HARADINAJ UKRAO SRBIJI 500 MILIJARDI DOLARA?! Šta se krije iza OTIMAČINE TREPČE i šta HOĆE KLARK i SOROŠ?

Preduzeće Trepča registrovano je u Kosovskoj agenciji za registraciju kao akcionarsko društvo, što, prema ranije usvojenom Statutu te kompanije, znači da su privremene prištinske institucije postale vlasnik 80 odsto, a zaposleni 20 odsto akcija tog kombinata.

Predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji potpisao je odluku kojom je kombinat Trepča postao 100 odsto vlasništvo Kosova, a premijer Haradinaj je požurio da čestita:

- Dragi građani i rudari, konačeno velika vest. Gigant Trepča, nakon skupštinskog izglasavanja statuta, registrovan je kao kompanija na osnovu zakona Kosova. Srećno - naveo je Haradinaj na svom profilu na Fejsbuku.

U Srbiji se ova odluka doživljava kao otimanje Trepče, a šteta je neprocenjiva. Ili možda nije?

Reakcije ekonomista ubrzo su usledile i u medijima i na društvenim mrežama...

Međutim, prema rečima predsednika Vučića, Trepča nije registrovana po srpskim zakonima, već kao UNMIK Trepča, pod okriljem UN.

Po njemu, kosovski Albanci žele blokadu računa, uništenje Trepče severne Mitrovice do Leposavića, a to bi, kaže, značilo da 2.400 ljudi ostane bez posla i bez vazduha za disanje u ekonomskom smislu.

- Ujedinjavanje severne i južne Mitrovice direktna je pretnja narodu na KiM i svi kažu da ako do toga dođe to može biti samo nasiljem i to je kraj opstanka našeg naroda - kaže Vučić.

U jednom svom izveštaju, CIA navodi da, prema međunarodnim standardima, Kosovo vredi 500 (procenjene rezerve uglja, prirodnog gasa i metala), a ostatak Srbije s Vojvodinom tek oko 200 milijardi dolara. Američki stručnjaci procenili su da je Srbiji preostalo uglja za najviše 35 do 40 godina, dok ga na Kosovu ima za čak 16 vekova (prema jednoj drugoj proceni, Srbija ima uglja za 60, a Kosovo za 200 godina), dok je vrednost nalazišta sedam strateških ruda (olovo, cink, srebro, nikl, mangan, molibden i bor) procenjena na čak 1.000 milijardi dolara, piše u tesktu objavljenom na sajtu makedonskog lista Sedmica, a koji možete i pročitati na našem portalu.

Iako su procene različite, ponekad i u domenu fantastike, da nije reč o pucnjima u prazno, dokazuju podaci Svetske banke. Nezavisna komisija za rudnike i minerale okupiranih teritorija, kojom je upravljao Unmik, u izveštaju Rajnera Hengstmana iz 2004. godine objavila je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra.

Najznačajnije mesto zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona, bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 51 milion tona (74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), rezerve nikla i kobalta na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona (potencijalna proizvodnja aluminijuma od 425.000 tona).

Svetska banka je procenila da su ležišta lignita i mrkog uglja na Kosovu i Metohiji dovoljna za proizvodnju struje u čitavom jednom veku, što se poklapa s procenama stručnjaka sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji su takođe procenili da je potencijal na Kosovu dovoljan za dve termoelektrane i proizvodnju struje za sto godina, što, prema proceni našeg Ministarstva energetike iz 2009, odgovara vrednosti od 100 milijardi evra.

Na osnovu ovih procena, plan Elektroprivrede Srbije bio je da do 2020. revitalizuje termoelektranu „Kosovo A”, sagradi dva nova bloka na „Kosovu B” i sagradi „Kosovo C”. Umesto realizacije tih investicija, danas Srbija nije u stanju da isporuči struju čak ni srpskim enklavama, a na Kosovu je ostala imovina EPS-a vredna tri milijarde evra.

U bitku za eksploataciju kosovskih resursa, prema oisanju pomenutog portala, uključili su se veliki svetski igrači: kompanija „Inviditi”, na čijem je čelu stari srpski poznanik, penzionisani NATO general Vesli Klark, finansijski magnat Džordž Soroš i kompanija „Albanski minerali”, čiji je direktor Sahit Muja, „Avrupa minerals”, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, „Lidijan internešenel” (nekadašnji „Rio tinto”), usredsređen na istraživanja nalazišta u Orahovcu, gde je do sada pronađeno od 1,87 do čak osam grama zlata po toni uzorka, i mnogi drugi.

BONUS VIDEO:

IVICA DAČIĆ U ZVANIČNOJ POSETI TUNISU (KURIR TV)

(Espreso.co.rs/Mediji)