STID ME JE ŠTO SAM BIO DEO RIK-a! Šta se zaista dešavalo iza kulisa izbora?

Vojin Biljić, predstavnik "Dosta je bilo“ u RIK-u, izjavio je kako ga je stid što je bio deo RIK-a.

On je napisao pismo koje prenosimo u celosti:

- Kad divljaci iz Luizijane ushtednu voća, oni odseku stablo i uzberu plodove. Na ovaj način je Monteskje definisao tiraniju. Nešto slično gledamo u proteklih mesec dana u Republičkoj izbornoj komisiji, gde zarad trenutnih političkih interesa, ili bolje rečeno hirova Aleksandra Vučića, većina članova iz vladajuće koalicije demonstrira nadmoć sile nad pravom i volje jednog čoveka nad demokratijom. Što se RIK-a tiče, zadatak je ispunjen. Pravna država više ne postoji.

Kako je IDIOT sprečio izbornu krađu u Zemunu?

I to se dalo naslutiti još pre izbornog procesa na osnovu sastava RIK-a. Iako bi ovaj organ morao biti stručno telo koje se stara o regularnosti izbora, činjenica da većinu članova čine predstavnici vladajuće koalicije pretvorila je RIK u čisto političko telo koje na oružje argumenata reaguje argumentom oružja. Svako ozbiljno pitanje pokrenuto od predstavnika opozicije rešavano je na siledžijski način – preglasavanjem.

Tako je bilo kada se utvrđivao broj birača, koji je stotinama hiljada veći od broja punoletnih stanovnika sa pravom glasa. Tako je bilo i kada je doneta odluka da RIK svesno odbije izvršenje presude Ustavnog suda i suprotno Ustavu naruši jedinstvenost pravnog poretka. Tako je bilo i kada je Vlada Republike Srbije, pod vođstvom predsedničkog kandidata Vučića odlučila da bez obrazloženja spreči glasanje građana Velike Hoče tako što će im odrediti biračko mesto stotinak kilometara dalje, putem koji vodi kroz najekstremnija albanska naselja. Tako je bilo i u mnogim drugim slučajevima.

Nisu vredeli argumenti opozicije, pozivanje na zdrav razum i ustavna načela, napuštanje sednica i saopštenja o nezakonitosti. Legalitet i legitimitet odluka RIK-a ništa nije značio ni Vučiću ni svim njegovim ljudima u RIK-u. Dovoljno je bilo imati većinu.

A ta većina je, u zavisnosti od trenutne političke potrebe, optirala između poštovanja i nepoštovanja rokova, između primene i neprimene zakona i podzakonskih akata, između prijavljivanja i neprijavljavanja krivičnih dela. Zahvaljujući pre svega taktiziranju i političkoj veštini predsednika RIK-a Vladimira Dimitrijevića, sve skandalozne odluke koje je RIK doneo ili nije doneo u javnosti su predstavljane kao legitimne. I to je tako trajalo sve dok Vučić u medijima nije zakazao sednicu RIK-a i obećao odluku određene sadržine, koja je nakon toga i doneta. Tada se RIK razotkrio i u javnosti predstavio onakvim kakav je oduvek i bio – deo mašinerije koja obezbeđuje ne samo pobedu Vučića na izborima već i razračunavanje sa političkim protivnicima.

Svima nama koji smo učestvovali u radu RIK-a ostaće gorak ukus u ustima. Činjenica da smo bili deo kolektivnog tela koje je kršilo Ustav i zakone i koje je potpuno urušilo ionako slabašan izborni sistem, ne može se opravdati time što za to nismo glasali. Kada me jedan od predstavnika SNS-a na sednici pitao da li treba da se stidimo što smo članovi RIK-a odgovorio sam potvrdno. Stid je jedini osećaj koji potvrđuje da smo još uvek pravnici, iako smo u politici.

(Espreso.co.rs / Dostajebilo.rs)