PRE ULASKA U VLADU BILI SU NOVINARI, PROFESORI, DIREKTORI, ali tri ministra NEMAJU NIKAKVO RADNO ISKUSTVO!

Nova Vlada Srbije ima 18 ministarsava, tri ministra bez portfelja i četiri potpredsednika. Vladu predvodi Ana Brnabić, dosadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Što se tiče radnog iskustva ministara, ono je raznoliko. Dok jedni, sudeći po prethodnim poslovima koje su obavljali imaju prilično bogat i ispunjen CV, njih nekoliko nije imalo nikakvo iskustvo pre politike. Ili ga nisu naveli u svojim zvaničnim biografijama.

Među onima sa bogatim radnim iskustvom prednjače ministar finansija Dušan Vujović i predsednica Vlade, bivša ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, kojima bi na iskustvu zaista pozavideli mnogi.

Predsednica Vlade Ana Brnabić po završetku studija u inostranstvu, u Americi i Velikoj Britaniji vratila se u Srbiju i sve do 2011. godine radila je za različite američke konsultantske firme – Development Alternatives Inc, The Urban Institute, Booz Allen Hamilton. Od 2002. do 2011. godine radila je i za USAID, gde je sprovodila brojne projekte, uglavnom one koji su doprinosili razvoju lokalnih samouprava, njihovih komunalnih preduzeća i podsticanju učešća građana u donošenju odluka. Od 2007. do 2011. godine bila je zamenik direktora USAID-ovog projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, a u tom periodu radila je na osnivanju sektorskih biznis-asocijacija, kao što su Udruženje inženjera konsultanata Srbije, Srpska filmska komisija i Srpsko udruženje za energiju vetra. Od 2011. godine radila u američkoj kompaniji Kontinental vind Srbija, a od januara 2013. godine direktor je te kompanije u Srbiji. Od 2010. godine učestvovala u osnivanju fondacije „Peksim“, koja obezbeđuje stipendije za magistarske studije na Univerzitetu Kembridž za studente iz Srbije i Makedonije. Predsednica je Savetodavnog odbora „Etno mreže“, udruženja proizvođača rukotvorina koje okuplja više od 500 žena, organizovanih u zadruge i udruženja i koje se bave starim zanatima. Bila je predsednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Ministar finansija Dušan Vujović, od novembra 1974. godine radio je kao asistent u Institutu za međunardnu politiku i privredu u Beogradu, a od oktobra 1975. kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Početkom 1979. godine primljen je u Svetsku banku kao ekonomista u programu „mladi profesionalci“. Od 1985. do 1992. radio je kao docent i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i kao rukovodilac projekta makroekonomskog modeliranja za potrebe Savezne Vlade SFRJ, Institut za statistiku. U Svetsku banku se vratio 1992. godine gde je do 1997. rukovodio programom stručnog usavršavanja kadrova iz ekonomskih ministarstava zemalja u tranziciji iz istočne i južne Evrope, bivšeg Sovjetskog saveza, Kine i Vijetnama. Od 1998. do 2001. predvodio je stručne timove Svetske banke koji su radili na programima makroekonomske analize, strukturnih kredita i investicionih projekata reforme javnog sektora, uključujući reformu poreske administracije, trezora, budžetskog procesa, javne administracije, sudstva. Od 2001. do 2003. radio je kao predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora Svetske banke, a od juna 2003. do kraja 2006. rukovodio programom Svetske banke u Ukrajini. Od 2007. do 2011. radio je kao vodeći ekonomista, prvo u regionu Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, a zatim u nezavisnom odeljenju za evaluaciju rada Svetske banke. Od 2011. godine radio je kao konsultant Svetske banke i USAID-a u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sekora.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre politike radila je u Prvoj ekonomskoj školi, Elektroprivredi Srbije, u Javnom preduzeću za prenos električne energije "Elektroistok", beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“.

Sadašnja ministarka pravde Nela Kuburović, od 2006. godine radila je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, gde je postala sudijski pomoćnik. Od decembra 2008. do avgusta 2009. godine radila je u Ministarstvu pravde, kao savetnik za pružanje stručne pomoći Visokom savetu pravosuđa. Od avgusta 2009. godine radila je u Sektoru za normativne poslove, a od maja 2013. godine u Odeljenju za statusna pitanja sudija u Visokom savetu sudstva bila je načelnik. Učestvovala je u izradi više zakona.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi "Super pres", direktor marketinga u firmi "Kolor pres" i zamenik generalnog direktora "Kolor medija internacional". Vulin je bio i odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“, dok je u više dnevnih i nedeljnih listova (Svet, Nacional, Pravda i Politika) bio kolumnista.

Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova od 2004. do 2008. godine bio je zaposlen u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed“ d.o.o. na poziciji direktora marketinga. Od 2008. godine prelazi na dužnost zamenika finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka“ d.o.o.

Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bio je direktor OŠ "Nikola Tesla" u Beogradu, kao i kao generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“. Osnovao je više privatnih škola u Srbiji i u regionu, među kojima su gimnazija „Milutin Milanković“ i ekonomska škola „Kosta Cukić“.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja od avgusta 2012. godine obavljao je funkciju direktora Urgentnog centra i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja. Od 2013. godine bio je načelnik odeljenja za transplantaciju.

Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u periodu od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za brojne dnevne i periodične listove na prostoru bivše SFRJ.

Ministar privrede Goran Knežević, od 1983. до 1990. godine radio je u Kombinatu "Serbo Mihalj Zrenjanin", a od 1990. do 2000. obavljao je funkciju generalnog direktora kompanije "Servo Mihalj Turist". Takođe je radio posao savetnika generalnog direktora NIS Novi Sad.

Zoran Đorđević, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja bio je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u domaćim i međunarodnim kompanijama (Comtrade, Kabel-X i druge).

Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, radio je u spoljnoj trgovini, u beogradskom preduzeću “Univerzal”. Bio je direktor i vlasnik preduzeća za promet nekretninama i pružanje pravnih usluga. Od 2002. godine je direktor i suvlasnik preduzeća za odnose s javnošću ”Logos public Relations”. Pisao je tekstove za "Pravnik", "Književnu reč" i NIN. Od 2004. godine je član Krunskog saveta porodice Karađorđević, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski.

Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine radio je u JP "Srbijašume", prvo kao direktor Biroa za projekovanje, planiranje i razvoj, a kasnije kao izvršni direktor ove kompanije. Doduše, pre toga je bio ministar za omladinu o sport, i to 1991. godine, pa se ne može reći da je ovo njegovo iskustvo pre politike.

Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave obavljao je od 1996. do 1999. godine funkciju studenta prodekana na smeru za međunarodne odnose.

Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2003. godine na predmetima Ekonomija tranzicije i Diplomatija i diplomatska istorija.

Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta bio je kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije i proglašen za najboljeg igrača sveta, kao i više puta za najkorisnijeg igrača na takmičenjima. Za reprezentaciju je odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova. Sa reprezentacijom je postigao brojne uspehe. Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički. Sa Pro Rekom osvojio je dva puta Ligu šampiona, a sa Radničkim Kup Evrope i četiri puta Super kup.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja, redovni je profesor i šef Katedre za psihijatriju, kao i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Obavljala je funkciju prorektora na Univerzitetu u Kragujevcu i direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine. Bila je osnivač dnevne Psihijatrijske bolnice i potpredsednik Psihijatrijske sekcije Srbije u dva mandata.

Milan Krkobabić, ministar bez portfelja radno i stručno iskustvo stekao je radeći na bankarskim i finansijskim poslovima - od bankarskog pripravnika do direktora finansijske organizacije sa potrebnom saglasnošću Narodne banke Srbije.

Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, od 2003. do 2007. godine bio je predavač na katedri ekonomije stranih zemalja i spoljnoekonomskih veza na Ekonomskom fakultetu državnog univerziteta „Lomonosov“. Od 2001. do 2005. profesor na katedri za ekonomiju i planiranje rudarske proizvodnje Moskovskog državnog rudarskog univerziteta. Vlasnik je međunarodne grupe kompanije „ABS Elektro“ sa sedištem u Rusiji, koju čini sedam kompanija i naučno-istraživački institut VNIIR i koja zapošljava više od 3.000 ljudi, pretežno mladih inžinjera. Predsednik Fondacije „Sveti Aleksandar Nevski“ iz Beograda koja je bila nosilac projekta obnove memorijalnog kompleksa spomenika Ruski Nekropolj na Novom groblju u Beogradu. Član je Upravnog odbora međunarodnog fonda Jedinstva pravoslavnih naroda, na čijem je čelu patrijarh moskovski i cele Rusije, Kiril. Osnivač je humanitarne fondacije „ABS Slavjanski“.

Radnog iskustva pre ulaska u politiku za ministra spoljnih poslova i potpredsednika Vlade Ivicu Dačića, ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, ministra poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića u zvaničnoj biografiji nema.

(Espreso.co.rs)