prinudni rad!
NAJSIROMAŠNIJI ĆE MORATI DA RADE ZA SOCIJALNU POMOĆ! Kako vam se sviđa ova ideja?
Vlada Srbije ne odustaje od namere da zakonski obaveže primaoce socijalne pomoći da tu pomoć "zarade". To je neustavno i veoma slično robovskom radu, kažu sagovornici Dojče velea.
Prema podacima Zavoda za statistiku svaki četvrti građanin Srbije je "na granici siromaštva". Ta formula "na granici siromaštva" zapravo znači da preživljava sa manje od 15.500 dinara mesečno, ako je sam, dok je za tročlanu porodicu taj iznos 28.000 dinara. Pa opet, ni to nije dovoljno da bi država Srbija nekome odobrila socijalnu pomoć: za to pojedinac mora imati manje od 7.946 dinara mesečno na raspolaganju – kolika je socijalna pomoć – a tročlana porodica manje od 15.000.
VUČIĆ PORUČIO: Nek protesti traju što duže!
Socijalnu pomoć je u toku prošle godine svakog meseca primalo oko 262.000 ljudi, od čega polovina radno sposobnih.
Iz budžeta se za to izdvaja oko 15 milijardi dinara – manje nego što su recimo subvencije samo za železnicu. Međutim, zvaničnici smatraju da je i to previše. Zato najavljuju izmene Zakona o socijalnoj zaštiti prema kojima će radno sposobni socijalnu pomoć morati da zarade.
To se već sporadično čini nakon Vladine Uredbe iza koje je stajao ministar za rad Aleksandar Vulin.
Pravnici su saglasni u tome da je ova praksa protivustavna i da je u suprotnosti sa međunarodnim poveljama koje je Srbija potpisala.
GOTOV PROTEST, U BEOGRADU SE SUTRA NEĆE ŠETATI! Evo kada se studenti ponovo okupljaju! (VIDEO)
Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i sekretar Pravne klinikie za radno pravo, Mario Reljanović, za Dojče vele objašnjava:
"Novčana socijalna pomoć ne može da se zaradi. Njena priroda je takva da njome dajete šansu nekome da preživi, dok ne dođe u situaciju da nađe posao, a u tome bi trebalo da učestvuju druge institucije".
Reljanović ideju Vlade naziva "prinudnim radom", odnosno radom na koji je neko prinuđen kako bi ostvario pravo koje inače ima prema zakonu.
"Kao takav, on je i neplaćen, pa sliči i robovskom radu. Uz to, reč je i o posrednoj diskriminaciji. Nijedna grupa nije targetirana, ali se zapravo to odnosi na Rome, jer dve trećine korisnika novčane socijalne pomoći dolazi iz te populacije".
Porodice pred sudom
Zvaničnici ukazuju da postoje i zloupotrebe socijalne pomoći – neko ko već ima prihode, recimo od rada na crno, uzima iz zajedničke kase. Naši sagovornici ukazuju da je zakon tu mogućnost već predvideo te da zaposleni Centra za socijalni rad mogu vršiti provere.
Reljanović dodaje:
"Ako neko već vrši zloupotrebe, zaobići će i ovu Uredbu vrlo lako".
U samoj proceduri, međutim, dovijanju je već dat legitimitet. Radno sposobna lica socijalnu pomoć dobijaju samo devet meseci, jer se pretpostavlja da imaju mogućnost da rade sezonske poslove tokom leta.
Danilo Ćurčić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM):
"Ako znamo da su sezonski poslovi uglavnom neregulisani, država time posredno govori – radite vi na crno tri meseca, vaše siromaštvo je na pauzi tokom leta".
Drugi izbor jeste da pokušaju da dokažu da nisu radno sposobni i tako se kvalifikuju za celogodišnju pomoć. U tom slučaju, moraju da tuže srodnike koji su dužni da ih izdržavaju.
"To je velika prepreka, jer ljudi često ne žele da podnose tužbe protiv svojih srodnika. Neprijatno im je da to rade, da tuže svoje roditelje, babe i dede", objašnjava Ćurčić.
Ada kao primer
Za donošenje sporne Uredbe, država je, prema Vulinovim rečima, inspiraciju pronašla u banatskoj opštini Ada. To je, međutim, samo donekle uporedivo sa merama koje predviđa Uredba: u Adi se obaveza društveno korisnog rada ne odnosi na socijalnu pomoć, već na brzu pomoć lokalne samouprave koja se dodeljuje onima koji se nađu u nekom problemu.
"Za jednokratnu pomoć može da se obrati bilo ko ko ima mala primanja, ali oni koji su radno sposobni moraju da odrade društveno koristan rad", objašnjava Vesna Civrić iz Udruženja građana Duga iz Ade koje je iniciralo ove izmene u lokalnoj socijalnoj politici. "Ako neko traži dva kubika drva čija je cena 8.000 dinara, on će za to prema minimalnoj ceni rada u Srbiji morati da odradi sedam dana društveno korisnog rada, u zavisnosti od stručne spreme."
Ko se toga dohvati osiguran je od povreda na radu, a davanja nisu u novcu, već kroz ogrev, autobusku kartu, hranu, lekove, plaćanje poreza i komunalnih troškova.
Vesna Civrić objašnjava:
"Pokazalo se da to funkcioniše, jer grad uštedi, a ljudi se osećaju korisnima, zato što ne traže milostinju".
Na taj način u Adi se godišnje angažuje oko 700 ljudi. Projekat je zaživeo u još pet opština u Vojvodini, dok su u planu još četiri opštine iz ostatka Srbije.
Čeka se i odluka Ustavnog suda, kojem su Zaštitnik građana i 57 nevladinih organizacija nezavisno jedni od drugih podneli predloge za ocenu ustavnosti Uredbe. Već dve i po godine sud se nije oglasio.
(Espreso.co.rs / Dojče Vele)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
