OTKRIVAMO ŠTA ZAISTA STOJI IZA IZJAVE IZETBEGOVIĆA: U pitanju je oproban i lukav plan, ali NIJE ONO ŠTO MISLITE!

Ceo Balkan je na nogama zbog izjave Bakira Izetbegovića. U intervjuu za Deutche Welle, Bakira su pitali "Da li će BiH priznati nezavisnost Kosova", a Bakir je rekao "nadam se da da".

Naravno, mediji bliski vlasti u Srbiji su odmah odreagovali i ovo preneli kao "Bakir Izetbegović najavio da će BiH priznati Kosovo", što su čekali i političari iz vlasti, pa je sazvana sednica Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti kojom je predsedavao Nebojša Stefanović...

Još jednom, ni iz čega, digla se bura.

Naravno, Bakir je preterao, voleli to protivnici režima u Beogradu ili ne. Izjava je, iako nije bila "priznaćemo Kosovo" nego "nadam se de ća BiH da prizna Kosovo", potpuno nekonstruktivna, destabilizujuća i beskorisna, pogotovo ako se u vidu ima složena politička situacija u BiH.

Naravno, režim u Beogradu je to iskoristio kako bi stvorio de facto vanrednu situaciju i privid da je Srbija na udaru, da joj je učinjeno nešto jezivo, nešto neoprostivo, nešto užasno i da samo mudrost čelnika režima može da nas spasi od varvara koji prete na granicama.

Naravno, i jedan i drugi režim (i treći, ako računamo Dodika) imaju koristi od ovoga.

Kako?

Pa evo: strategija vlastodržaca na Balkanu da se objasniti u jednoj rečenici. A to je: zloupotreba institucija države u svrhu ličnog bogaćenja i održavanje na vlasti uz pomoć zapaljive retorike kojom se pažnja birača sklanja sa životno važnih tema kao što su životni standard, ljudska prava, sloboda, funkcionisanje države i stvara privid "ratnog stanja" u kojem je potrebno "jedinstvo države" i u kojem se svaki poziv na razum proglašava za "izdaju".

Da budemo sasvim jasni, pod ovim "vlastodršci" ne mislimo samo na pripadnike aktuelnih režima u balkanskim državicama, nego i na pripadnike opozicije, dakle, zbir tajkunsko-klerikalno-političke elite koja već skoro 30 godina vlada našim životima.

Podela karata je najsličnija onoj koja je bila aktuelna u doba Osmanlijskog carstva: postoji raja, kojoj pripadamo svi mi koji radimo 8, 10 ili 12 sati dnevno za crkavicu, i postoje askeri, vladajuća klasa, za koju mi radimo i koja, u suštini, na luksuz (vile, stanovi, limuzine, letovanja, jahte, kokain, elitne prostitutke) troši državni, narodni novac (koji im se sliva u džepove preko raznih "kombinacija").

E sad, kod Osmanlija vlast sultana je bila "od Boga, Alaha", a na Balkanu Bakirima, Dodicima i drugima vlast daje narod, na izborima.

Nekad, morao si da trpiš nepravdu, lopovluk i kriminal onih na vlasti jer "mora tako" i jer je "od Boga (Alaha).

Danas, treba da izađeš na biralište i da zaokružiš nekoga, da izabereš svog tlačitelja. Imaš luksuz da biraš ko će da te laže, krade i podsmeva ti se što nemaš para detetu da kupiš nešto lepo. Izbor je, naravno, lažan, jer sve političke opcije koje su na spisku su deo elite čiji jedini politički program je očuvanje statusa quo.

A, što bi rekli u filmu, "hoće li biti onog rata"?

Verovatno neće, jer rat je rizik i za vladajuću klasu. Ali ne treba potcenjivati njihov insktinkt za samoodržanjem.

Ako budu primorani na to, ponovo će nas gurnuti u rat.

(P. M.)