SPORAZUM O SPORAZUMU! Nemačka i Francuska stavljaju pred SRBIJU jedan DOKUMENT! OVO SU OSNOVNE STAVKE!

Posle sastanka u Berlinu za pregovarački sto treba da se sedne 1. jula u Parizu. Prvi sastanak koji je održan u Berlinu 29. aprila, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, postigao je ono što je i bilo planirano: restartovanje pregovora o KiM koji su bili blokirani. Inicijativa dve vodeće evropske diplomatije imala je za cilj i vraćanje pronalaženja rešenja pod okrilje EU, i u što većoj meri isključivanje direktnog i indirektnog uplitanja administracije Donalda Trampa koja je u jednom periodu bila izuzetno angažovana. Od sastanka u Parizu se očekuje korak dalje - okvirni sporazum, ali i isključivanje Rusije iz procesa vezanog za Kosovo.

Paraf, pa detalji

Šta podrazumeva, najjednostavnije pojašnjeno, "sporazum o sporazumu" koji će evropske diplomatije staviti pred Beograd i Prištinu?

Ovaj dokument treba da bude praktično krov svega dogovorenog, plus preciziranje modela još nekoliko problema koji su ostali nerešeni na relaciji Beograda i Prištine. "Sporazum o sporazumu" će sadržati obavezivanje dve strane na poštovanje i ispunjavanje, i to na prvom mestu Briselskog sporazuma. Ali, i ukidanje taksa, i model rešenja za prijem Prištine u međunarodne organizacije, piše Blic.

Kako kaže strani diplomata uključen u kosovski proces, prema zamisli, "sporazum o sporazumu" mogao bi biti parafiran čak i neposredno pred sastanak u Parizu - na Vidovdan 28. juna ili pak na samom sastanku u glavnom gradu Francuske. Prema nezvaničnim navodima, parafiranje pre zakazanog sastanka treba da bude smernica ima li volje među stranama za dogovor ili ne.

- Ukoliko se sporazum parafira, potom, narednih meseci EU očekuje dorađivanje detalja iz tog okvirnog predloga sporazuma i konačan dogovor, odnosno pristanak dve strane na rešenje budućnosti Kosova. Da li će tako i biti i kojom dinamikom, ostaje da vidimo - kaže sagovornik.

Srpske opštine

Kada je reč o osnovnoj stavki novog dokumenta, a to je poštovanje do sada dogovorenog iz Briselskog sporazuma, tu će se na dnevnom redu naći pitanje srpskih opština. Nije dobijen precizan odgovor da li je predviđeno da se formira zajednica samo na sever KiM ili postoji takva mogućnost i za južne opštine. Takođe nejasno je i da li, ukoliko se zajednica dobija s obe strane Ibra, sever može očekivati neka veća ovlašćenja. U dokumentu Berlina i Pariza treba da se nađe i pitanje zaštite imovine Srpske pravoslavne crkve i njenih manastira i crkava, za koje je potpuna nepoznanica šta je zapravo ispregovarano.

Najteži deo pregovora očekuje se o statusu i učlanjenju Prištine u međunarodne organizacije. Kako se saznaje, Priština će ovo pitanje nastojati da direktno poveže s ukidanjem taksa. Tako da, ukoliko bi Srbija ublažila blokiranje Prištine, pokazala, kako se navodi, "dobru volju", tamošnje privremene vlasti bile bi spremne da ukinu, odnosno suspenduju takse.

- Jedan od ciljeva evropske diplomatije jeste da se na izvestan način otvori put Kosova ka EU i NATO. Kosovo u međunarodnim organizacijama jeste model da se taj prostor standardizuje, a to znači i jače poštovanje međunarodnih principa, smanjenje kriminala... - kaže sagovornik.

Razgraničenje

Na prvom održanom sastanku u Berlinu domaćini Angela Merkel i Emanuel Makron poručili su iza zatvorenih vrata da rešenje kosovskog problema ne može biti razgraničenje Srba i Albanaca, odnosno teritorija gde su većina.

Upravo ovu ideju prihvatili su delovi američke administracije, gurali je i davali vetar u leđa stranama u dijalogu da idu u tom pravcu. Na samitu je jasno dato do znanja da "nema igre granicama" na Balkanu i u okviru Evrope. Ideja o razgraničenju i menjanju granica u vodećim EU državama, posebno Nemačkoj, tumači se kao stvaranje žarišta i pokušaj dodatnog demontiranja evropskog prostora preko Balkana.

Haradinaj: Takse nisu prepreka za dijalog

Poslednjih dana, osim što je dovedeno u pitanje održavanje sastanka u Parizu, političari u Beogradu i Prištini nisu opširnije komentarisali predstojeće razgovore. Jedan od onih koji se oglasio je premijer privremenih institucija u Prištini Ramuš Haradinaj.

- Kosovo traži okvirni dogovor koji će uključivati i slobodu kretanja - naveo je Haradinaj.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)