OPASNA JE ILUZIJA DA SRBIJA VIŠE NIKAD NEĆE RATOVATI! Vulin za TETKU IZ KANADE okrivio SAD i Zoranu Mihajlović!

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, več neko vreme je u žiži javnosti, zbog kupovine stana u Beogradu koji vredi četvrt miliona evra. Vulin je rekao da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade, da bi kasnije tvrdio da je u Srbiju novac unosio u više navrata, po 9.000 evra svaki put.

Ministar se ovim povodom oglasio na svom sajtu, a saopštenje vam prenosimo u celosti.

"Srpsku javnost već danima potresa afera o poreklu novca kojim je aktuelni ministar odbrane Aleksandar Vulin pre više od 5 godina (dakle pre nego što je uopšte postao član vlade) kupio stan u Beogradu. Novinari američke televizije N1, kao i brojni ,,istraživači“ iz redova nevladinih organizacija, utrkuju se u tome ko će biti uverljiviji u razobličavanju navodno koruptivne prirode Aleksandra Vulina.

Sve to bi bilo savršeno normalno i poželjno u funkcionalnom demokratskom društvu sa nultom tolerancijom za korupciju samo kada bi dotični ,,progonitelji korupcije“ podjednaku posvećenost tom plemenitom cilju pokazivali u svim slučajevima, a ne samo kod onih koji nisu po volji američkih interesa na ovim prostorima. A Aleksandar Vulin to svakako nije već nekoliko godina unazad, a naročito od dolaska na mesto ministra vojnog, na šta je sa burnim negodovanjem reagovao i američki ambasador Kajl Skot.

Šta to u stvari radi ministar Vulin?

Vulin je, kao neskriveno proruski i suverenistički orijentisani ministar, od svog dolaska na čelo resora odbrane pokrenuo nekoliko strateški važnih pitanja za srpsku vojsku i odbranu u celini, što kod onih kojima za ostvarenje svojih ciljeva treba vojno što slabija Srbija nije prošlo nezapaženo. Ovo se ne tiče samo ugovorene nabavke novih ruskih aviona za srpsko ratno vazduhoplovstvo, pa čak ni sve ozbiljnijih planova za nabavku (opet ruskih) sistema raketne PVO kakav su Buk i S-300, nego i sve izraženijih tendencija za promenu srpske vojne doktrine.

Kako bi se ovo razjasnilo potrebno je vratiti se par godina unazad, u vreme DOS-ovske rušilačke ,,reforme“ Vojske Srbije u kojoj je prema NATO standardima stvorena mala (i za NATO bezopasna) vojska, uz to potpuno izolovana od naroda koji je demilitarizovan ne samo ukidanjem obaveze služenja vojnog roka, nego i intenzivnim psihološko-propagandnim akcijama za podrivanje ugleda vojske u domaćoj javnosti. Poslednjih godina su primetni napori države da ispravi štetu koja je tako nastala, a sa dolaskom Aleksandra Vulina na čelo vojske počelo je sasvim otvoreno da se govori o potrebi vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.

I ne samo da je počelo da se o toj potrebi govori, nego je usledila i serija vežbi i obučavanja rezervnog sastava. Osim toga, država je počela da se sistematski bavi poboljšanjem životnog standarda pripadnika vojske, a podizanju ugleda vojske je data naročita pažnja. Konačno, za prosečnog građanina Srbije je možda najvažnije od svega navedenog to što se kao ministar odbrane Aleksandar Vulin dosledno i energično zalaže za vojnu neutralnost Srbije. I to ne samo pred srpskim kamerama, Vulin je nezainteresovanost Srbije za članstvo u NATO-u već više puta saopštio i u lice predstavnicima Alijanse, kako u Beogradu, tako i u samoj komandi Severnoatlantskog saveza u Briselu.

Sa Vulinovim dolaskom na čelo ministarstva odbrane preduzete su i druge inicijative koje jačaju suverenu poziciju Srbije, kao što su sklapanje vojnotehničkog sporazuma sa Izraelom i jačanje vojnog savezništva sa Grčkom kroz pristupanje borbenoj grupi EU ,,Helbrok“ u kojoj se nalaze pravoslavne zemlje regiona – Grčka, Bugarska, Rumunija i druge. Dogovoreno je i upućivanje srpskih oficira na školovanje u institucijama ODKB, što je do sada bilo praktično nezamislivo.

Pored svega toga, Vulin je pokazao hrabrost da srpsku javnost trgne iz opasne iluzije plasirane za vreme Borisa Tadića o tome kako ,,Srbija više nikada neće ratovati“. U uslovima kada je 12% državne teritorije pod okupacijom izjavljivati da Srbija ,,nikada neće ratovati“ ne znači samo odricanje od tih 12% teritorije, nego i poziv na dodatno rasparčavanje Srbije. Vulin je suprotno tome podsetio građane na to da Srbija, kao vojno neutralna zemlja, mora da se oslanja na svoje kapacitete za odbranu i da kao takva mora biti uvek spremna za rat, jer je to jedini garant odvraćanja agresije. Imao je hrabrosti da objasni da je posao vojske da se sprema za rat, što su pljuvački mediji zloupotrebili kao navodni dokaz Vulinove ,,sumanutosti“. Oni valjda misle da se vojska sprema za elokvetne razgovore na engleskom jeziku ili za kontrolu saobraćaja u sklopu mirovnih misija po udaljenim zemljama Afrike i Bliskog istoka?

,,Zujanje roja“

Sve ovo dovelo je do toga da američke strukture u Srbiji pokrenu nemilosrdni pohod protiv Vulina, a samim tim i protiv pokušaja da se Vojska Srbije otrgne iz ograničavajućih okvira u koje je postavljena reformama po NATO standardima. Sumnjiva nevladina organizacija pod nazivom ,,Mreža za istraživanje kriminala i korupcije“ (skraćeno KRIK) pokrenula je medijsku hajku protiv ministra odbrane iznošenjem detalja o nejasnom poreklu novca kojim je Vulin 2012. kupio stan u Beogradu. Hajku su kao prvorazrednu vest podržali američki mediji N1, B92 i Kurir, ali i proamerički elementi u vlasti, poput Zorane Mihajlović koja je stala u odbranu KRIK-a i pozvala na detaljno ispitivanje Vulinovog slučaja. Ovakvo ,,zujanje roja“ je dobro poznata tehnika subverzivne nenasilne borbe, formulisana u brojnim američkim udžbenicima specijalnog rata, kojom Vašington diskredituje neposlušne kadrove u zemljama gde ima direktan uticaj na kreiranje javnog mnjenja.

Važno je podsetiti se da ovo nije prvi put da je Aleksandar Vulin na meti propagandne satanizacije. Primer takvog delovanja mogli smo da vidimo 2015. nakon potpuno otvorene i neuvijene izjave Aleksandra Vulina da SAD žele da destabilizuju Srbiju. Ni sedam dana nije prošlo, a već su u štampu puštane i majice sa natpisom novonastalog društvenog trenda popularizovanog preko društvenih mreža #HospitalizujteVulina. Slični talasi propagandnog botovanja etiketama preko društvenih mreža dogodili su se i nakon poziva rezervista na vojne vežbe kada su sistematskim akcijama popularizovani anonimni komentari koji pozivaju na dezerterstvo pod parolom ,,nećemo da ginemo za političare“, kao i sada kada se za ime ministra odbrane, bez obzira na sva njegova pozitivna dostignuća, na društvenim mrežama vezuju botovi sa komentarima o ,,tetki“ i ,,stanu“.

Ono što je naročito opasno za pomenutu stabilnost Srbije, jeste sposobnost američkih kreatora javnog mnjenja da svoje interese upakuju tako da se za njih ne bore samo otvoreno proamerički kadrovi, nego da ih podrže i delovi društva sa dijametralno suprotnim političkim stavovima – oni nacionalisti i patriote čiji se rezon može objasniti rečenicom ,,mrzim vlast više nego što volim Srbiju“.

KRIK-om protiv srpskog aparata bezbednosti

Da sve ovo ne bi delovalo kao zamena teza, slažemo se da je potrebno posvetiti neophodnu pažnju koruptivnim aktivnostima političara. Međutim, veoma je upadljivo da se američke nevladine organizacije poput KRIK-a i američki mediji poput TV N1 bave jedino korumpiranošću antiameričkih kadrova na političkoj sceni Srbije. Kada se poslednji put desilo da neko od ovih centara kreiranja javnog mnjenja prozove zbog opravdanih sumnji u korumpiranost ličnosti poput Mlađana Dinkića, Zorane Mihajlović ili Božidara Đelića? Je li Vulinov sumnjivi stan naneo veću štetu Srbiji od sistematskog pljačkanja ministarstva odbrane vršenog od strane Dragana Šutanovca i Borisa Tadića u vreme njihovih mandata na čelu resora odbrane?

Ali šta je uopšte KRIK i ko je njegov direktor Stevan Dojčinović? Ova opskurna grupa se pre afere ,,Vulinov stan“ u srpskoj javnosti prvi put glasnije pojavila krajem maja ove godine kada je pokrenuta afera o učešću BIA u upadu maskiranih lica u makedonski parlament kada je pretučeno nekoliko albanskih i drugih opozicionih poslanika. Tada je KRIK u tekstu pod naslovom ,,Lazanski i BIA u Makedonskom scenariju“ objavio kako se novinar i član srpskog parlamenta na listi vladajuće partije Miroslav Lazanski sa pripadnikom BIA Goranom Živaljevićem i predsednikom Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivanom Stoilkovićem angažovao na promociji anti-NATO i proruske propagande u Makedoniji, a sve u cilju podrške opstanku režima Nikole Gruevskog i sprečavanju ulaska ove zemlje u NATO. KRIK je kao izvore svojih informacija naveo prisluškivane razgovore i fotografske materijale koji su ,,procurili“ iz makedonske službe bezbednosti. Direktor KRIK-a Stevan Dojčinović je tom prilikom konstatovao da je time ,,BIA pokazala amaterizam i kompromitovala sebe“.

Iako se ubrzo pokazalo da se radi o veštački stvorenoj aferi jer je Živaljević bio akreditovani oficir za vezu BIA sa makedonskim službama bezbednosti, pa je kao takav najavio svoj boravak u makedonskom parlamentu, dok je Lazanski kao novinar prirodno kontaktirao i našu ambasadu radi informisanja, niko se nije setio da pozove KRIK na odgovornost zbog plasiranja opasnih dezinformacija u regionlanu javnost kojim ne samo da je mogao biti podriven ugled Srbije, nego i ugroženo srpsko stanovništvo u Makedoniji okupljeno oko Demokratske partije Srba. Osim toga, kako to da se Dojčinović nije setio da, umesto BIA, za ,,amaterizam“ optuži makedonsku službu kojoj su operativni podaci ,,procurili“ do njega? Naravno, nema sumnje da Dojčinović i njegovi ,,istraživački novinari“ nisu svojim ,,istraživanjem“ došli do dotičnih podataka nego su ih dobili od neke službe, a malo je verovatno da je to ona makedonska.

Sam Dojčinović je svoju karijeru otpočeo u krilu čuvenog Mikija Rakića koji je za vreme vladavine Borisa Tadića bio rukovodilac neke vrste para-obaveštajne službe Demokratske stranke i kao takav tesno povezan sa američkim obaveštajnim strukturama. Interesantno je da je nekadašnji urednik nekadašnjih ekstremno antisrpskih E-novina Petar Luković za Dojčinovića napisao sledeće: ,,On je godinama bio miljenik organizacija tipa NUNS, prijatelji iz senke obezbedili su nepismenom Dojčinoviću strelovitu karijeru – neobrazovani Kruševljanin, bez ikakvog novinarskog iskustva i obrazovanja, za samo nekoliko godina postao je vlasnik čitavog niza nagrada za istraživačko novinarstvo, ma šta to značilo“, i dodao – ,,Dojčinović nije krio da mu je pokojni Miodrag Miki Rakić bio mentor, takoreći tata koji mu je obezbedio da napiše knjigu o Darku Šariću, ali tako da čitava Demokratska stranka ostane nevina“. Luković je inače u više navrata KRIK okarakterisao kao ,,Centar za ucenjivanje“ koji selektivno pušta kompromitujuće informacije o političarima i drugim javnim ličnostima na mig svojih mentora.

Odakle KRIK?

Sam KRIK je stvorila OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project) koju je 2006. osnovao bivši američki vazduhoplovni inženjer Dru Saliven koji je novinarsku karijeru otpočeo u Bosni, pisanjem članaka usmerenih protiv srpskog faktora. OCCRP je inače oformljen kao međunarodna novinarska mreža usmerena na istraživanje i progon korupcije u istočnoj Evropi i Rusiji, a finansiraju je Sorošev Fond za otvoreno društvo i američki vladin fond USAID, inače institucije koje su trenutno pod kongresnom istragom zbog neregularnih i podrivačkih aktivnosti u Makedoniji. Kada se sve ovo ima u vidu, postaje sasvim jasno odakle ,,cure“ informacije do KRIK-a.

Borba protiv korupcije je već godinama unazad jedan od glavnih alata američke meke moći putem kojeg diskredituju i eliminišu problematične kadrove. Da ovo nije šala govori i najnovija inicijativa USAID-a od avgusta ove godine u kojoj raspisuje tender za realizaciju programa veće potčinjenosti srpskih državnih organa u borbi protiv korupcije, o čemu je naš portal pisao. No, borba protiv korupcije je samo jedan od alata, koji je dopunjen drugim u celovitu mašineriju podrivanja srpskog suvereniteta. Tako je na sajtu predstavničkog doma američkog Kongresa početkom ove godine objavljen dokument uglednog profesora Danijela Servera (inače savetnika američke vlade za Balkan) u kome se poziva na veći angažman Amerike na našim prostorima, i to uticajem na medije i propagandom preko društvenih mreža.

Sve ovo ukazuje na to da je Srbija ugrožena na načine koje konvencionalna bezbednosna nauka u našoj zemlji, a još manje stanovništvo, dovoljno razumeju. Vodi se borba za umove i srca ljudi koje većina nije ni svesna. I ako želimo da živimo u normalnoj i slobodnoj zemlji moraćemo da kao narod naučimo da je osim borbe protiv korupcije, neophodno boriti se i protiv subverzivnih elemenata koji je koriste kao paravan za svoje podrivačke delatnosti.

(Espreso.co.rs/Vulin.rs)