AMBASADOR ŠVAJCARSKE FILIP GE: Između Guče i Exita naravno biram - Exit! (VIDEO)

Ambasador Švajcarske Filip Ge nasledio je, između svega ostalog čime se bavi jedan ambasador, i jednu veliku dodatnu obavezu i čast: ambasada na čijem je čelu postala je veoma bitna za sve umetnike i ljubitelje umetnosti u Srbiji, pošto je već godinama inicijator, pokrovitelj i organizator mnoštva dešavanja u sferi kulture. Ambasador je rado prihvatio poziv Espresa da našim čitaocima otkrije svoje i planove ambasade na ovom polju.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ambasadore, u Srbiji ste već 3 meseca. Kakvi su vaši utisci?

Osećam se apsolutno dobro i potpuno integrisano. Srbija nije država u kojoj vam može biti dosadno, kao ambasadoru ili diplomati. Veoma sam srećan što sam u Beogradu. Što se tiče mojih prvih utisaka, moram reći da sam već bio ovde, kratko doduše, pre 10 godina. U to vreme je sve u Beogradu izgledalo nekako tiho. Sada, 10 godina posle toga, ima toliko gradilišta, ima toliko kranova, da osećate da se nešto pomera. To je bio moj prvi utisak, kad sam stigao ovde i uporedio situaciju sa onim što sam video pre 10 godina. Druga stvar koju odmah primetite kao novi diplomata u Beogradu: znam da je nacionalizam uništio Jugoslaviju 90-tih, ali nisam očekivao da je politika još uvek toliko opterećena prošlošću. Imajući to u vidu, veoma je dobro što proces pridruživanja Evropskoj Uniji drži fokus vlade na budućnosti. Ovo je veoma bitno, za ovu vladu je pridruživanje EU ono što je Severnjača bila za tri mudraca iz Biblije. I ovo je veoma bitno i dobro za stabilnost u regionu.

OTVOREN NOVI MUZEJ U BEOGRADU! Različit je od svih u kojima ste bili! (FOTO)

Pre par nedelja bili smo na otvaranju “Muzeja tačke gledišta”, u privremenoj švajcarskoj rezidenciji u Beogradu, koje je organizovao Švajcarski kulturni fond Srbije. Možete li nam reći nešto više o samom fondu: kako on funkcioniše, kako se finansira...

- Švajcarski umetnički fond je privatna inicijativa ambasade, od pre nekoliko godina. Mi smo zamolili sponzore, uglavnom švajcarske kompanije koje su aktivne u Srbiji, da nam pomognu, i danas imamo tu sreću da imamo tih 10 sponzora, a nadamo se da će se u budućnosti još zainteresovanih kompanija pridružiti fondu. Ono što želim da istaknem je da svi oni imaju poverenje u Ambasadu, kad je reč o umetničkom programu. Imamo, dakle, kako kažemo na francuskom, “carte blanche” za umetnički program i vrstu događaja koje organizujemo.

Ambasada Švajcarske postala je “ozloglašena” po svojoj pomoći kulturi i umetnosti u Srbiji, zbog organizovanja događaja, skupova, koncerata... Možemo li očekivati da se ovo nastavi, dok ste vi ovde?

- Da, jasno. Pre svega, želim da naglasim da ja imam prošlost u savremenoj umetnosti. Bio sam predsednik Centra za savremenu umetnost u mom rodnom gradu Friburu, zvanog “FriArt”. Ovo je bilo od 1998-2002. A još sam aktivan u mom rodnom gradu, kad je reč o savremenoj umetnosti: predsedavajući sam platforme koja promoviše interdisciplinarni dijalog među stvaraocima, asocijacija koja se zove “Šarlatani”. Tako da, rekao bih, imam neko iskustvo u savremenoj umetnosti. Ali, možda ne kao moj prethodnik, koji se koncentrisao na promovisanje uglavnom srpskih umetnika, ja želim da proširim te aktivnosti, moju misiju ovde, i stimulišemo razmenu švajcarskih i srpskih umetnika. Trenutno je Boris Lukić, umetnik iz Novog Sada, u Bernu, tokom decembra, gde je pozvan da bude rezident. Druga moja inicijativa, kao što ste pomenuli, je poziv švajcarskom umetniku Žan-Danijelu Berkla, koji je organizovao Muzej tačke gledišta na krovovima Beograda.

Kad je reč o zvaničnoj saradnji Švajcarske i Srbije na polju kulture, šta će se dalje dešavati?

- Moram reći pre svega da sam bio veoma impresioniran Oktobarskim salonom, koji je jedinstven događaj koji povezuje Beograd i Srbiju sa ostatkom sveta savremene umetničke scene, i nameravam da se sastanem sa predsedavajućim i kuratorom sledećeg Salona, i da im predložim da, paralelno sa sledećim Salonom, napravimo i nacionalne paviljone, kao što to rade na Bijenalu u Veneciji. Spreman sam da organizujem Švajcarski paviljon, naravno na lokaciji koja je različita od glavne lokacije izložbe. Ovo je jedan od mojih planova. Takođe, uspeo sam da ubedim Bern da ostave polovinu prostora rezidencije bez umetnina, kako bismo mogli da organizujemo privremene izložbe u švajcarskoj rezidenciji. Tako da, kad rezidencija bude restaurirana, na proleće, slediću primer mog prethodnika i organizovaću privremene izložbe u švajcarskoj rezidenciji.

Premijer Vučić je nedavno bio u Švajcarskoj, na otvaranju simpozijuma “World Minds”. Kao što znamo, Švajcarska je daleko odmakla na polju istraživanja i razvoja. Šta Srbija može da uradi da ide vašim stopama?

- Pre svega, želim da kažem da premijer Vučić ima veoma dobar odnos sa našim predsednikom Šnajder-Amanom i, koliko razumem, on visoko ceni iskustvo Švajcarske kad je reč o inovacijama, obrazovanju, istraživanju i razvoju. Postoji i specijalna oblast, koja je inspiracija za Srbiju u budućnosti, a to je dualno obrazovanje. Mi tražimo načine da pojačamo i razvijemo ovu saradnju, što se tiče sistema dualnog obrazovanja. A, naravno, premijer Vučić je uvek dobrodošao u bilo koje vreme u Švajcarskoj.

Vi ste i sami čovek iz umetnosti. Poznata vam je situacija u Švajcarskoj, a sada upoznajete i umetnički svet Srbije. Možete li ih uporediti? Kakav je život za mladog umetnika u Švajcarskoj, a kakav za mladog umetnika u Srbiji? Da li ste u Srbiji videli nekog mladog umetnika koji vam je zaokupio pažnju?

- Životi umetnika su teški životi, u Švajcarskoj, Srbiji ili bilo gde na svetu. Imate oko 250 umetnika na svetu, koji imaju jaku reputaciju, i oni zarađuju lep novac. Ali ostatak umetnika na ovom svetu, na nesreću, svi oni imaju težak život. Dakle, umetnik u Srbiji i u Švajcarskoj ima pred sobom istu borbu za opstanak kroz koju mora da prođe. Švajcarska i Srbija imaju i jednu zajedničku stvar, a to je promocija stvaranja. I jedna i druga su multietničke države. Bio sam stacioniran u raznim državama, i mislim da je umetnost mnogo kreativnija u zemljama u kojima imate multietničku populaciju. London, na primer, u kojem sam bio stacioniran, i Brisel, su dve lokacije u kojima imate ovo multietničko okruženje, kao u Švajcarskoj i u Srbiji, i ovo je odlično za umetničko stvaralaštvo. Kad je reč o mladim umetnicima, upoznao sam neke od njih, ali za mene je velika zvezda u svetu umetnosti, iz Srbije, Marina Abramović. Pratim savremenu umetnost već nekih 35 godina, i pratim ono što je ona radila 80tih, takođe njen rad povezan sa ratovima 90tih, ono što je radila sa svojim partnerom Ulajem, i ono što je nedavno radila u Njujorku, poslednjih godina. Ona je verovatno među top 5 umetnika iz celog sveta koje najviše cenim.

Guča ili Exit, šta više volite?

- Exit, jasno. Jer, nema razloga da ne budem iskren, ja više volim pop i rok muziku, nego klasičnu. Švajcarska ima specijalnu vezu i emociju, kad je reč o Exitu, jer smo mi bili među prvim inostranim donatorima Exita.

Izlazite li ovde u Beogradu? Imate li neka omiljena mesta koja posećujete?

- Kad imam vremena, volim da izađem, posebno sad kad živim u centru Beograda. Mesto koje posebno cenim je Mixer House. Mislim da Ivan Lalić radi sjajan posao, kad je reč o programu. Veoma je raznovrstan. Kao što sam rekao, veoma sam impresioniran Oktobarskim salonom. U Savamali, volim da posećujem KC Grad. Nestrpljivo očekujem početak Festivala igre, koji je veliki kulturni događaj u Beogradu. Postoji i nekoliko mesta sa džez muzikom u kojima uživam, na primer Džez Bašta, koje je blizu mesta na kojem živim. Kad je reč o galerijama, posetio sam više njih, i u njima postoji veliki broj zanimljivih umetničkih dela. Galerija Haos, na primer, galerija Drina, mlada galerija... Cenim U10 umetnički kolektiv, galeriju Remont, kao i Grafički kolektiv.

(I. Ćuzović)