ekskluzivno za espreso
ZA "VLASTI" U PRIŠTINI JA SAM TERORISTA: DEJAN STOJILJKOVIĆ otkriva nepoznate detalje iz svog života
Ja imam jedan ličan odnos prema Kosovu, naime, kao nekadašnjem pripadniku Prištinskog korpusa faktički mi je zabranjen ulaz tamo
Popularni niški pisac Dejan Stojiljković, autor bestselera "Konstantinovo raskršće", "Duge noći i crne zastave", "Olujni bedem", te scenarista hvaljene i gledane serije "Senke nad Balkanom" u drugom delu intervjua osvrnuo se na aktuelnu političku situaciju i ispričao svoj lični doživljaj vezan za Kosovo...
Kao neko ko oblikuje istoriju u priče koje odlično korespondiraju sa maštom današnjih čitalaca, možeš li da ovaj period istorije u kojem živimo prebaciš u hipotetičku budućnost i iz te perspektive objasniš u kakvom istorijskom trenutku živimo?
- Mi uvek živimo isti istorijski trenutak. To smo, uostalom, pokazali i u seriji "Senke nad Balkanom". Sve je ovde isto. Politikanstvo, strančarenje, korupcija, protekcija, zavist, sujeta... Zato su uvek aktuelni Sterija, Nušić ili Domanović. Evo, na primer, famozna priča o kupljenim diplomama. Mnogi misle da je to od pre koju godinu a Nušić je pre jednog veka pisao dramu o tome "Dr". Uzmite da čitate knjigu Arčibalda Rajsa "Čujte Srbi" i videćete Srbiju tada, danas i u budućnosti. On, recimo, kaže: "Vaš narod je veliki ljubitelj političkih svađa", je l' se promenilo nešto? Ili recimo: "Najbrži način da se čovek u Srbiji obogati jeste da postane ministar". Milan Obrenović je imao ministra železnice koji se plašio da uđe u voz, mi danas imamo ministra vojnog koji se plašio da služi vojsku. Dakle, naša prošlost je naša sadašnjost, a naša sadašnjost je naša budućnost. Tako stoje stvari, nažalost.
Po čemu su devedesete bile ključne za našu budućnost i šta je moglo da se uradi u to vreme a da ti događaji promene današnju stvarnost?
- Tada je nastao taj "otvoreni prelom" na duši srpskog naroda, da parafraziram velikog Duška Kovačevića, prelom koji još nije zalečen i koji će nas tištiti, boleti i u decenijama koje dolaze. Mnogo štete je napravljeno devedesetih, tad su se "porodili" ovi političari koji su i danas na vlasti i u opoziciji, mada se često rotiraju na tim mestima, pa čoveku nije baš jasno ko je tu šta i da li uopšte ima opozicije na srpskoj političkoj sceni. Devedesetih su i nastale te razne pošasti, od organizovanog kriminala, partokratskog sistema do recimo, revizionističke istorijske "škole" koja evo, već dve decenije bulazni i trabunja o nekakvoj "antičkoj istoriji Srba" i ostalim budalaštinama. Uključite televizor, pogledajte društvene mreže, pratite prenos zasedanja Skupštine i shvatićete da su mnogi likovi iz devedesetih još uvek tu. To je jedan od razloga naše kolektivne propasti.
Naredno pitanje može da se svede samo na jednu reč - Kosovo i ? Šta ti prvo pada na pamet?
- Ja imam jedan ličan odnos prema Kosovu, naime, kao nekadašnjem pripadniku Prištinskog korpusa faktički mi je zabranjen ulaz tamo. Ako se pojavim na nekom od graničnih prelaza - velike su šanse da budem uhapšen. Moj "greh" i greh onih koji su služili sa mnom jeste to što smo vršili svoju dužnost, što smo hteli da odužimo dug otadžbini. Za "vlasti" u Prištini, ja sam terorista i kriminalac, s druge strane, to meni daje pravo da tu njihovu "državu" ne priznajem. Za mene je ta "država" Kosovo u stvari narko-kartel koji krvavim parama od prodaje droge i ljudskih organa hoće da kupi legitimitet. Ali Tači, Haradinaj i ostali ratni zločinci koji misle da su postali gospoda jer su maskirne uniforme zamenili skupim odelima a automatske puške lap-topovima, ne razumeju da se država ne stvara tako što strane lobiste zatrpaš dolarima. Pa čak i ako im uspe da nešto postignu, šta onim gladnim, siromašnim i nezaposlenim Albancima na Kosovu znači članstvo u Interpolu ili UEFA? Je l' će možda posle toga biti manje gladni i siromašni? Je l' će to da otvori nova radna mesta u ruiniranoj privredi te lažne države? Baš kao i svetski moćnici, lideri tog novog Kosova ne vode računa o običnom čoveku. Za njih su njihovi sunarodnici obična statistika, pa samim tim i ne može da se očekuje da se ti ljudi bolje ophode prema tamošnjim Srbima. S druge strane, naša politika prema Kosovu nema kontinuitet a na momenta je potpuno šizofrena. Sećate se onog predizbornog slogana Borisa Tadića "I Kosovo i Evropska unija"? E, pa, ispostavilo se da ne može i jedno i drugo. I da ta Evropa gleda svoje interese i poručuje nam: "Ili jedno, ili drugo". Da stvar bude gora, mi imamo otvoreno pitanje Bujanovca i Preševske doline gde je na delu čista kaubojština na koju država raguje, kada uopšte reaguje, mlako i kilavo. I posle se čudimo kada neki prištinski magarac digne glavu i ispaljuje prazne pretnje kako će da uzme Niš... A to će da se desi kad ja postanem kapetan bele lađe.
BONUS VIDEO:
A TREBALO JE SAMO DA ISPORUČI PAKET... Dostavljačica napravila totalni KARAMBOL! (VIDEO)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!