ZLOČIN BEZ KAZNE KOJI TRAJE 17 GODINA: Srpske suze i srpske žrtve nikog ne zanimaju (FOTO)

U Goraždevcu je danas održan parastos nastradalima u zločinu na reci Bistrici, kada su nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na grupu od pedesetak srpske dece na reci Bistricin ubile Ivana Jovovića(19) i Pantu Dakića,starog dvanaest godina a ranile njih četvoro, među kojima najteže tada Bogdana Bukumirića(15) koji je preživeo sedam rana, napad Albanaca na vozilo kojim je transportovan do bolnice, ostao bez slezine, dela lobanje...

Za zločin niko nije odgovarao, a preživeli, njihova rodbina, meštani su tvrdili da znaju ko su zločinci koji su na njih pucali i koje štite Albanci i međunarodna zajednica.

Istraga je zatvorena pre deset godina. Euleks je tada tvrdio da bi mogli ponovo da je pokrenu, ako se pojave nove informacije Parastosu su prisustvovali samo najuži članovi porodica nastradalih, porodice ranjenih i po neki ranjeni na Bistrici, a meštani se nisu okupili u većem broju zbog epidemiološke situacije.

Na reci Bistrici je tog 13. avgusta 2003. godine bilo oko 100 dece koja su se kupala i igrala, kada je, oko 12.30 časova, na njih otvorena rafalna paljba.

U decu je, kako je ispričao Milisav Dakić, otac nastradalog Pantelije, ispaljeno ukupno 87 metaka.

To je zločin van zločina, to može samo bolesni um da tako nešto uradi. Tragedija je mogla da bude mnogo veća s obzirom na taj teren i mesto“, kazao je novinarima Dakić nakon parastosa.

Primećuje sa ogorčenjem da se 17 godina kada je u pitanju istraga i pronalazak onih koji su odgovorni za to ništa nije pomerilo sa mrtve tačke, a kada je u pitanju to što je Euleks prekinuo istragu, nije iznenađen jer im nije verovao od samog početka.

Čini mi se da osim vas medija koji dođete na ovaj dan, kada vi odete, sve staje i tako godinama, navodi Dakić.

Bez obzira na tragediju koju je doživeo, Dakić je ostao sa porodicom da živi u Goraždevcu do današnjeg dana, a kako i sam kaže ponekada posavetuje mlađeg sina da ode odatle.

Ali, ipak ima neka moć ovde, nije samo moja krv pala, celo je Kosovo krvavo, primećuje Dakić.

Majka ranjene Dragane tog 13. avgusta pre 17 godina Mirjana Srbljak često razmišlja o tom danu koji je, kako kaže, na sve Goraždevčane ostavio trag i traumu koju neće moći da zaboravi niko.

Ne možemo reći da svaki dan mislimo na to, ali vrlo često, a na današnji dan je najteže i uvek nam odzvanjaju u glavi te sirene, ta vriska, to ne može nikada da se zaboravi, pogotovu ne oni koji su izgubili svoju decu ili čija su deca bila povređena.

Žice, vriska, nemogućnost da odete u bolnicu, to se ne zaboravlja, pričca Mirjana.

Prisećajući se odlaska u bolnicu, Mirjana ogorčeno kaže da su svi pacijenti ispred bolnice u Peći, Albanci, izašli ispred, i da su aplaudirali.

Najblaže rečeno slavili su taj dan i govorili da im je drago, dodala je.

Strah ni danas nije iščezao kod Giraždevčana, a kako je navela Mirjana, njena ćerka koja je upravo zbog toga studirala psihologiju, i danas strahuje od automobila.

Ni ona nije iznenađena time što je istraga obustavljena, s tim što je u početku verovala da će Euleks i druge međunarodne organizacije nešto učiniti da se pronađu krivci ali, kako napominje, vrlo kratko.

Darko Dimitrijević je tih godina započeo svoju novinarsku karijeru na lokalnom radiju u Goraždevcu gde i danas radi, a prvi je, sa samo 19 godina, javio vest o tom monstruoznom zločinu.

Dimitrijević kaže za Tanjug da i sam i danas ima traume od tog događaja, kao i ostalo stanovništvo u Goraždevcu i dodaje da nikada ne može zaboraviti svog školskog druga koji je nastradao Ivana, kao ni Pantu koji je bio školski drug njegovog mlađeg brata.

To što sam video na Bistrici ličilo je na filmsku scenu i bilo je šokantno. Tragovi od metkova na svim strana, mogli smo da vidimo i tragove krvi, dečije odeće, obuće, razbacana bicikla po samoj obali reke i nakon nekoliko trenutaka dolazak međunarodnih misija i policije koja je obezbedila mesto zločina, priča Darko.

Seća se i dočeka nastradalih kao i toga da su se svi meštani sela okupili, palili sveće...

To je bilo zaista jako potresno i za novinare, kao i za sve one koji su došli iz drugih mesta Kosova i Metohije da odaju počast stradalima na Bistrici“, dodaje.

Danas Goraždevac ne izgleda isto, kaže Darko i navodi da je danas možda uređen asfaltnim putevima, uličnom rasvetom, mnogom boljom infrastrukturom, ali da je bez velikog broja mladih koji su napustili to selo.

Goraždevac je pretrpeo i mnogo veća stradanja - poput egzodusa 1999. , poput okupacije u Drugom svetskom ratu i turski period, ali nažalost mislim da je ovaj zločin na Bistrici ostavio neizbrisiv trag i po budućnost Goraždevca“, kaže Darko.

Predsednik Privremenog organa Peć Miloš Dimitrijević istakao je da je za ceo Goraždevac danas težak dan jer je teško, kako navodi, podsećati se na nešto što je bilo najtužnije i ubistvo te nedužne dece, a da počinioci ni dan danas nisu pronađeni.

Goraždevac danas ima 670 stanovnika, u opštini sa pet sela ima oko 1. 000 Srba, a živi se jako teško - deo stanovništva živi od povratničke pomoći, dok ostali žive od poljoprivrede.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Tanjug)