DRAGANU SU OZNAČILI DRŽAVNIM NEPRIJATELJEM BROJ 1: Možda zaradim i bejzbolku usput, ova zemlja je ubila i premijera!

Odbornica Demokratske stranke u Vršcu Draganu Rakić, kritikovala je u svojim autorskim tekstovima vlast, a nakon toga se našla na udaru lokalnog portala evrsac.rs.

Tamo su joj, kako su preneli mediji, uputili seksističke uvrede, ali tu nije kraj. Samo dan kasnije prebačena je na drugo radno mesto u vršačkoj biblioteci, za koje tvrdi da nisu neophodne kvalifikacije koje ona poseduje.

Ona za Espreso otkriva kako se oseća posle seksističkih uvreda na svoj račun, premeštanja na drugi posao, zašto smatra da je to "odmazda i politički mobing" zbog političkih stavova, ali i profesionalna degradacija, da li dobija pretnje i da li se posle svega oseća bezbedno u Srbiji.

Zbog kritika upućenih na račun predsednika države i premijerke što otvaraju robne kuće i vašare umesto da rešavaju stvarne probleme, našli ste se na meti portala eVršac, koji je na vaš račun izneo niz seksističkih uvreda. Kako se osećate posle svega, šta se trenutno dešava?

- S obzirom na to da nisam "klasična" novinarka, već pre svega političarka (odbornica sam u Skupštini grada Vršca) navikla sam se na nasilje koje trpim već duži niz godina zbog svojih političkih stavova koje iznosim za skupštinskom govornicom ili u tekstovima koje objavljujem u nekoliko medija. Nažalost, postala sam utrenirana i naviknuta da istrpim nasilje najrazličitijeg tipa od seksističkih i mizogenih komentara do toga da se javno objavljuje moja adresa i da se moja porodica proglašava veoma imućnom i jednom od glavnih finansijera srpske opozicije (klasično "tipovanje") ili da se meni i mom suprugu preti otkazima na poslu. Dakle, portal eVršac već više od godinu dana vodi najprljaviju političku kampanju protiv mene lično i želi da me diskredituje na svaki način: i kao ženu, kao suprugu i majku, i kao profesionalca (ja sam bibliotekarka) i kao političarku. Prva reakcija jeste bes, jer taj portal se finansira novcem iz gradskog budžeta svih opština u južnom Banatu (reč je o višemilionskim iznosima), a drugo osećanje jeste osećanje trijumfa, jer znam da aktuelna vlast čita moje tekstove, da razmišlja o njima i da ih to sve jako pogađa, pa se zato sveti. Vlast jednostavno ne trpi pravo na drugo mišljenje, ne trpi kritiku, ne dozvoljava dijalog, već sa neistomišljenicima razgovara tako što ih ucenjuje, preti, deli otkaze.

Trenutno, razmišljam da pokrenem sudske sporove protiv portala eVršac i protiv direktorke Gradske biblioteke u Vršcu, jer smatram da je u pitanju čist politički revanšizam i mobing.

Najviše mi je žao mojih i suprugovih roditelja kojima sve ovo jako teško pada, i koji su uplašeni za našu bezbednost. Ali, i pored svih neprijatnosti, moram reći da se osećam kao pobednik, jer su iza mene stali moji sugrađani, bez obzira na političku pripadnost, stala su razna novinarska udruženja, ženske organizacije, stala je čitava Demokratska stranka, tako da mi ta podrška puno znači. Imam veliku podršku svog supruga i mislim da je to najvažnije.

Posle svega toga dobili ste Aneks ugovora o radu i premešteni ste na drugo radno mesto. Šta se sa tim desilo?

Smatram da je aneks nezakonit, jer nisu ispunjeni uslovi za izdavanje aneksa ugovora o radu kao i to da ponuđeni aneks nije na adekvatan i prihvatljiv način obrazložen. U ponudi se uopšte ne daju razlozi za pristupanje izmeni ugovornih uslova rada već su motivi dati uopšteno - citatima iz zakonskog teksta - koji se u konkretnom slučaju ne mogu povezati sa činjenicama. Budući da ponudi za zaključenje aneksa i samom aneksu ugovora nedostaje adkvatno obrazloženje aneks smatram nezakonitim i zadržavam pravo da zakonitost ponuđenog akta osporavam na sudu. Dakle, potpisala sam ponuđeni aneks, jer da nisam dobila bih otkaz u roku od 8 dana. Planiram da u zakonskom roku od 60 dana podnesem tužbu protiv direktorke biblioteke.

Rekli ste da je to premeštanje "odmazda i politički mobing" zbog političkih stavova, ali i profesionalna degradacija. Zašto tako mislite?

Samo dan nakon što je TV N1 emitovala intervju sa mnom u kome sam rekla da su me građani izabrali da govorim javno i glasno ono što oni ne smeju ili nisu u prilici da javno kažu, i da ne nameravam da odustanem od javne kritike ove nakaradne vlasti, direktorka Gradske biblioteke u Vršcu me je premestila na drugo radno mesto.

Zavičajno odeljenje je jedno od najvažnijih odeljenja svake gradske biblioteke i velika je privilegija i zadovoljstvo raditi upravo tu. Na njemu se čuva bibliotečka građa (knjige, časopisi, fotografije, razglednice...) vezana za istoriju, tradiciju i običaje određenog kraja. Zato bibliotekar koji vodi ovo odeljenje mora osim odličnog stručnog znanja da ima i neke dodatne veštine i osobine, kao što je ljubav ka istoriji, sklonost ka naučnim istraživanjima, proučavanju i prezentovanju istorijske građe.

S obzirom da sam bibliotekarka sa višegodišnjim iskustvom, da sam do sada objavila nekoliko stručnih i naučnih radova, učestvovala na međunarodnim naučnim konferencijama i da trenutno radim doktorski rad na temu iz zavičajne istorije "Istorija čitaonica i biblioteka južno banatskog okruga do 1944", premeštaj na novo radno mesto, na kome može da radi i bibliotekar početnik doživljavam isključivo kao politički revanšizam koji SNS sprovodi nad neistomišljenicima.

Da li ste dobili neke pretnje posle tekstova?

Nakon mojih tekstova usledila je snažna podrška javnosti (građani, novinarska udruženja, ženske organizacije, Demokratksa stranka i ostale stranke) i mislim da me je to zaštitilo od daljih napada. Mada, priznajem da se osećam nebezbedno, živim u neizvesnosti i stalno strepim šta može da me zadesi, jer ova vlast ne prašta (provala stana, prebijanje, kidnapovanje deteta, jer su to već dešavalo ljudima koji su označeni od strane ove vlasti kao neprijatelji).

Dobila sam upozorenje od prijatelja da me Državna bezbednost smatra neprijateljem br. 1 u Vršcu, a telefon mi prisluškuju od ranije - to pouzdano znam.

Da li se u ovoj zemlji osećate slobodno da iznosite svoje mišljenje posle svega?

Apslolutno se ne osećam bezbedno, jer ovo je zemlja koja je ubila svog premijera, pa onda zamislite šta mogu da urade jednoj lokalnoj političkoj liderki. Očekujem sve: od otkaza za mene i supruga, to nastavka pisanja uvredljivih tekstova na režimskim portalima, a možda zaradim i neku bejzbol palicu usput.

Osećate li se zaštićenom od strane državnih organa?

Ne osećam se zaštićenom od strane državnih organa, jer nemam poverenja ni u policiju, ni u tužilaštvo ni u sudstvo. Ljudi iz pravosuđa mi govore da je danas mnogo gora situacija nego u Miloševićevo vreme, da sudije trpe velike pritiske i donose presude ne po savesti i zakonu, neko po naređenju "od gore".

Šta su vam dalji planovi?

I dalje se trudim da budem najbolja mama na svetu, da radim svoj posao bibliotekarke najbolje što mogu, da radim posao odbornice u Skupštini grada Vršca maksimalno posvećeno, da pišem još bolje autorske tekstove, da budem dobra prijateljica i komšinica... Ova vlast i njena represija me teraju da budem najbolja verzija sebe na svim poljima. Nakon premeštanja na niže radno mesto, napisala sam nov autorski tekst objavljen u Danasu i organizovala zajedno sa drugim opozicionim odbornicima u centru Vršca građanski skup podrške svim ljudima koji trpe nasilje i odmazdu zbog svojih političkih stavova. Dakle, još brže, jače, bolje protiv Srpske napredne stranke i njene pogubne politike.

(M.R.)