66 miliona Francuza za 7 dana dobije predsednika, a 7 MILIONA SRBA ČEKA DVA MESECA?!

U nedelju 7.maja izabran je za predsednika Francuske, a inaugurisan je 7 dana kasnije. Tako se to radi u ovoj zemlji. Vremena za čekanja - nema. Emanuel Makron je za nedelju dana već u fotelji.

U Srbiji pak, čekaćemo da prođu dva meseca da bismo dobili novu podelu uloga. Da novoizbrani predsednik stupi na dužnost.

Zašto je to tako? Da li je naš sistem spor?

Republička izborna komisija usvojila je 11.maja, dakle više od mesec dana nakon izbora Izveštaj o sprovedenim izborima za predsednika Republike na osnovu kojeg će novoizabranom predsedniku Aleksandru Vučiću, pre inauguracije, biti dostavljeno Uverenje o izboru za predsednika Republike.

Ono će sadržati i sumirane rezultate izbora. U Francuskoj je cela fama završena za nedelju dana.

Valjali bi napomenuti i to da Francuska ima 9 puta više stanovnika u odnosu na Srbiju!

Analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je u Francuskoj na snazi drugačija politička logika.

- U Francuskoj je predsednik centralna ličnost, koji kada dobije glas, dobije i poverenje građana, i može vrlo brzo i vrlo lako da formira vladu. Prosto ustav i politička praksa tamo je takva. U Srbiji je nešto drugo. U Srbiji se desilo prvi put da se premijer kandidovao za predsednika. Zato što predsednik ima suštinski značaj u političkom životu Srbije, iako ima mala ovlašćenja, zato taj proces i jeste komplikovan - ocenjuje naš sagovornik.

Posebno je komplikovan, dodaje on, zato što mi nemamo, kao Francuzi, posebno razrađenu praksu imenovanja ljudi na centralnim pozicijama u zemlji, nego se po prvi put suočavamo sa time da je aktuelni premijer budući predsednik.

On ipak zaključuje da čekanje nije suštinsko, jer aktivnosti Vlade postoje i tokom dva meseca čekanja.

Za komentar smo pitali i lidera Dveri, Boška Obradovića.

- Kod nas je već dugi niz godina po sredi izborni inženjering. I prethodne,kao i ova vlast koriste poziciju da raspisuju izbore i kad im je vreme, ali češće i kad im nije. Setite se Borisa Tadića koji je "skratio mandat" da bi spojio izbore na svim nivoima, pa ih je izgubio. Vučić je bez potrebe raspisivao izbore i 2014. i 2016, iako je imao većinu u Skupštini. I ovi predsednički izbori su raspisani tako da onemoguće kandidate opozicije da imaju fer i poštene predizborne uslove. I dalje smatram da su izbori neregularni i pokradeni. Sam čin preuzimanja mandata nije od presudnog značaja, jer je realna vlast u Srbiji koncentrisana u rukama jednog čoveka, podela vlasti ne postoji, pa čak ni ona najosnovnija da Skupština vrši kontrolnu ulogu nad izvršnom vlašću, da je sudstvo nezavisno od pritiska izvršne vlasti, a to nije dobro ni za jednu državu. Tako se klizi iz autoritarnog u diktatorski režim, a to se trenutno dešava u Srbiji.

Inauguracija novog predsednika će se održati najverovatnije 31.maja, kada Nikoliću ističe mandat.

Na predsedničkim izborima održanim 2. aprila, za predsednika je izabran predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sa 55,08 odsto glasova. Na izborima je učestvovalo 11 kandidata.

(A. Krunić)