U Novom Sadu: Božićno “Ukrštanje” i inkluzivna predstava u dvorcu “Eđšeg”

- Jedan inkluzivan, participativan umetnički projekat sa korišćenjem asistivne tehnologije, koji za cilj ima performans zvuči baš tako: kao nešto teško izvodljivo, možda pomalo i hermetično, metafizički, savremeno, angažovano. Ipak, entuzijazmom svih učesnika kojih je bilo oko pedeset u različitim fazama projektnih aktivnosti koje su trajale šest meseci, uspeli smo da napravimo pitak, simpatičan nastup koji traje pola sata i u kojem zabavljamo gledaoce, koji vrlo rado učestvuju – kaže za naš portal Ana Vrbaški, jedna od autora i voditelja “Ukrštanja” iz organizacije “Alice in WonderBand” (Telo kao instrument).

A kako je sve započelo?

U razgovoru sa Mirjanom Isakov i Sanjom Kekić iz ŠOSO “Milan Petrović” sa domom učenika iz Novog Sada, koja predstavlja referentnu ustanovu za vaspitanje, obrazovanje, rehabilitaciju i socijalnu zaštitu dece i mladih sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa invaliditetom, rodila se ideja da škola učestvuje. Škola se saglasila da pruži prostor za rad i uključi deo korisnika Radnog centra, koga čine odrasli ljudi koji su završili srednju školu, a žele da nastave da se bave različitim veštinama i učestvuju u kreaciji: stvaraju keramiku, tkanine, grafike, štampaju; bave se muzikom i pozorištem.

Oni već imaju iskustvo u muziciranju (asistivna tehnologija koja se pominje): orkestar „Dobri ljudi“, koga vodi Žarko Sebić koristi „pevajuću lampu“: saundbim (engl. soundbeam, zvučni snop). Jednostavno, „lampa“ je priključena na računar koji ima bazu zvukova i programirane harmonije. Kada neko (ko je teško pokretan) prekine snop, dolazi do prethodno programirane promene. Pritom, potpuno je magično kada neko samo pomeranjem prsta – svira. Muzička predstava "Ukrštanje" donosi vojvođansku muziku izvedenu na potpuno drugačiji način: uz telesne perkusije, inkluzivni ritmički i pevački hor i asistivnu „saundbim“ tehnologiju. Kroz muzičku potku slovačke, rumunske, mađarske, hrvatske, romske i srpske tradicije, sa osvrtom na običaje, ispričana je priča o susuretu, zaljubljivanju i svadbi dvoje mladih. Aranžmane telesnih perkusija za ritmički hor brilijantno je uradio Marko Dinjaški, produkciju i organizaciju na sebe je preuzeo Marijan Pavlov iz Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, dok su na projektnim aktivnostima svoj doprinos dale i Vesna Karin, etnokoreološkinja, muzički aranžer i horovodja Ljubomir Milanović, te rediteljka Sonja Leštar.

Mesec decembar, praznični momenti i potreba za iskazivanjem topline dešava se na svim mestima gde dodje ova muzička predstava i njeni akteri. Brojna gostovanja tokom novembra i decembra ove godine uključila su mnoge osobe u interakciju i kros- kulturalnu razmenu. Predstava je posetila nekoliko Centara za kulturu u mestima Lug, Vrdnik i Kisač u okolini Novog Sada, zatim Gimnaziju “Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima, Gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, a završna predstava odigraće se 25.decembra u Kulturnoj stanici “Eđšeg” u istoimenom dvorcu u Novom Sadu, sa početkom u 18 časova.

Pozvani su svi. Nismo isti, ali svako može da doprinese, i, ako radi ono što najbolje ume i otvoren je i želi da sarađuje, učiniće da razvijamo jedno drugačije društvo. Zato želimo da ukrstimo sve dobro što možemo da ponudimo i da vas pozovemo da nam se pridružite na pola sata i otkrijete nešto novo o svima nama – zaključuje Ana Vrbaški.

(Espreso.co.rs)