UMRLI SU MI I OTAC I MAJKA, ako umru Crna Gora i Srbija OPET ĆU BITI SIROČE! Glumac Božović otvoreno o svemu

- Čini mi se da je danas došlo vreme kad važi suprotno: kradi, laži, špijaj. Došlo je vreme da je to ne samo poželjno , nego je i cenjeno. Kad za današnjeg čoveka kažu "uspešan", "snašao se", "on zna" - budite sigurni da bi taj sa takvim atributima pre samo četrdesetak godina bio osuđen najmanje na petnaest godina zatvora. Danas je on primer drugima - rekao je glumac Petar Božović.

Na pitanje o poslednjim dešavanjima u Crnoj Gori, Božović je rekao da mu je "odvratno da o tome priča odavde".

"Ne znam. Stvarno ne znam. Osetljive su vlasti svuda pa će mi reći pričaš tamo po Beogradu, laješ na nas i tako. Zato ja ono što mislim kažem kad dođem u Crnu Goru, na licu mesta. Nema to veze sa običnim svetom. Sve te nasilne intervencije spolja su jedna vrsta duhovne okupacije. Ona materijalna se svodi na pljačku, ali ova je pogibeljnija, ona ostavlja traga na generacije i pravi mržnju koja se teško briše. To je sve žalosno. Jedan pesnik je rekao da je između Srbije i Crne Gore dlaka granica i da Tara i Morava među sobom nemaju nikakvih problema - rekao je Božović u intervjuu za Blic.

Govoreći o tome da li je "umrla stara Crna Gora", kako je rekao Matija Bećković, Božović je rekao: "Meni su umrli i majka i otac, ostale su mi Crna Gora i Srbija. Ako umru i njih dve, opet ću biti siroče."

Na pitanje na šta se žali i kome šta zamera, Petar Božović je rekao da narod kuka i kuka, a onda ode i glasa.

"I sad da ga pitaš zbog čega kuka, on bi rekao: zbog toga što su plate male, što su mi smanjili penziju, što su me ponizili time što su mi dali 3.000, a uzeli stotine hiljada, pa što su mi poslali pismo zahvalnosti za to da mi vređaju ono malo inteligencije i sačuvanog uma... Mislim, nemoj da još i pljuješ ako me gaziš. E, to ja zameram narodu - što neće da pogleda uzrok toga što doživljava i preživljava nego će lakše da veruje kako neko drugi to radi. Ne, radi mi moji. Šta ima drugi da me vole ili ne vole, odakle ta potreba i nameštaljka. Evo ovaj naš mrčo stalno priča ko ga je i koliko puta primio, te bio je kod ovoga, bio kod onoga. A oni svi kažu: da, ali mi smo za to i mora to. Makron te još i ponizi sa onim sedenjem kod Trijumfalne kapije. Da je ustao i napustio događaj, imao bi više glasova i poštovanja u srpskom narodu nego što će ga dobiti sa svim povećanjima i sendvičima koje daju jednim i drugim penzionerima. Ovaj narod odavno više nema ništa drugo osim dostojanstva, i to onog koje su mu ostavili preci.

Govoreći o Kosovu, Božović je rekao da "onome ko je s Kosovom uz gusle odrastao, ko zbog Kosova nije smeo da dira ptice i koji nije smeo da gazi božur zbog Kosova, sve što se tamo događa jedan je ubod u srce."

- Zapravo, više mi reaguje želudac, srce je figurativna stvar, mislim, zato Rusi stomak i zovu život. Ubija ta istorijska nemoć koja je očigledna jer znate da je stvar negde rešena, ali na nju ne pristajete i ne treba, s jedne strane, nikad pristati. Imamo primer Kineza koji su na Hong Kong čekali sto godina. S druge strane, setim se opet jednog stiha koji nisam voleo: "Oj, Kosovo, grdno sudilište".

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)