MILION LJUDI NA ULICAMA, BRUTALNA MILICIJA, KRAĐA ORUŽJA, ZATAŠKAVANJE, TENKOVI, MRTVI! Šta je bilo na KOSOVU 1981?

Nezadovoljni položajem svog naroda, albanski studenti su u martu 1981. organizovali demontracije pod sloganom "Kosovo republika".

Nezadovoljstvo je posebno bilo izraženo na Univerzitetu u Prištini čijih je 20.000 studenata činilo oko 10 odsto stanovništva grada. Većina studenata su bili albanske nacionalnosti, odnosno upisani na studije albanologije, književnosti i drugih društvenih nauka, što je u uslovima ekonomske krize njihovo zapošljavanje činilo prilično upitnim. Veliki broj nastavnika, ali i udžbenika, je bio iz tadašnje Albanije u kojoj je na vlasti bio staljinistički režim Envera Hodže. Zbog toga je za organizatore demonstracija bilo karakteristično da su u ideološkom smislu pripadali ekstremnoj levici, odnosno postojeći sistem SFRJ odbacivali ne samo zbog neravnopravnog položaja kosovskih Albanaca u odnosu na konstitutivne narode Jugoslavije, nego i zbog "revizionističkog" skretanja koje je u odnosu na marksizam-lenjinizam albanskog tipa predstavljao jugoslovenski sistem samoupravnog socijalizma.

Demonstracije su započele 11. marta 1981. u kantini studentskog doma, gde je kao povod poslužio, navodno, loš kvalitet hrane. Ispočetka su izvikivane isključivo parole socijalne prirode, da bi se potom počele uzvikivati parole koje ukazuju na položaj Kosova u Jugoslaviji ("Trepča radi, Beograd se gradi"). Pokrajinske vlasti su reagovale tako što su na studente tokom noći poslale miliciju. Pohapšeno je nekoliko desetina studenata, pokrajinsko rukovodstvo je potom na vanrednom sastanku osudilo demonstracije, pa je delovalo da je kriza završena.

U noći 15/16. marta, je izbio i požar u Manastiru Pećka patrijaršija, u kojem su izgoreli neki objekti, ali niko nije povređen. Na osnovu uviđaja je zaključeno da je najverovatnije izbio usled loših instalacija, ali Crkva smatra da je podmetnut.

Nova eskalacija protesta se dogodila kada je na Kosovo 26. marta došla Štafeta mladosti. Dotada rutinska režimska manifestacija, na kojoj su nosile Titove slike, iskorišćena je za masovna okupljanja na kojima su studenti ispočetka tražili da se iz zatvora puste njihove zatvorene kolege. Deo radikala je takođe pokušao da otme štafetu kako bi simbolički izrazio otpor titoističkom režimu. Studentima su se tada počeli masovno pridruživati i radnici i seljaci, a uzvikivane su parole "Kosovo republika", "Živeo Adem Demaći" (tada u zatvoru), te "Sloboda, jedinstvo, demokratija" i "Hoćemo ujedinjenje svih albanskih zemalja".

Veliki broj građana Kosova i Metohije se pridružio njihovim zahtevima. Osim u Prištini, protesti su se proširili i po drugim kosovskim gradovima, a po nekim procenama, na njima je učestvovalo milion ljudi.

Suočene s takvim izlivom narodnog neraspoloženja, pokrajinske vlasti su naredile miliciji da ga zaustavi brutalnom silom. Tada je, prema službenim podacima, povređeno tridesetak lica, a širom pokrajine je došlo do masovnih hapšenja. Međutim, protesti su se nastavili 30. marta kada su studenti tri najveća prištinska fakulteta stupili u štrajk. Demonstracije su se nastavile, pa je Pokrajinski sekretarijat za narodnu odbranu zatražio da na ulice izađe vojska.

Istovremeno su na granici sa Užom Srbijom počele nicati improvizovane blokade s ciljem da se spreči dolazak eventualnih milicijskih pojačanja iz Beograda. Prema navodima admirala Branka Mamule su, pak, zabeleženi i pokušaji napada na vojna skladišta u kojima je oružje i opremu držala Teritorijalna odbrana Kosova.

Jugoslovenski vrh je ocenio ove demonstracije, kao i njihov slogan, kao "pretnju teritorijalnom integritetu i suverenitetu Jugoslavije".

Tadašnje Predsedništvo SFRJ je 2. aprila proglasilo vanredno stanje na Kosovu i poslalo JNA, uključujući i oklopne jedinice, s ciljem da uspostavi red. Istovremeno je naređen prekid nastave u školama. Iako su se demonstranti uglavnom razilazili čim bi videli da dolaze tenkovi, zabeleženo je, prema navodima admirala Mamule, i nekoliko oružanih sukoba.

Demonstracija sile je, međutim, bila dovoljna da se do sutradan neredi počinju smirivati, iako su u nekim gradovima na Kosovu zabeležene 30. aprila, a poslednja od njih 17. maja.

Savezne vlasti su postojanje pobune priznale tek nekoliko dana nakon gušenja, kada je na konferenciji za štampu član Predsedništva SKJ Stane Dolanc objavio kako je prilikom nereda poginulo 9 lica. Albanski izvori, pak, navode da je broj ubijenih bio daleko veći, odnosno nekoliko desetina ljudi, odnosno da su uglavnom stradali od strane JNA.

Posle smirivanja nereda je usledila masovna hapšenja i suđenja učesnicima demonstracija, dok je na Prištinskom Univerzitetu, koji se smatrao žarištem pobune, sprovedena čistka. SKJ je zahtevao od Albanaca da prekinu kulturne veze sa Albanijom i odreknu se svojih nacionalnih aspiracija.

Smenjen je nastavni kadar rodom iz Albanije, a iz upotrebe su povučeni svi udžbenici iz Albanije koje su trebali zameniti udžbenici prethodno prevedeni sa srpskohrvatskog jezika.

SR Srbija je zavela prinudnu upravu u vitalnim institucijama Kosova, kao što su Univerzitet u Prištini, Institut za istoriju Kosova, Institut za albanologiju, Narodna univerzitetska biblioteka, masovni mediji, muzeji, škole, kulturna i strukovna udruženja i mnoge druge organizacije.

Nakon toga, albanski radnici su otpuštani, a u javne institucije su zapošljavani Srbi. Albanci su ovakve poteze Srbije i Jugoslavije imenovali "politikom segregacije i aparthejda".

Održana su suđenja na kojima se protiv optuženih primenjivao čl. 133 Krivičnog zakona SFRJ, odnosno već tada kontroverzni verbalni delikt.

1981. godine pohapšeni su mnogi albanski intelektualci i držani u zatvoru mesecima. Ukupno je osuđeno 4.200 ljudi, i to obično na relativno dugotrajne zatvorske kazne - u proseku 7,1 godina po optuženiku.

Rahman Morina, posljednji vođa SK Kosova, je 1990. priznao da je, na ovaj ili onaj način, zbog učešća u demonstracijama ili sumnje policijski procesuirano čak 520.000 kosovskih Albanaca.

BONUS VIDEO:

IVICA DAČIĆ U ZVANIČNOJ POSETI TUNISU (KURIR TV)

(Espreso.co.rs/Mediji)