meteorski pad
OSTALI SAMO DUGMIĆI: Ove stranke su nekad bile NAJJAČE, a sada su "kombi partije"!
Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Srpski pokret obnove su uspeli da od gospodara sudbina u Srbiji postanu partije koje se bore za cenzus ili su daleko ispod istog
Demokratska stranka
Druga velika opoziciona stranka devedesetih, Demokratska stranka, doživela je da ostvari ono što SPO nikad nije uspeo - da osvoji i sprovodi apsolutnu vlast u celoj Srbiji.
Na njihovu žalost, ovaj period vlasti, kao i u slučaju SPO, bio je poguban po nastavak njihovog političkog postojanja. I ovde je počelo da se priča o korupciji, čudnom bogaćenju, pljačkanju države, a počeli su da isplivavaju i dokazi o svemu tome.
Inače, DS je faktički osnovana 11. decembra 1989. godine, kada je grupa intelektualaca održala konferenciju za štampu i objavila početak rada. Prva skupština stranke održana je 3. februara 1990, a za predsednika je izabran Dragoljub Mićunović.
Već tada u stranci počinju raskoli, koji će obeležiti njeno postojanje. Na drugoj skupštini, 29. septembra 1990., Mićunović pobeđuje Kostu Čavoškog, koji podnosi ostavku na mesto predsednika izvršnog odbora. Posle izbora 1990, iz stranke istupa grupa članova - Nikola Milošević,Kosta Čavoški, Aleksandar Ilić, Milan Božić, Vladan Vasilijević i druge ugledne ličnosti - koji potom osnivaju Srpsku liberalnu stranku.
Drugi veliki raskol desio se u junu i julu 1992. godine, kad se iz stranke izdvojila grupa članova i osnovala Demokratsku stranku Srbije. U grupi su bili Vojislav Koštunica, Mirko Petrović, Mihajlo Kovač, Borislav Pekić (preminuo nešto pre ozvaničenja postojanja DSS), Mladen Srbinović, Marko Janković, Vladan Batić, Draško Petrović, Vladeta Janković...
Najvažnija promena u istoriji DS desila se 1993. godine, kada je umesto već vremešnog Mićunovića na čelo stranke došao mladi filozof Zoran Đinđić. Pod Đinđićevim vođstvom, DS je od druge po snazi opozicione stranke došla do lidera opozicije, i stranke koja je bila na čelu prve vlade posle 5. oktobra.
Početkom 1996. godine DS je napustio njen osnivač i prvi predsednik, Dragoljub Mićunović, i osnova Demokratski centar (2004. godine se ponovo ujedinio sa DS).
DS je na mesto lidera opozicije došla posle protesta 1996/7. godine. Đinđić je uspeo da se nametne kao lider unutar opozicionog bloka, umnogome i zbog lošeg imidža koji je počeo da prati SPO. Đinđić je izabran za gradonačelnika Beograda početkom 1997. godine, a smenio ga je SPO krajem godine.
Početkom 2000. novi, mali raskol u DS. Pošto je izgubio od Đinđića na unutarstranačkim izborima, Slobodan Vuksanović napušta stranku i osniva Narodnu demokratsku stranku (kasnije se ujedinio sa DSS).
Posle rušenja režima Slobodana Miloševića, Zoran Đinđić i DS faktički preuzima vlast u Srbiji. Đinđić dolazi na čelo Vlade, na kojem ostaje sve do ubistva.
Posle tragedije 12. marta 2003. godine na čelo vlade i stranke je došao biznismen iz Niša Zoran Živković. DS je izašao na izbore 2003. godine i osvojio samo 37 mandata, na čelu sa novim nosiocem liste, Borisom Tadićem, koji je 2004. i 2008. godine biran za predsednika Srbije.
U decembru 2004. godine desio se novi raskol: iz stranke istupaju Čedomir Jovanović, Nenad Prokić, Nikola Samadržić i Branislav Lečić, i osnivaju LDP.
Demokrate su vladale Srbijom preko vlade Mirka Cvetkovića sve do 2012. godine, kad su zbačeni sa vlasti i kada počinje njihov konačni pad. 2014. godine i bivši predsednik Boris Tadić izlazi iz stranke, posle unutarstranačkog poraza.
Trenutno je ova partija, po procenama analitičara, ispod cenzusa.
Evo kako je DS prolazio na izborima:
Parlamentarni izbori 1990. - samostalno - 7,4%
Parlamentarni izbori 1992. - u okviru DEPOS - 17%
Parlamentarni izbori 1993. - u okviru DEPOS - 17%
Parlamentarni izbori 1997. - bojkotovali
Parlamentarni izbori 2000. - DOS - 64%
Parlamentarni izbori 2003. - samostalno - 12,6%
Parlamentarni izbori 2007. - samostalno - 22,7%
Parlamentarni izbori 2008. - koalicija "Za evropsku Srbiju" - 38,42%
Parlamentarni izbori 2012. - samostalno - 22%
Parlamentarni izbori 2014. - samostalno - 6%