HRVATSKA U ŠENGENU, EVO ŠTA TO ZNAČI ZA SRBIJU: Oni postaju član 1. januara, ali Srbi treba da zaokruže OVAJ DATUM

Hrvatska će od 1. januara 2023. godine postati član Šengen zone, a već se postavlja pitanje šta će to značiti za građane Srbije koji nameravaju da putuju u ovu susednu zemlju. Ako je suditi po informacijama do kojih je "Blic" došao, datum koji srpski državljani treba da zaokruže u svom kalendaru zapravo je 1. novembar 2023. godine, kada se očekuje puna primena ETIAS – Evropskog sistema putnih informacija i autorizacija.

Prema prvim informacijama koje stižu iz Hrvatske, ova zemlja će od početka 2023. godine ukinuti ukupno 73 granična prelaza prema Sloveniji i Mađarskoj, takođe članicama Evropske unije i Šengen zone.

Za građane Hrvatske to će značiti putovanje samo uz ličnu kartu u zemlje članice EU, a za hrvatske granične policajce - oko 6.000 njih - novo radno mesto na granicama sa trećim zemljama, odnosno Srbijom, Crnom Gorom i BiH, navode mediji.

Dok državljani Hrvatske u Republiku Srbiju ulaze samo sa ličnom kartom, srpski državljani će u ovu zemlju od 1. januara ulaziti pod uslovima definisanim Zakonikom o šengenskim granicama. Osim softvera koji će biti povezan sa svim državama u sastavu šengenskog prostora, kako navode hrvatski mediji, praksa kontrole na graničnim prelazima sa Srbijom, Crnom Gorom i BiH mogla bi biti pooštrena. Kao razlog navode činjenicu da Hrvatska od 1. januara neće štititi samo svoje granice, već postaje odgovorna za čuvanje spoljašnjih granica Evropske unije.

Uslovi za prelazak granice

Kako je za “Blic” rečeno u hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, prema Zakoniku o šengenskim granicama, ali i pravilima koja će važiti uvođenjem posebnog ETIAS odobrenja o kojem će kasnije biti reči, državljani Srbije će u Hrvatsku moći da uđu sa pasošem ne starijim od 10 godina i sa važenjem najmanje tri meseca od datuma ulaska u tu zemlju.

- Državljani trećih zemalja (među kojima je i Srbija) prilikom ulaska i izlaska iz Republike Hrvatske podležu temeljnim kontrolama koje obuhvataju i proveru imaju li valjanu putnu ispravu koja je važeća barem tri meseca nakon planiranog datuma odlaska s državnog područja država članica EU i koja je izdata u prethodnih 10 godina, zatim opravdanosti svrhe i uslova nameravanog boravka te imaju li dovoljno sredstava za izdržavanje, kako za vreme trajanja nameravanog boravka tako i za povratak u njihovu matičnu državu ili tranzit do treće zemlje za koju su sigurni da će ih prihvatiti.

U hrvatskom resornom ministarstvu dodaju da će se kontrolisati ulazni i izlazni pečat u putnoj ispravi mesta polaska i odredišta, te da osoba, njegovo prevozno sredstvo i predmeti koje prevozi nisu takve naravi da predstavljaju opasnost za javni poredak, unutrašnju sigurnost, javno zdravlje ili međunarodne odnose bilo koje države članice. Kod izlaska proveravaće se da li je osoba prekoračila najduže dopušteno trajanje boravka na državnom području država članica.

Prema Zakoniku o šengenskim granicama, konkretno članovima 6 i 8, dokazi koje granični policajci imaju pravo da traže na uvid, a tiču se svrhe i uslova putovanja mogu biti potvrda o rezervaciji hotela u slučaju turističkog putovanja ili poziv na poslovnu konferenciju, ukoliko je reč o službenom putovanju. Prihvataće se i ulaznice za sajmove, pozivi domaćina ili neki drugi dokazi svrhe putovanja.

Valja napomenuti da se osim pasoša kao obavezne dokumentacije pri ulasku, ostavlja na slobodnu volju i procenu graničnih policajaca da li će zatražiti i prethodno navedene dokaze.

Možda najvažnije izmene tiču se boravka državljana Srbije u Hrvatskoj. Naime, Zakonikom o šengenskim granicama (član 6) definisano je da državljani trećih zemalja mogu boraviti na kratkotrajnom boravku, ukoliko ispunjavaju sve propisane uslove, u trajanju najviše do 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.

- Ako je osoba na šengenskom prostoru boravila 90 dana, ona mora napustiti taj prostor, a dužina prethodnog boravka računa se za razdoblje 180 dana koje prethodi svakom danu boravka. Tako na primer, ako je osoba u proteklih kalendarskih 180 dana boravila 45 dana na šengenskom prostoru, ona može na području bilo koje države šengenskog prostora boraviti još 45 dana - precizirali su u hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ukoliko boravak u zoni Šengena pređe maksimalnih 90 dana, čak i ako je prekršaj nenameran, podleže novčanim kaznama i deportaciji.

Pasoš država potpisnica Šengenskog sporazuma

Treba napomenuti da se unutar šengenskog prostora ovi dani sabiraju, bez obzira na to da li smo sve proveli u jednoj zemlji Šengen zone ili u više njih.

Nigde bez odobrenja od novembra 2023. godine

Za 1. novembar 2023. godine najavljeno je da će Evropski sistem putnih informacija i autorizacija (ETIAS) početi da se primenjuje za ulazak u sve zemlje koje su deo Šengen zone iz onih zemalja sa bezviznim režimom, kojima pripada i Srbija.

ETIAS je sistem koji će raditi detaljnu bezbednosnu proveru svakog podnosioca zahteva kako bi utvrdio da li im se može dozvoliti da uđu u bilo koju zemlju šengenske zone.

Namenjena je građanima zemalja kojima nije potrebna viza za potrebe putovanja do 90 dana u EU i koje ne moraju da prolaze kroz dug proces podnošenja zahteva za vizu.

Pomenuti sistem Evropske unije će se pobrinuti da građani ovih zemalja ne predstavljaju pretnju po bezbednost. Prikupljaće, pratiti i ažurirati neophodne informacije u vezi sa posetiocima kako bi utvrdio da li je bezbedno da uđu u zemlje Šengena.

ETIAS, osim što će se koristiti u poslovne i turističke svrhe, takođe će omogućiti ljudima da posete zemlje Šengena iz medicinskih i tranzitnih razloga.

To za građane Srbije znači da će morati da imaju ETIAS odobrenje za ulazak u Hrvatsku, Austriju, Belgiju, Bugarsku, Kipar, Češku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Island, Italiju, Letoniju, Lihtenštajn, Litvaniju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Španiju, Švedsku, Monako, San Marino, Vatikan i Švajcarsku.

Jednom kada podnesu zahtev za ETIAS odobrenje i on bude prihvaćen, važiće naredne tri godine, a u tom periodu moći će da putuju u navedene zemlje više puta. Dobijanje odobrenja plaćaće svi građani od 18 do 70 godina i to po ceni od 7 evra. Građani koji su mlađi od 18, kao i stariji od 70 godina takođe će morati da imaju ETIAS odobrenje, ali za njih je ono besplatno.

Pravilo 90/180 važiće i u ovom slučaju, a kako se navodi u uputstvu za ETIAS, kad god poželimo da putujemo u Evropu, treba da odbrojimo unazad poslednjih 180 dana i vidimo da li smo tokom tog perioda bili u šengenskoj zoni duže od 90 dana.

Da bismo podneli zahtev za ETIAS odobrenje, potrebno je da na veb sajtu koji će biti aktivan od 1. novembra unesemo određene podatke. To su detalji iz pasoša (broj pasoša, datum isticanja...), imejl adresu, lične podatke kao što su ime, prezime, pol, nacionalnost, zanimanje, kontakt telefon. Tu su i sigurnosna pitanja koja se tiču boravka u ratnim zonama, a ukoliko smo u rodu sa državljaninom neke od članica EU, moramo dostaviti i dokaz srodstva. Nakon unošenja podataka, sledeći korak je da platimo pomenutih 7 evra putem kreditne ili debitne kartice.

Evropski sistem putnih informacija i autorizacija napominje da će neke turističke agencije možda imati u ponudi da popune zahtev umesto nas i da će za to dodatno naplaćivati, ali da treba da znamo da možemo sve i sami učiniti putem zvaničnog sajta ili aplikacije koja će biti dostupna za mobilne telefone od novembra.

Kako se navodi u uputstvu, ETIAS odobrenje se dobija veoma brzo, a postoje slučajevi kada naš zahtev može biti odbijen. To može da se dogodi ukoliko imamo kriminalnu prošlost, osumnjičeni smo za terorizam ili putujemo iz područja sa epidemijom/pandemijom i možemo predstavljati opasnost po javno zdravlje.

Dokumenta potrebna za ulazak u sve evropske zemlje, pa tako i Hrvatsku osim ranije navedenih (pasoš i dokazi posete) biće još ETIAS odobrenje i to od 1. novembra 2023. godine.

Važna napomena je da ETIAS odobrenje ne dozvoljava građanima Srbije ili bilo kome drugom da radi u Evropi. ETIAS je samo kratkoročna dozvola za ulazak, namenjena za turizam, porodične posete, poslovna putovanja. Svako ko želi da radi u Evropi mora da dobije radnu dozvolu od imigracionih vlasti zemlje zaposlenja.

(Espreso / Blic / Vanja Zelenović)