, Katar čudo od zemlje. Do pre samo trideset godina, u Kataru su se nalazila samo mala ribarska sela. Strahovito brz razvoj i napredak Katar duguje nalazištima nafte i gasa. Po količinama nafte i naftnih rezervi, Katar je treća zemlja na svetu, odmah nakon Rusije i Sjedinjenih Američkih država. Za zemlju u kojoj živi manje od 2 miliona stanovnika, od kojih je samo 220 hiljada državljana Katara, jasno je objašnjenje njenog nesagledivog bogatstva.

Zanimljivost je da se u Kataru ne plaća porez i to je jedan od razloga zbog kojeg veliki broj ljudi dolazi u ovu zemlju. U Kataru trenutno živi i radi oko dve hiljade građana Srbije.

Kriminal u Kataru gotovo da ne postoji. Uzrok tome su strahovite kazne koje se kreću čak do nekoliko hiljada dolara za saobraćajne prekršaje poput prolaska na crveno svetlo. Prilikom sastanaka u Ministarstvu unutrašnjih poslova, katarski zvaničnici su nam kazali da godišnje imaju od 2 do 5 ubistava i da je najčešće reč o ubistvima unutar porodica. Stranci takođe strogo vode računa da ne prekrše zakone pošto im u suprotnom sledi deportacija.

Ljubitelji kulture i umetnosti nikako ne bi trebalo da propuste posetu Muzeju islamske umetnosti. Ovo neobično arhiektonsko zdanje projektovao je američki arhikekta kineskog porekla Leoh Ming Peij koji je širom sveta najpoznatiji po tome što je autor čuvene staklene piramide podignute ispred muzeja Luvr. Ovo impersivno zdaanje podignuto je na veštački nasutom ostrvu odakle se pruža veličanstveni pogled na downtown i njegove moderne nebodere. Zbriku ovog muzeja, istoričari umetnosti smatraju za jednu od najvrednijih na čitavom svetu i ova činjenica čini Dohu novom kulturnom prestonicom Bliskog istoka.

Možda će nekoga zavarati naizgled mali broj od oko hiljadu umetničkih dela koja su skupljana širom tri kontinenta, počev od Evrope, preko Afrike pa sve do Azije i daleke Indije, ali u pitanju su dela koja najbliže oslikavaju i predstavljaju muslimansku kulturu počev od 7. sve do 19. veka. Ovim muzej ističe vrednosti muslimanske civilizacije kao i njenu ulogu u približavanju različitih kultura.

Pored velikog broja islamskih rukopisa neprocenjive vrednosti i izuzetne primere kaligrafije, kolekcije muzeja kriju i predmete od keramike, stakla, slonovače, tekstila, drveta i dragog kamenja. Zanimljivo je pomenuti da su među ovim delima preko četrdeset remek dela koja su tokom 2006. godine bila prvi put izložena u pariskom Luvru.

Trenutna politička situacija u Kataru nije jednostavna. Četiri arapske zemlje - Saudijska Arabija, Ujedinjeni arapski Emirati, Bahrein i Egipat, prekinule su diplomatske odnose sa Katarom početkom juna ove godine, optužujući ga da podržava terorističke organizacije i destabilizaciju situacije na Bliskom istoku. Istovremeno, četiri države uvele su ekonomske sankcije Kataru.

U međuvremenu, nije došlo do značajnijeg proširivanja ekonomskih sankcija, a postojeće, mada su oštre, nisu dale očekivane rezultate, niti su naišle na šire međunarodno opravdanje ili podršku. Umesto insistiranja na ispunjavanju trinaest zahteva, četiri arapske zemlje su istakle zahtev da Katar ispuni šest principa koji uključuju borbu protiv ekstermizma i terorizma, suspendovanje svih provokativnih govora i akata koji podstiću nasilje, sprovođenje ‘’rijadskih sporazuma’’, uzdržavanje od mešanja u unutrašnje stvari drugih država. Katarski zvaničnici su odbacili svih šest principa.

Trenutna kriza ne odgovara nijednoj od strana, a direktni dijalog nije počeo. Reks Tilerson, državni sekretar SAD pozvao je četiri arapske zemlje da ukinu kopnenu blokadu Katara u kome se špred turske baze nalazi najveća američka baza na Bliskom istoku u kojoj je stacionirano oko deset hiljada američkih vojnika i koja je centar za operacije međunarodne koalicije protiv Islamske države. Tilerson je ocenio da je Katar spreman na dijalog, a krivicu za krizu je prebacio na države koje su uvele blokadu.

Nakon dva dana boravka u Kataru i nakon brojnih sastanaka sa predstavnicima iz nekoliko ministarstava, uvideli smo da je ekonomska saradnja naše dve zemlje je nedovoljno razvijena. Trgovinska razmena je više nego skromna i primera radi, samo je tokom 2105. godine iznosila oko 5,92 miliona američkih dolara. Investiciona saradnja od koje bi obe zemlje mogle da imaju koristi nije u značajnoj meri zastupljena u međusobnim odnosima. Oblasti u kojima bi saradnja mogla da se realizuje tiču se oblasti energentike, poloprivrede, privrede, rudarstva i nekretnina. Pojedine katarske kompanije iskazuju interes za mogućnosti investiranja u oblasti energetike i proizvodnje električne energije. Potencijalna saradnja naših stručnjaka sa katarskim kompanijama pruža brojne mogućnosti koje dalje mogu rezultirati obostranom koristi i nadamo se da će do konkretnije saradnje doći u mesecima koji slede.

Još jednom se zahvaljujemo Ambasadi države Katar u Beogradu, kao i šeiku Tamimu bin Hamedu Al Taniju koji su narodnim poslanicima omogućili posetu ovoj nesvakidašnjoj zemlji.

(Ana Stevanović, poslanica pokreta Dosta je bilo)