SVE SU IH POBILI! JOŠ SU KRVARILI, A ONI SU IH PRETRESALI: Potresna ispovest majke POGINULOG vojnika na Košarama

Današnji dan se obeležava kao dvadestogodišnjica od NATO agresije.

Tim povodom gost jutarnjeg programa TV Happy i domaćina Ivana Ivanova bila je Lozanka Radojičić, majka Vladimira Radojičića, poginulog na Košarama 1999. godine.

Za majku dečka koji je poginuo 30. septemba, ovaj rat je počeo ranije, '98. godine.

- Tog dana su oni ujutru krenuli da obilaze granice jednog mesta da odnesu opremu ostalim ganičarima koji su već bili tamo. Međutim, njih je na pola puta ili kako sam ja kasnije obaveštena, na nekih trideset metara od granice sačekala grupa Agima Ramadanija kojih je bilo blizu četrdeset jer ja sam to videla na snimku koji je kasnije dostavljen i na kome oni već dobijaju ordenje jer su zaustavili paravojnu jedinicu. Znači, ujutru od sedam sati, tad je počeo dan pa je onda počelo snimanje jer oni su snimali sebe sve vreme, oni su čekali tamo, verovatno očekujući veću grupu vojnika pošto je bio toliki broj njih. Oni su ušli tokom noći jer oni preko dana nisu mogli proći neprimećeno. Međutim, primetili su vozilo OEBS-a koje im je u tome pomagalo.

Dakle, majka poginulog vojnika tvrdi da je grupa koja joj je ubila sina uz pomoć OEBS-a ušli u našu zemlju od strane Albanije i potom ih čekali i oko 12h su otvorili paljbu iz najsavremenijeg naoružanja.

- Sve su pobili a kada su videli da je prazno, došli su i pretresli vojnike, uzimali šta su našli. Oni su još krvarili a oni su ih pretresali.- rekla je gospođa Lozanka koja je videla i snimak dešavanja toga jutra.

Nažalost, za ovo su vojnici koji su bili deo grupe Agima Ramadanija dobili ordenje, neki od njih su u KPS-u, jedan je predsednik skupštine u Obiliću a jedan je Haradinajev ministar za vojna pitanja u njihovoj vladi.

- Do pre dve godine, ja nema kome nisam poslala pismo, nema kome nisam pisala, kom rukovodiocu, predsedniku Vlade. Neki su me i primili,kažu mi "Znate ovo ono" i na tome se završavalo. U Tužilaštvu sam 2007. dobila snimak, rekli su mi da to nije za njih pošto su oni nadležni za procese od počeetka bombardovanja. Tužilac u Nišu je 2009. podigao optužnicu i to je stajalo nekih godinu dana. Potom su prebacili predmet u Kosovsku Mitrovicu, ne znam kako i na osnovu čega jer za Treću Armiju je nadležan vojni sud u NIšu.

Ono što najviše pogađa ovu majku je to da su jedinicu kojoj je pripadao njen sin nazvali paravojnom:

- Oni su rekli da je paravojna jedinicu. To su rekli odmah na konferenciju za štampu koju su držali negde u Albaniji.Ali to je bila redovna vojka. Oni su se hvalili da su paravojnu jedinicu zaustavili i i tada je počelo oslobađanje Srba sa šiptarskih teritorija. Naši su na sve to ostali nemi.

Telo ubijenog vojnika su doneli tek nakon tri godine kako ona kaže i to tek na njeno insistiranje za neki drugi slučaj

- Jedan me je zvao i rekao: "Znate šta, oni posthumno odlikovani i treba da se da orden." Ja sam njima rekla: "Orden možete da donesete samo na grob moga sina. Ja orden mogu da uzmem samo sa njegovog groba i od nikoga više. Oni su 8.avgusta 2001. godine došli, posetili njegov grob i ujedno je to i prvi put da vojska posetila njegov grob.

Što se tiče tužbe, doneta je presuda i oni su optuženi na po petnaest godina, ta presuda je od 2016. godibe postala pravosnažna. Ta poternica se nalazi negde u Ministarstvu unutrašnjih poslova kako tvrdi gospođa Radojčić.

Svi su na slobodi.

Bonus video

SRBIJA PAMTI! 20 godina od stravičnog zločina, a sećanja ne blede! OVE PRIČE SVEDOČE STRAŠNU ISTINU

(Espreso.co.rs)