ZORAN ŽIVKOVIĆ: Status Kosova osim ratom ne možemo da promenimo, a svi znamo kako bi se taj rat završio!

Da je uslov Srbije za članstvo u EU priznanje Kosova, da li biste to prihvatili?

- Sigurno da će priznavanje nezavisnosti Kosova biti uslov formalnog ulaska Srbije u EU. To se zna. Iz Evropske komisije kažu da to još nije došlo na dnevni red, da to nije uslov za pregovore, otvaranja poglavlja. Sve je to tačno, ali ako dođe do te situacije, ja se nadam da hoćemo, bez obzira na ovakvu vlast koju ćemo da promenimo jako brzo, onda svaka država treba da donese svoju odluku. Nije realno očekivati da će država koja je priznala Kosovo, koja ima svog ambasadora u Prištini, koja ima kosovskog ambasadora u svojoj zemlji da kaže ne, u pravu je Srbija kad kaže da Kosovo ne postoji. Ne, oni su to priznali, za njih Kosovo postoji, oni su ogromna većina, i mislim da tu nema nikakve šanse da se to promeni. Ništa suštinski ne može da se promeni u statusu Kosova, mislim da ne. Te mogućnosti su potrošene u 90 - im godinama, pa i pre toga. Najveće mogućnosti za definiciju održivog Kosova bile su u 80-im, kada je bio jednopartijski sistem, pa je sa te strane bilo lakše kreirati nešto za budućnost. U 90 - im je Milošević uništio svaku šansu da se nešto uradi, posle 2000. godine ne. I meni je žao što Kosovo više nije deo Srbije. Ja sam rođen na 70 km od granice sa Kosovom.

Mislite li da je to onda izvesno?

- To je surova realnost. Ono što je bio pokušaj ambicije Zorana Đinđića i te vlade koju sam posle i ja vodio je da obezbedimo visok nivo autonomije severu Kosova, i da onda kroz integracije, kroz EU da taj deo bude naš, pa čak i formalno, uz realnost priznavanja da je na jugu Kosova etnička struktura takva da ti ljudi ne žele da budu deo Srbije. Mi, osim ratom to ne možemo da promenimo, a svi znamo kako bi se završio taj rat.

U odnosu na sadašnju vlast, šta biste vi drugačije radili?

- Puno toga. Mi smo radili stvari koje su bile neophodne da se rade. U 21. veku nema genijalne vlasti koja će da se seti nečega čega se niko nije setio. Samo treba da budemo dobri đaci, da vidimo tuđa iskustva, i da ih primenimo kod nas. Prvo, jačanje institucija. Vučić je recitovao šta je Jeremić pričao pred istražnim organima. Jeremić nema nikakve moje simpatije, ali ne može niko osim islednika da zna šta je on juče pričao, a najmanje o tome treba da priča predsednik Vlade. Reforme obrazovanja, reforme zdravstva, reforme u kulturi, privredi, okončavanje procesa privatizacije, borba sa kriminalom, nije bilo divljanja u klubovima. Da napravim paralelu. U januaru 2004. godine u Srbiji je bilo zaposleno 300.000 ljudi više nego danas. Evro je bio 61,7 dinar, imali smo prodor u svim sferama života. Vučić prvo treba da počne da poštuje zakone institucija, a ne da se ponaša kao sultan Srbije, bez obzira što on voli Murata i smatra ga najvećim srpskim junakom, Obilić je na Kosovskom boju bio srpski junak, možda knez Lazar, ali Murat sigurno nije.

Šta mislite o Beogradu na vodi?

- Beograd na vodi spada u mokre snove našeg premijera i ljude oko njega. Evo pre neki dan se popeo na 10. sprat građevine, i oduševljen je što je nešto tako napravljeno. Zgrade od 10 spratova su u Beogradu pravljene pre 50, 60, 70 godina. To nije ništa novo. A, da li će to biti završeno onako kao što je na maketi? Nikad!