KOSOVO JE KUĆA ZA SEBE! Iz Albanije stiže NOVA PROVOKACIJA!

Iako odnosi Kosova i Srbije nisu ni u kom pogledu tema samita u okviru Berlinskog Procesa, koji se završava u petak u Poljskoj, u regiji upravo vesti o novim sukobima između Beograda i Prištine, a ne toliko o zaključcima sa sastanaka u okviru Berlinskog procesa niču svaki dan. Kosovo i Srbija nastavljaju diplomatski rat, koji je otvoreno počeo jesenas. Kosovo je naložilo takse 100% na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine kao reciprocitet za diplomatske aktivnosti Srbije uperene protiv Kosovu na međunarodnoj areni. Pre dva dana Albanija i Kosovo su potpisali sporazum o zajedničkom diplomatskom nastupanju te dve zemlje na međunarodnoj areni, što u mnogim krugovima u Srbiji je shvaćen kao sledeći korak ka stvaranju velike Albanije

Arben Cejku bivši ambasador Albanije na Kosovu (2005 – 2009) i Makedoniji (2009 – 2013), smatra da je dogovor namerno napravljen kako bi odvukao pažnju od krucijalnog problema - podela Kosova, koja prema njemu uprkos tome što je odbačena kao mogućnost na samitu u Berlinu aprila ove godine, ponovo se vratila na pregovarački sto.

„Ova teza o velikoj Albaniji postoji odavno, ali dozvolite da vas podsetim da Albanija nijednom u svojoj historiji nije napala drugu državu, gde su bili Albanci tu su i ostali, a granice između njih odlučivali su drugi, historija, ratovi. U 21 veku mi želimo da se ujedinimo na jedan transparentan evropski način, uvažavajući države u kojima se nalazimo. Albanci u Severnoj Makedoniji, na Kosovu, u Albaniji, Crnoj Gori su pozitivan faktor u regionu. Kažem to jer Albanci u Severnoj Makedoniji su faktor stabilnosti, zahvaljujući njihovim glasovima Severna Makedonija je u NATO-u, tako je bilo i u Crnoj Gori 2006 godine. Albanci žele da imaju pozitivnu, mirovnu, konstruktivnu ulogu u ovoj regiji“, rekao je Cejku te naglasio je da još niko nije video sadržinu ovog ugovora, a bez toga ne zna se je li politička provokacija ili tehničko rešenje.

„Ako je ovo pokušaj stvorenje nacionalne ujedinjene diplomatije, ovo neće biti produktivno, tu ima zemlja koje ne priznaju Kosovo, onda kako će da se vodi ta diplomatija? Nema potrebe za toliko reklame i galame oko priča tog tipa“, konstatovao je Cejku.

Zašto se ne predloži saradnja i Skoplju?

„Ovakva saradnja (tehnička) bi mogla da se predloži Severnoj Makedoniji, a ne predlaže se“, primećuje Cejku i smatra da je to jedan od dokaza da se radi o provokaciji, koja ima male šanse implementacije.

Cejku napominje da je ideja velike Albanije stara ideja a njeno pominjanje neproduktivno. Albanija je u krizi nakon poslednjih izbora.

"Ne može stalno da se priča o istoj temi, sa istim ljudima, ovo može da bude kraj jednog političkog establišmenta koji je dve dekade vodio Albaniju,“ rekao je Cejku i doda su dosadašnji čelnici kroz nepoštovanje demokratije, gušenje ili iskrivljavanje protesta, korupciju, i blokiranje dobrih ideja doveli zemlju u duboku političku krizu, te da su potrebna dugoročna rešenja.

Prema njemu Edi Rama je bio nada ne samo za strance, ali i za Albance kad je stupao na vlast, no ta slika s vremenom se promenila.

„Postojala je nada da će Rama olakšati razgovore između Kosova i Srbije", kaže Cejku koji ističe da Albanija sebe vidi kao partnera SAD i EU. No, kako veli, u međuvremenu su odnosi država postali personalizovani, što je značilo da oni reflektuju odnose Rame, Thacija, Vučića i Erdogana.

„To se u političkom žargonu zove 'Tri Erdoganova dečaka', ali ja mislim da ova vrsta saradnje ne može da traje dugo. To što smo gledali, prisustvo venčanjama, to što su Rama i Erdogan sedeli zajedno u Prizrenu, to nije evropski put, takvo ponašanje u suštini škodi odnosima obe zemlje.

„Imali smo sastanak Erdogana i Rame u Prizrenu. Albanija i Turska tradicionalno imaju dobre odnose, ali nije bilo potrebe da se ovo promoviše na taj način. Pokušaj Erdogana da širi neku vrstu modernog otomanizma, koji bi naravno bio direktan turski uticaj na Balkanu, je greška. Vreme je pokazalo da je ova greška imala (Guleniste s Kosova), to je odjek personalizacije odnosa između Erdogana i Hashima Thacija na primer, tu su i Edi Rama i Vučić. Uvek naglašavam da mi, Albanija želimo balans u odnosima sa zemljama oko nas. Imamo manjine u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj, ima grčka manjina kod nas. Nama su isti ciljevi, članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji. Trebaju nam dobri, balansirani odnosi sa komšijama“, objašnjava Cejku.

Albanija treba da drži do svoje neutralnosti

Upitan kako je moguće da Albanija ima bolje odnose sa Srbijom nego sa Kosovom, on priznaje da mu je krivo zbog ove pozicije i da Ramino pozivanje u Ulcinju na ujedinjenje je zaista bilo štetno po obe zemlje, pa njegove deklaracije o ujedinjenju u kosovskoj Skupštini...

„On je tamo govorio kao staratelj Kosova, a ne premijer susedne države, nedostatak poštovanja unutrašnjeg poretka Kosova i uplitanje u unutrašnja politička pitanja je bila ogromna greška, koja je naškodila Kosovu, ali i Albaniji“, kaže Cejku.

„Ovo nije naša misija. Mislim da je ovo došlo kao rezultat lične agende Rame i rezultat je njegove saradnje sa Vučićem i Erdoganom. Rama nikad nije hteo da sluša ni predsednika ni skupštinsku komisiju za pitanja spoljnih poslova, samo se bavio nekom personalnom diplomatijom“, objašnjava Cejku.

„Albanija treba da drži do svoje neutralnosti, trebamo da budemo iskreni u našim ubeđenima, ne možemo da imamo dvostruku diplomaciju. Treba jedna forma komunikacije, jasna za sve. Ovo sada trebamo da redefinišemo.“

'Kosovo je kuća za sebe'

On kaže da razlike između komšija po ključu etničnosti ne smeju da se prave, Albanija treba da tretira Kosovo kao zasebnu državu.

„Ne možemo da tretiramo Kosovo kao svoju kuću, jer Kosovo je kuća za sebe. Albanija treba ovo da poštuje do kraja, a svaki pokušaj da ovo postane zajednička kuća, uvek će doneti probleme“, rekao je Cejku.

Iako ne može objasniti zašto bi Hashim Thaci želeo da podeli Kosovo, kaže da je kosovski predsednik otvorio tu temu koja je na samitu u Berlinu aprila ove godine dobila crveno svetlo, ali se opet vratila na stol.

"Ja smatram da je ova ideja opasna, ne samo po Kosovo ali i po Srbiju, promena granica će imati posledice i na druge zemlje na Balkanu."

Smatra kako sve to može da bude bude rezultat Raminih kontakata sa Vučićem koji želi da reši pitanje Kosova kroz podelu i da zatvori ovo pitanje.

„Ali ne znam koliko to može da se realizuje kad su zemlje u dubokoj krizi, pogotovo Kosovo, Thaci ima opoziciju koja podelu ne želi. Ovo mora da bude dijalog među državama, a ne samo osobama. Parlamenti takve odluke moraju da ratifikuju, a takve volje u Kosovu nema. Kad bi se pitali samo Vučić, Rama i Thaci podela Kosova bi se desila, ali nije, jer se pita i unutrašnji faktor koji je protiv. Imamo probleme sa političkim elitama, trebaju nam trajna rešenja, ovako ne možemo da nastavimo“, zaključio je Cejku.

Bonus video

MEĐU PRVIM ZVANICAMA: Na prijemu u rezidenciji Američke ambasade je i šef BIA Bratislav Gašić

(Espreso-rs/ Al Jazeera)