NEĆE DA ČUJU: Sud za zločine OVK odbio zahtev Hašima Tačija da bude pušten na privremenu slobodu!

Sud za zločine OVK u Hagu odbio je zahtev bivšeg zapovednika OVK Hašima Tačija (Hashim Thaci), optuženog za ratne zločine nad Albancima, Srbima i Romima, na Kosovu i u Albaniji, da bude pušten na privremenu slobodu.

U danas objavljenoj odluci, koja je doneta 22. januara, pretprocesni sudija Nikola Giju (Nicholas Guillou) zaključio je da "postoji rizik da bi Tači pobegao, opstruisao napredak u procesima pred sudom ili počinio nove zločine nad onima koji se smatraju protivnicima OVK, uključujući svedoke koji bi mogli pružiti dokaze ili je već zakazano njihovo pojavljivanje pred sudom".

Sudija Giju usvojio je time argumente tužilaštva, koje se protivilo zahtevu Tačijeve odbrane za privremeno oslobadjanje.

Kao i u prethodnoj odluci kojom je odbio isti zahtev saoptuženog Kadrija Veseljija (Veseli), sudija Giju zaključio je da je rizik od Tačijevog potencijalnog bekstva sada veći nego pre njegovog hapšenja, zato što je saznao detalje optužnice i dokaza protiv njega.

Visina kazne, uključujući i doživotnu, koja Tačiju preti, ako bude osudjen, takodje je faktor koji je sudija uzeo u obzir.

Tačijev visoki položaj u OVK i na Kosovu, čiji je bio predsednik, po odluci sudije Gijua, doneo mu je široku mrežu pristalica, koji bi mu mogli pomoći da pobegne.

Ta mreža "može biti mobilisana u cilju opstruisanja napretka istrage tužilaštva i odvijanja krivičnih procesa", naglasio je sudija Giju.

Na rizik da bi Tači mogao ometati rad suda, po sudiji, ukazuje i činjenica da je on, samo nekoliko dana pošto je saznao da je optužen, tražio od tadašnjeg američkog državnog sekretara Majka Pompea (Mike) da interveniše, te da je potom skratio kazne nekim pripadnicima OVK osudjenim za zločine na Kosovu.

Tači je, uz to, pokušao i da utiče na svedoke i osumnjičene koje je tužilaštvo pozivalo na saslušanje u Hag tako što im je omogućavao privilegije.

Sudija Giju naznačio da je se te činjenice moraju posmatrati "u kontekstu opšte, već dobro utvrdjene i tekuće klime uznemiravanja svedoka i uplitanja u krivične postupke protiv bivših pripadnika OVK" na Kosovu.

Podsećajući da su u srži optužnice zločini protiv osoba koje su bile označene kao protivnici OVK, sudija Giju je ocenio da bi postoji rizik da bi Tači na slobodi mogao pokušati da ponovi krivično delo tako što bi uznemiravao svedoke ili uticao na njih.

Zahtev za puštanje na privremenu slobodu podneli su i saoptuženi Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).

Odluke sudije Gijua o tim zahtevima sud još nije objavio.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, ; izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tužioci traže da sudjenje počne u septembru ove godine, a odbrana tvrdi da proces ne može početi do leta 2022.

(Espreso.co.rs / Agencije)