Kako je IDIOT sprečio izbornu krađu u Zemunu?

U jednom trenutku zapretila mi je da će me izbaciti iz zapisnika da ne bih dobila isplatu, još uvek ne shvatajući moje razloge angažovanja u biračkom procesu, a koji svakako nisu materijalne prirode. Kasnije sam se uverila da je to zaista i učinila – mene je iz zapisnika izbacila, a na moje mesto je upisala nepostojuću osobu, tj. osobu koja se tog dana nije ni pojavila na biračkom mestu.

Ponovnim brojanjem listića za kandidata broj 6 ustanovila sam da je broj listića 374 i da se moja koleginica „malo“ zabrojala. „Slučajno“ je napravila grešku i pokušala da sa 99 nepostojećih glasova skor za kandidata br 6 poveća sa 35% na 60%. Tih 99 glasova u tom trenutku, na tu izlaznost na mom biračkom mestu, bilo je značajnih gotovo 25%.

Predsednica i njena prijateljica nastavile su sa uvredama a jedna je čak i fizički nasrnula na mene pokušavajući da me izbaci iz prostorije govoreći mi da kandidat ispred kojeg sam bila nije među prva 4 i da se tu moj posao završava.

Dobro sam savladala pravila, te nisam pristala na odlazak sa biračkog mesta pre nego što potpišem zapisnik sa tačnim brojem glasova koje sam lično proverila.

Dok je negodujući upisivala tačne brojke koje svakako nisu išle u korist „njenog Vučka“, kako ga je više puta nazvala tog dana, zadnjicom me je gurala i govorila da sam luda i da joj nije jasno kako njoj zapadne uvek neko ko se „pravi pametan“.

Kada je završila sa popunjavanjem zapisnika zatražila sam da se potpišem. Ona mi je na to odgovorila da sam zapisnik potpisala jutros i da se ona nadala da ćemo svi biti „dobra i poslušna deca, a ne idioti kakva sam ja“.

Dakle, predsednica biračkog odbora na biračkom mestu broj 81 u Zemunu, gospođa Nada Ilić, mi je podmetnula da potpišem zapisnik koji se potpisuje na kraju. Potpisivanje toga pripisujem svom neiskustvu, jer sam se tog jutra najmanje nadala ovakvom epilogu. Očekivala sam da ćemo zapisnik potpisati i ujutru – na otvaranju, i uveče – na zatvaranju biračkog mesta.

Za kraj, pokušala je da mi ne dozvoli uvid u krajnji zapisnik i sve dok nisam uzela telefon u ruke govoreći da za ovo mora neko da čuje nije posustajala. Tek tada me je pojurila i okačila zapisnik na vrata učionice u kojoj se odvijalo glasanje. Na zapisniku nije bilo mog imena, ni svojeručnog potpisa.

Izašla sam iz svoje osnovne škole i krenula kući istim onim putem kojim sam koračala od kad sam i naučila to da radim. Ali nekako, ništa nije bilo isto. Noge su mi bile teške, koraci spori i nisam više znala ni gde idem.

Sa svima vama delim ovaj tekst i ovo iskustvo jer svi mi imamo ista prava. Ne sme biti privilegivanih pojedinaca. Nisam birala i štitila prava samo jednog kandidata. Nisam birala i štitila prava samo jedne stranke. Tog dana sam birala i štitila zdrav i pravedan demokratski izborni proces i ništa više od toga."

Milica Kojčić studentkinja sociologije, Beograd

(Espreso.co.rs / Dosta je bilo)