DOKLE VIŠE? Albanija tuži Srbiju za genocid! (FOTO)

Spisak sa imenima 57 Srba koji su navodno počinili ratne zločine na Kosovu i Metohiji nad albanskim civilima u Đakovici, Račku, Drenici, a za kojima je kosovsko Specijalno tužilaštvo izdalo naloge za hapšenje, deo je šireg plana Hašima Tačija koji nije odustao od zamisli da Srbiju tuži za — genocid.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Naime, kako Sputnjik saznaje od izvora bliskih Prištini, nedavna poseta Vilijama Vokera, bivšeg šefa Kosovske verifikacione misije na Kosovu, nije bila slučajna. Voker je tom prilikom u svojstvu svedoka dao izjavu pred kosovskim sudom, gde je posvedočio o masovnom ubistvu albanskih civila od strane srpske vojske i policije, ali i Srba, građana Kosmeta.

Ovo je smo vrh ledenog brega jer glavni akteri protiv kojih je Priština pripremila optužnice koje nisu obelodanjene, jesu generali, oficiri i komandati srpske vojske i policije koji su tokom rata na Kosovu komandovali operacijama. I tu nije kraj.

Supruga Siniše Malog optužuje da je rušio Savamalu, Vučić poručuje da će sutra objasniti sve! (FOTO)

Priština, naime, namerava da podigne optužnice po komandnoj odgovornosti, koje sežu do odgovornih u Beogradu. U tom postupku koristiće sve haške presude izrečene Srbima, a cilj joj je i da dokaze koje je sud u Hagu prikupio u procesu protiv Slobodana Miloševića upotrebi u pravnom kontekstu kako bi potkrepila svoje tvrdnje — da su naredbe za likvidiranje albanskih civila stizale iz Beograda.

Izvor Sputnjika tvrdi da je Priština angažovala tim pravnih stručnjaka i da će Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu iskoristiti kao „odskočnu dasku“ za svoje namere.

„Osnivanje suda se oslanja na izveštaj Dika Martija i na zločine koje je počinila teroristička OVK nad Srbima, ali se u samom imenu Suda ne pominje eksplicitno OVK, već se zove Specijalni sud za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji. To znači da nije isključeno da bi se i optužbe protiv Srba mogle naći na tom sudu. Jer sud se deklarisao za ratne zločine počinjene na Kosovu, što, dakle, ostavlja mogućnost da se na tom sudu nađu i Srbi“, tvrdi naš sagovornik.

Isti sagovornik, međutim, kaže da Kosovo samo ne bi moglo da tuži Srbiju za genocid, jer nije članica UN, ali dodaje da se „razmatra mogućnost da to umesto Kosova uradi država Albanija“.

Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava iz Kosovske Mitrovice, kaže za Sputnjik da je nemoguće suditi mrtvom čoveku koji je umro neosuđen, ali dodaje da je moguće da se sve Haške presude protiv srpskih vojnih i policijskih zvaničnika upotrebe. On podseća da je Međunarodni sud pravde izrazito antisrpski, i kao primer navodi da je svojevremeno prihvatio bosansku tužbu u kojoj se razmatra navodni genocid nad Mađarima u Vojvodini, što po njemu samo govori da je sve moguće.

„Evo gde je opasnost. Naši generali su osuđeni u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Tu mislim na Lazarevića, Pavkovića i tako dalje. Pošto Međunarodni sud pravde preuzima presude tog suda, Priština može na to da se pozove“, kaže on.

On kao još jedan primer navodi i da je Međunarodni sud pravde svojevremeno presudio da Srbija ne može da tuži zemlje NATO-a jer 1999. nije bila članica UN. Ali, kada je nas tužila Bosna i kada smo izneli prigovor da nismo bili članica UN, oni su rekli da to nema veze. Mirović napominje da Priština samostalno ne može ovako nešto da uradi, posebno ne Hašim Tači, „koji je kriminalac i kome verovatno pomaže neko sa strane“.

On takođe smatra da bi lako moglo da se desi da se Albanija nađe kao zastupnik Kosova pred međunarodnim sudovima.

Većina srpskih političara na Kosovu veruje da je objavljivanje ovih spiskova novi pritisak na Srbe, što zbog Ramuša Hardinaja što zbog nepristanka Srba da daju svoj glas za formiranje Vojske Kosova.

Sa ovim se slaže i advokat Nebojša Vlajić, koji je rekao da je cilj optužnica zastrašivanje srpske zajednice na Kosovu i raseljenih Srba.

„Nisam iznenađen navodima da postoje optužnice protiv Srba, jer se takve istrage i vode tajno. To rade svi tužioci na svetu, istragu sprovode tajno, ne obaveštavaju okrivljene jer ne žele da im daju prednost i mogućnost da eventualno ometaju istragu, dokaze, utiču na svedoke, pobegnu ili budu nedostupni“, rekao je Vlajić.

On je naveo da su to generalni razlozi, ali i da na Kosovu postoje i specifični razlozi za podizanje takvih optužnica.

„Specifični razlozi su da se zastrašuje i u strahu drži čitav jedan narod, da se oteža povratak raseljenih lica, jer niko ne sme da se vrati ukoliko ima razloga da veruje da se protiv njega vodi neki tajni postupak, kao i da se spreči slobodno kretanje ljudi“, istakao je Vlajić.

(Espreso.co.rs / Sputnik.rs)