Ovo bi mogla da bude vest dana: Hoće li celo Kosovo biti u suzama?

Autor navodi da je, međutim, džudistkinji Majlindi Keljmendi uspelo ono što zapadna politika godinama ne može: kada je na Olimpijskim igrama u Riju osvojila zlatnu medalju, u njenoj domovini su hiljade oduševljenih Albanaca mahale plavo-žutom zastavom Kosova, a ne crveno-crnom zastavom Albanije.

A ova potonja je „zastava Albanije, ali i zastava svih Albanaca. Njenu omiljenost prati i prkos prema istoriji koju mnogi Albanci doživljavaju kao nepravednu. Kada je u Balkanskim ratovima 1912/13 nastala prva albanska država, velike sile su na Londonskoj konferenciji utvrdile njene granice tako da su značajna područja naseljena Albancima dodeljena slovenskim državama Srbiji Crnoj Gori. Do danas gotovo polovina od oko šest miliona Albanaca na Balkanu živi van Albanije – na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori, na jugoistoku Srbije - ističe se u tekstu.

Kako se navodi, velika briga EU i SAD je da bi kosovski Albanci svoju nezavisnost mogli da vide i samo kao etapu na putu ka Velikoj Albaniji, jer bi ujedinjenje Kosova i Albanije moglo da podstakne i makedonske Albance, njihove sunarodnike na jugu Srbije, ali i Srbe u Bosni i Hercegovini i na severu Kosova, da se izdvoje iz svojih država.

- Iredentističku lančanu reakciju u vremenima kada se NATO kao sila reda u velikoj meri povukao sa Balkana – neće niko. Zbog toga su zapadne sile-zaštitnice Kosova od početka vodile računa o suzbijanju velikoalbanskih tendencija u regionu.