ANA BRNABIĆ ZA ESPRESO: Srbija za Zapadnom Evropom kasni 15-ak godina kada su e-uprave u pitanju! To vreme smo negde protraćili! (VIDEO)

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, u intervjuu za Espreso govorila je zašto se Srbi plaše šaltera i čuvenog "fali ti jedan papir", koliko je urađeno da administracija zaista radi jednostavnije, o zakonu o centralnom registru građana i zakonu o registru adresnih podataka, o nagradnoj igri koja je zaokupila pažnju građana, koliko se u Srbiji misli lokalno, ali i šta misli o svojoj prethodnici Kori Udovički...

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Brnabić je u intervjuu ispričala da li je teže voditi ministarstvo ili organizaciju poput Naleda, da li je državni posao i dalje san u Srbiji, i imamo li previše zaposlenih u tom sektoru, koliko realno Srbija trenutno kasni za Zapadnom Evropom, kad je reč o administrativnim procedurama, kako da se država uhvati u koštac sa prevarama poput onih sa "ujedima pasa" preko kojih je izvučeno milijardu dinara za godinu dana.

U video intervjuu pogledajte i šta je ministarka Brnabić rekla koliko je korupcija raširena u lokalnim samoupravama u Srbiji, a koliko u državnoj upravi, i kako ući u društvo država koje nemaju ovakav problem sa korupcijom, sa kim iz Vlade najbolje sarađuje, kao i koji su sledeći planovi..

Srbi se i dalje plaše šaltera i čuvenog "fali ti jedan papir". Koliko je urađeno da administracija zaista radi brže i jednostavnije? Najavljeni su zakoni koji će digitalizovati dobar deo uprave, tačnije dva nova zakona o elektronskom poslovanju i o e-upravi, kako građanima to približiti?

- Rekla sam još na početku da će prvi prioritet da mi bude elektronska uprava i elektronski servisi, jer ih ja vidim kao najbolji način za reformu državne uprave, i lokalne samouprave. To je ključ odgovornog ponašanja državne uprave i prema građanima i prema privredi. Srbija puno kasni u tome. Proteklih 10, 15 godina je trebalo mnogo više da se radi na ovome, a pored toga što je to jedan drugi aspekt odgovorne državne uprave, to je i jako veliki aspekt borbe protiv korupcije. Kada se uvode elektronski servisi, onda se sprečava interakcija između građana i privrednika sa opštinskim službama, i smanjuje se prostor za korupciju. Do kraja 2014. imali smo 230 hiljada korisničkih naloga na portalu e - uprave. Na kraju 2016. godine imamo više od 700 hiljada. Veliki je napredak. Pored toga smo imali do kraja 2014. milion realizovanih zahteva, a do kraja 2016. tri miliona, i to je zahvaljujući novim uslugama koje smo pružili. Najveći skok je bio kada smo pustili zamenu starih zdravstvenih knjižica za nove elektronske. Nastavićemo sa tim, imamo velike planove. Radimo na nekim sistemskim pristupima za elektronsku upravu, tu je srž dva zakona, jedan je zakon o centralnom registru građana, drugi je zakon o registru adresnih podataka i samo uspostavljanje registra. Dve važne stvari moramo da uradimo, završavanje prenosa podataka prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik, i baza za efikasnu upravu, ono što govori zakon o opštem upravnom postupku, da vi na jedan klik dobijete kao građanin koji dođe na šalter sve, i uvođenje plaćanja platnim karticama preko portala e-uprave. Kada se ove četiri stvari završe, onda smo daleko dogurali, i onda možemo da pričamo o pravoj e - upravi. U ovom trenutku prava e - uprava nažalost ne postoji, i mi smo toga svesni.

Nagradna igra koja je zaokupila pažnju građana pun je pogodak. Ipak, i to je prošlo sa nekim propratnim neprijatnostima, preprodajama koverata i slično. Kakav je vas celokupan utisak o odjeku nagradne igre i svemu sto je prati?

- Odjek je mnogo bolji nego što sam očekivala, i naš tim koji radi u Vladi na ovome. To je pokazatelj i da smo uradili puno prethodnih meseci, i da pokažemo građanima kakva je posedica sive ekonomije. Da je to ono što je najveći udar na budžet, i na usluge svih nas građana, i to je ono što sprečava da imamo bolje škole, bolje bolnice, veće penzije. Jedna od najlepših stvari za mene je što su se u ovoj nagradnoj igri prvi put udružili država, privreda i građani. Kada imate takvo interesovanje, onda imate i probleme. Dva puta nedeljno imamo radnu grupu, u kojoj su i Pošta, i Poreska uprava, Naled, Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, generalni sekretarijat, radna grupa koja okuplja privredu, i celu vladu, i na sastancima dva puta nedeljno pokušavamo da pratimo šta je to što imamo od dana do dana, kakvi su problemi, i da u odnosu na njih reagujemo.

Koliko se u Srbiji misli lokalno? Uglavnom su optužbe da se samo misli na Beograd, i to je zamerka vlastima godinama unazad?

- Sa jedne strane u Srbiji postoji jedan zavidan nivo decentralizacije, sa druge strane, kada krene teško i lokalne samouprave gledaju Beograd. Treba da imamo jednu poruku da nam trebaju odgovorne lokalne samouprave, i da decentralizacija mora da postoji, ali pozitivna. Dosta je to ranije stihijski sprovođeno, '95. godine je oduzeta imovina od lokalnih samouprava i prebačena na centralni nivo, onda su nakon 2000. ili prebacivane nadležnosti lokalnim samoupravama, a da im nisu prebacivana dodatna sredstva, ili su politički donošene odluke da se prebacuju dodatna sredstva bez dodatne nadležnosti, i sada imate lokalne samouprave koje jesu u jednoj teškoj situaciji. Sa druge strane imate one koje su jako odgovorne i uspešne, i naš fokus će biti da nagradimo te lokalne samouprave.

Šta mislite o vašoj prethodnici Kori Udovički?

- Mislim sve najbolje. Ona je uradila jako težak posao u te dve godine. Tu su napravljeni neki od sistemskih zakona, koji su decenijama iza nas čekali na usvajanje. Nasledila sam puno stvari koje su započete. Mogu mnogo da naučim od Kori Udovički, mislim da je puno radila za ovu državu.

Da li je teže voditi ministarstvo ili organizaciju poput Naleda, ili kompaniju, i koje su sličnosti?

- Svakako je mnogo teže voditi ministarstvo, jer kada vodite ministarstvo vi vidite mnogo širu sliku nego kada vodite organizaciju kao što je Naled, ili kada vodite jednu firmu. Kada se vodi ministarstvo jako puno mora da se vaga, morate stalno da određujete koji su prioriteti, zato što je nemoguće sve učiniti. A, kada ste van Vlade, onda vam se čini da nekako dobijate frustracije što nešto nije urađeno. Ja jako potenciram komunikaciju sa građanima da bih svoje prioritete uspela da uskladim.

Započeto je i elektronsko arhiviranje, uskoro će proraditi i e-inspektor kao prekretnica u borbi protiv sive ekonomije, treba da se reši pitanje elektronskih plaćanja, overa zdravstvenih knjižica. Da li su građani Srbije spremni uopšte za to, puno je elektronski nepismenih građana, kako mislite da taj problem može na najbolji način da se reši?

- Mi svakako planiramo i obuke i za starije stanovništvo u narednim mesecima za korišćenje elektronske uprave. Imali smo dobar primer kod zamene knjižica da smo u saradnji sa studentima FON - a, gde su oni bili volonteri, i u domovima za starije sugrađane popunjavali to da ne bi čekali na šalterima. Važno je pomenuti da ne pričamo o potpunom prelasku na elektronsku upravu. Šalteri će i dalje ostati. Meni je izuzetno važno da mi građanima Srbije damo mogućnost izbora, pa ko hoće da ide na šalter neka ide, a ko hoće da koristi elektronsku upravu može da koristi, i nema tu bojazni da neko ko ne koristi kompjuter neće moći da pristupi državi i od nje traži usluge koje država treba da pruži. Važno je da se olakša svima.

Koliko realno Srbija trenutno kasni za Zapadnom Evropom, kad je reč o administrativnim procedurama?

- Mi kasnimo nekih 15-ak godina u smislu e - uprave, i elektronskih usluga. To je puno, i to je nažalost period koji smo mi negde protraćili, to mi nekako sa pozicije građanke najteže pada, jer nije postojalo nijedno realno objašnjenje zašto mi nismo išli brže sa tim. Što se tiče administrativnih procedura, ne kasnimo tako puno. Kad uvedemo elektronsku upravu sve će biti lakše, i brže, i rasteretiće sve.

Bonus video:

Espreso ekskluzivno sa Zukorlićem u Novom Pazaru

(Milka Radović)