AKO TOG ZLIKOVCA VRATIMO MEĐU LJUDE, KO JE SLEDEĆI? Klanjao se nemačkom Trećem rajhu i istrebljivao Jevreje, a Srbi bi da ga sad REHABILITUJU?! (VIDEO)

Proces rehabilitacije Milana Nedića izazvao je polemike u javnosti zbog oprečnih mišljenja o njegovoj ulozi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

Nedićevi potomci zatražili su od suda da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je Nedić proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.

S druge strane, mnogi smatraju da je bivši srpski premijer za vreme okupacije ostao veran nemačkoj ideologiji do kraja i izdao svoj narod.

Jovo Bakić, srpski sociolog, u razgovoru za Espreso kaže da postoje čvrsti dokazi protiv Nedića, ali da on nikad nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikad nije objavljeno gde je sahranjen.

Jovo Bakić dodaje da ti čvrsti dokazi protiv Nedića nisu u smislu narodnog neprijatelja, jer je pitanje šta to uopšte znači.

- Ono što možemo sigurno znati jeste da je on bio saradnik okupatora, jer je u stvari bio ideološki ubeđen. Kao Maršal Peten u Francuskoj, tako i Nedić ovde. To su saradnici okupatora, tu nema dileme - kategoričan je Bakić.

Istoričar Milan Ristović, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je u postupku pravne rehabilitacije u Višem sudu da lojalnost Nedića nemačkoj ideologiji ostaje do samog kraja rata.

"On je postavljen na čelo srpske vlade od nemačke vojno-okupacione uprave i direktno je odgovarao nemačkim okupacionim vlastima", posvedočio je Ristović navodeći da je 2. septembra 1941. godine Nedić komandantu vojne uprave Bensleru dao izjavu o potpunoj lojalnosti, o čemu svedoči dokument iz arhiva nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

Kako je naveo, ta lojalnost podrazumevala je da će najoštrije postupiti protiv Jevreja, slobodnih zidara, da se pokrene postupak protiv svih koji su doveli do 27. marta.

"Nedić je 9. septembra 1941. godine na sastanku s Dimitrijem Ljotićem i nemačkim agentom Rudolfom Trojem izneo stav o rešenju jevrejskog pitanja: "Napolje s njima". Sve dokle jedan Jevrejin bude u zemlji i dok može da govori sa Srbima ili dok ga Srbi mogu žaliti, sve dotle nema mira u zemlji", podsetio je Ristović.

Kako navodi ovaj profesor, Nedić je naredio hapšeje sumnjivih oficira koji su se skrivali jer nisu želeli da uđu u srpsku državnu stražu.

"Prva grupa od oko 100 oificira je uhapšena i poslata u nemačke logore. Milan Nedić je u junu 1942. godine poslao pismo Baderu sa zahtevom da se izdvoje jevrejski oficiri od ostalih kako bi se izbegla jevrejsko-boljševička propaganda. To je bio jedinstven slučaj da je tako nešto traženo", rekao je Ristović.

Prema rečima Ristovića, Bader je pitao Nedića da li je spreman da prihvati "masovne egzekucije", na šta je on odgovorio potvrdno, a kad ga je pitao da li je srpska Vlada spremna da sama vrši odmazde i streljanja protivnika Nedić je izneo stav da za zločine protiv srpske vlade ona sama treba da propisuje i izvršava kazne i da sama bira lica koja će biti streljana.

Nedić je smatrao da streljanja ne bi trebalo da budu pojedinačna, već grupna zbog većeg efekta, kazao je Ristović.

"Njegova lojalnost je bila apsolutna do samog kraja. On je verovao da Srbija treba da postane deo novog poretka koji gradi Treći rajh. Verovao je u ispravnost svoje politike i verovao da će Srbija postati deo nemačke nove Evrope", kazao je Ristović.

Biljana Srbljanović se u u autorskom tekstu o spomeniku Zoranu Đinđiću dotakla i rehabilitacije Milana Nedića i iznela svoje mišljenje.

- Kosta Kumanudi, gradonačelnik koji je postavio Pobednika, posle rata јe, zbog svog otvorenog fašizma, izdaja svog naroda i svoje zemlje, osuđen na 18 meseci robiјe, gubitak političkih i građanskih prava (osim roditeljskih) u traјanju od dve godine, kao i na konfiskaciјu celokupne imovine. Pošto se upravo nastavlja proces za rehabilitaciju izdajnika Milana Nedića, na sudu koji je odbio svedočenja predstavnika jevrejske zajednice – ako nam, građani, uspe da i tog zlikovca povratimo među ljude, Kumanudi će logično da sledi - rekla je ona i nastavila: - Dok vi diskutujete o Vučiču, Vesiću, vajarskoj estetici, položaju spomenika i njegovom izgledu i zašto nije lep kao na groblju, promiču vam bitne stvari, Srbi moji", napisala je ona u autorskom tekstu o spomeniku Zoranu Đinđiću.

DOKAZI POSTOJE

Oni koji se protive rehabilitacije Nedića navode da brojni dokumenti idu u njihovu korist.

Evo jednog primera.

15.11.1941.u telegramu upućenom komandantu nemačkih oružanih snaga na jugoistoku, general Beme opunomoćeni komandant u Srbiji kaže: „Armijski general Nedić je veoma lojalan i postiže vidne uspehe u borbi protiv komunista. Uporno traži da se ustanička mesta bombarduju. General Nedić verno služi nemačkim interesima".

No, Srđa Trifković, publicista i istoričar, u razgovoru za Espreso prokomentarisao je da li je i s kakvim razlogom Nedićeva rehabilitacija u javnosti dočekana "na nož", ali i koliko su čvrsti dokazi da je Nedić narodni neprijatelj.

- Ne iznenađuje činjenica da je dočekana na nož od medijski vidljivog dela establišmenta, jer je reč o ljudima koji su a priori negativno orijentisani prema svakoj manifestaciji srpskog rodoljublja. Đeneral Milan Nedić, heroj iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, nije bio ideološki saradnik okupatora kao što je to bio ustaški poglavnik Ante Pavelić u Hrvatskoj ili kao što su to bili lideri Mađarske, Slovačke, Rumunije i drugih saradnica sila osovina - objašnjava Trifković i dodaje da Nedić sledio sličan put kao francuski maršal Filip Peten, koji je takođe bio heroj Prvog svetskog rata.

- Đeneral Nedić je znao da kreće na hod pod mukama i da nije bilo njegovog aganžmana, Srbi iz ustaške Hrvatske, a bilo ih je preko 300 hiljada i Slovenci koje su Nemci proterali iz Slovenije u Srbiju, ostali bi bez zaštite, a ruševine bi ostale neraščićene i omladina bi bila još otvorenija komunističkoj agitaciji nego što je to bio slučaj. On je jedna izrazito tragična ličnost, i nema nikakve sumnje da je s pravnog stanovišta, proces koji su komunisti pokrenuli protiv njega bio izmontiran. Međutim, shvativši to, oni su radije odlučili da ga gurnu kroz prozor.

- Daleko da je njegova uloga - uloga heroja ili za ugled genercijama, ali u najmanju ruku ima elemente jedne antičke grčke drame, gde je između dve krajnje neprihvatljive opcije pasivnosti, on mogao kao penzionisani đeneral da sedi između četiri zida i da čeka. Tu je i anganžman za koji je znao da će mu doneti osudu mnogih, ali se on odlučio za ovo drugo iz čistog rodoljublja. Jer za njega lično i u njegovim godinama u tom istorijskom trenutku, apsolutno nije bilo nikakave lične računice ili želje za vlašću. On je bio svestan da je zapravo samo figura koja se bori za izvesnu dozu autonomije i delovanja, pod krajnje nepovoljnim okolnostima - zaključio je Trifković.

Već pokušali rehabilitaciju

Prvu inicijativu za rehabilitaciju Nedića podneli su 1992. u Narodnoj skupštini Republike Srbije poslanici Srpskog pokreta obnove Slobodan Rakitić, Vojislav Nedeljković, Vlatko Vuković i Milan Miković. Ta inicijativa je prošla nezapaženo.

Od 1992. u Zvezdara teatru se igrala predstava "Đeneral Milan Nedić", Siniše Kovačevića.

(Espreso.co.rs)