CELA SRBIJA ĆE DA POBESNI ZBOG OVOG TEKSTA: Ovaj nas je prikazao kao DIVLJAKE, ali ne brinite, DOBIO JE PO UŠIMA!

Otkad su Srbi postali "loši momci" svetske politike, posle toplog zeca CNN i drugih medija, za vreme ratova 90-tih, među jednom sortom "intelektualaca" posebnog kova (nazovimo ih "nazovi-intelektualci") jako je popularan sport "pljuni po Srbinu", na jedan način koji je sve samo ne intelektualan.

Ne prođe nešto gde se pominju Srbi, a da se ova grupica ne aktivira i objavi tekstove u kojima su uvek i za sve krivi Srbi, a činjenice su skrivene negde daleko, daleko iza 13 slojeva mržnje kojima su uvijeni.

Najnoviji pretendent na titulu najglupljeg i najhisteričnijeg teksta desio se, potpuno očekivano, posle incidenta sa "dvoglavim orlovima" koje su nam pokazali Šaćiri i Džaka.

Tekst je napisao engleski urednik i univerzitetski radnik Tunku Varadarajan, a umesto da vam objašnjavamo zašto je tekst kandidat za "rasističku glupost godine", najbolje je da ga i sami pročitate. Tekst je, upozoravamo vas, pun najgorih stereotipa, nelogičnosti, preterivanja, laži, smicalica, ali i jednostavnog priglupog neznanja prožetog ambicijom. Srećno:

"Srbin i Kosovar ulaze u kafanu... Ovo nije početak vica, nego signal za nevolju u najavi. (Šala dolazi na kraju, i uključuje FIFA, svetsku fudbalsku asocijaciju. Ali ostanite sa mnom).

Sada zamislite 11 Srba koji izlaze na fudbalski teren kako bi se suočili sa Švajcarskom na Svetskom prvenstvu. Da, Srbija kakvu poznajemo - visoki grubijani sa hiper-nacionalističkim srcima, njeni navijači "nabrijani" za bitku, neki od njih nose kapuljače sa genocidalnim likom Ratka Mladića, osuđenim srpskim ratnim kriminalcem. Tim je neumoljivo homogen - pravoslavni "ići", skoro svi do jednog. Stojković, Tošić, Tadić, Milinković-Savić, Matić, Mitrović. Shvatate. Švajcarska, na drugoj strani, je neprepoznatljiva. Ovo nije država satova sa kukavicama i kantona, siroljubivih građan koji glasaju protiv svega što nije staro koliko i Vilijam Tel. Ovo je Švajcarska fudbalera-imigranata.

Pored Lihtštajnera, Zubera i Burkisa, ovaj tim ima igrače iz mnogih neljupkijih zemalja, a među njima su četvorica etničkih Albanaca. Trojica su iz bivše srpske pokrajine Kosova - sada nezavisne države, ali nepriznate od strane Srbije, iz čijeg nasilnog zagrljaja je morala da bude oteta silom. Srbija još smatra Kosovo svojim vazalom, a njegove albanske stanovnike uljezima u dugotrajnom srpskom narativu o tragičnoj aristokratiji.

Tako da je ovo bila zapaljiva situacija, 22. juna, kad je Srbija igrala protiv Švajcarske. Utakmica je bila nalik ratu koji je trebalo da Kosovo ostavi vezanim za Srbiju: Srbi su u početku "razbili" Švajcarsku, rešeni da pobede. Prvi su dali gol, preko Mitrovića, u petom minutu. Ali Švajcarska se nekako vratila i pobedila je - baš kao i Kosovari, u gerilskom ratu u kojem nije bilo anđela, i u kojem su Kosovari imali velikodušnu pomoć NATO.

U utakmici, Švajcarci su savladali Srbiju sa dva "kosovska" gola. Izjednačili su preko Granita Džake, švajcarskog Kosovara, a onda su poveli u 90. minutu kad je Đerdan Šaćiri, još jedan švajcarski Kosovar, dao gol na hrabar, separatistički, neustrašiv način. Šaćiri je zašio zastavu Kosova na svoje kopačke i, poput Džake, napravio je gest prema publici pošto je dao gol, gest koji je toliko iznervirao Srbe da je njihov stručni štab uložio zvanični protest kod FIFA.

I Džaka i Šaćiri su rukama napravili figuru sa prekrštenim rukama, a spojenim palčevima, što je trebalo da predstavlja dvoglavog albanskog orla. Ovaj orao je divan amblem sa grba Skenderbega, aristokrate iz 15. veka koji je "otac Albanije". Srbi su se žalili da je ovo politička provokacija sa ciljem da zapali publiku, a FIFA - kukavička, jadna, amoralna FIFA - preduzela je disciplinske mere protiv Džake i Šaćirija. Ako budu proglašeni krivima, mogli bi da propuste dve utakmice na Svetskom prvenstvu.

Srbija je najbliži saveznik Rusije u Evropi, a FIFA sigurno nije zaobišla tu činjenicu u donišenju odluke da preduzme mere protiv švajcarskih Kosovara. Kao što je pisao Njujork Tajms, srpski i ruski navijači gledali su zajedno meč, pevajući pesme političke solidarnosti. Rusija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, a činjenica da je domaćin ovog svetskog prvenstva postoji najviše zahvaljujući zaveri u FIFA, čiji korumpirani bivši čelnik Sep Blater, je nadgledao dodelu domaćinstva.

Preduzimanje mera protiv Džake i Šaćirija ne samo da je smešno, nego je moralno uvredljivo, doneto na inicijativu države koja je vodila rat da bi sprečila nezavisnost Kosova. Više od 10.000 kosovskih Albanaca (najkonzervativnija pretpostavka) je ubijeno za vreme tog rata. I jedan i drugi igrač koji su postigli gol u pobedi Švajcarske su deca izbeglica od srpske represije nad kosovskim etničkim Albancima, i njihov pozdrav sa albanskim orlom na utakmici mora da se posmatra kao razumljiv izraz emotivnog olakšanja i istorijskog oslobođenja.

Ovo su bili gestovi koje su njihovi bivši tlačitelji shvatili kao uvredljive. Nezavisnost Kosova je još uvek anatema za Srbe. Ali Srbija mora da prihvati nezavisnu kosovsku naciju, a ne da insistira na pravim začkoljicama koje održavaju živom iluziju da Kosovo pripada Srbiji, kao i da odustane od teze da su izrazi kosovskog nacionalizma neoprostive provokacije koje zaslužuju kaznu.

U svakom slučaju, fudbal na Svetskom prvenstvu je uvek mesto gde se izražava patriotizam. Zar ne počinju utakmice sa nacionalnim himnama? Nema ničeg lošeg u nacionalizmu, sve dok on nije zlouopotrebljen. Zašto bi kosovki nacionalizam, tako teško osvojen uz tolike žrtve, bio podložniji kritikama od bilo kog drugog nacionalizma? Osim, naravno, onog srpske vrste, koji podrazumeva klanje toliko komšija i zabranu nacionalnog identiteta za druge. Da li bi pokreti kojima bi igrači opisali švajcarsku zastavu zaslužili kaznu FIFA? Sigurno ne. Svet se promenio, i igrači takođe predstavljaju odiseju, često iz skromnih početaka u očajnim zemljama. To je deo njihovih priča, i legitimni deo takmičenja na Svetskom prvenstvu. Njima je dozvoljeno da to poseduju, i oni od nas traže da to delimo.

Švajcarska vlada, zajedno sa Švajcarskom fudbalskom federacijom, mora da objasni FIFA i Srbiji da neće prihvatiti bilu kakvu oštriju kaznu za Džaku i Šaćirija. Ako nepopravljive budale iz FIFA zabrane njima dvojici da igraju na narednim utakmicama, Švajcarska mora da izađe na teren sa njima dvojicom, bez obzira na odluku FIFA.

Sledeća utakmica je 27. juna, protiv Kostarike. Džaka i Šaćiri moraju da budu tamo, pevajući švajcarsku himnu sa svima ostalima. Neka se FIFA samo usudi da ih izbaci. Ovoj dvojici ponosnih ljudi mesto je tamo, na terenu. Srpskoj gluposti nije".

Šta kažete na ovaj tekst? Teško je ne odreagovati emotivno na njega, ako ste Srbin. Ali i ako niste, a imate nešto u lobanji.

Komentatori portala Politico, na kojem je objavljen tekst, na sreću, imali su živaca i strpljenja da autoru objasne tačno koliko je pogrešio i gde je pogrešio. Prenosimo najuverljivija "brisanja poda" sa autorom ovog bednog teksta:

Andrej Savin:

Gestovi bi imali smisla da su igrači reprezentovali tim Kosova. Ovako, oni su Švajcarci, i njihova gestikulacija je zapaljiva koliko može da bude, kao što je i vaš članak. Srbi nisu "zaklali" više drugih niti su radili na "zabrani nacionalnog identiteta" ništa više od bilo koje druge balkanske nacije koja je učestvovala u građanskom ratu (jer bi inače Haški tribunal u svom nazivu imao reč "Srbija", ali nema, zar ne?). Moja poenta je jasna: Balkan je bure baruta, i njegove ratoborne stanovnike (uključujući Srbe) treba naučiti manirima i toleranciji. A u situaciji u kojoj je nov konflikt veoma moguć, simbol poput ovog na fudbalskom terenu se češće tumači kao poziv na konflikt, nego kao proslava nezavisnosti."

Andrija Stupar:

"Dakle, kolumna počinje kao udaranje po Rusiji, uz gomilu dezinformacija i laži, i pretvara se u udaranje po Srbiji, uz mnoštvo dezinformacija i laži. Tako predvidivo. Ja ću ti reći šta je "moralno uvredljivo": ova kolumna na Politiku.

Da vidimo:

"Tim je nemilosrdno homogen - sve pravoslavni "ići", skoro sve do jednog. Stojković, Tošić, Tadić, Milinković-Savić, Matić, Mitrović... Shvatate". Pa, hrvatski tim, kao i bosanski, koji se nije kvalifikovao, takođe su puni "ića", osim što oni nisu uglavnom pravoslavci, nego katolici i muslimani. Modrić, Kramarić, Rakitić, Mandžukić, Kovačić... Ili da li su "ići" u redu kad su katolički, a loši kad su pravoslavni? Da ne pominjem da je ovo činjenično pogrešno. Prvo, tu je -ov (Kolarov), pretpostavljamo pravoslavac (ali koga briga?). Dalje, tu je Antonio Rukavina i, iako mu nisam brojao krvna zrnca ili gledao u krštenicu, njegovo ime pokazuje da bi mogao da bude katolik. Na kraju, tu je Adem Ljajić, koji je igrao u meču sa Švajcarskom, a koji je muslimanski "ić" iz Sandžaka. Da ne pominjemo da je Srbija u prošlosti imala mnogo igrača iz raznih etničkih grupa... Ali pogodite šta? U zemlji gde je 70 odsto ljudi pravoslavne vere (ne računajući Kosovo), većina fudbalera će takođe biti pravoslavne vere. Matematika. Probajte nekad. Naravno, činjenice nisu bitne kad pokušate da dokažete da postoji neka vrsta rasizma ili hipernacionalizma u srpskom timu, zar ne? Naravno, činjenice nisu bitne kad pokušavate da iskonstruišete narativ koji je u skladu sa vašim ideološkim usmerenjem, zar ne?"

Lola Galo:

Tekst je sraman! Kao neko ko radi na Balkanu (BiH), moram da kažem da se retko nalazi ovako pristrasan tekst. Pre svega, autor je zaboravio da za Srbiju igraju Adem Ljajić, Bošnjak (musliman) iz Novog Pazara, Prijović, koji je rođen u Švajcarskoj, Antonio Rukavina koji je Hrvat, itd...

Znate li koliko Srba su ubili Albanci tokom Drugog svetskog rata, i kasnije? Priča o srpskom genocidu je uveliko fabrikovana. Ubistva i zločini su se dešavali na obe strane - bio je rat! Da li ste pitali, na primer, Aleksandra Mitrovića o njegovim korenima? Da li znate da je i njegova porodica sa Kosova? Oni su otišli i pre 80-tih, zbog tenzija sa Albancima, i preselili se u grad Smederevo.

Džaka i Šaćiri čak ne pevaju švajcarsku himnu sa drugima. Kažete da svako treba da ima slobodu da pokazuje simbol na koji je ponosan? Da li Srbi onda mogu da odštampaju sliku Gavrila Principa kada igraju sa Austrijom?

Dvoglavi orao je simbol koji podržava ideju velike Albanije, i trebalo bi da prestanemo sa relativizovanjem ovoga. Velika Albanija je veoma nacionalistička ideja, gotovo fašistička, jer je njena ideja da otcepi ne samo delove Srbije i Makedonije, nego i Crne Gore.

Džek Ma:

Ovo je lenje novinarstvo koje se graniči sa glupošću. Da podržavate simbol pod kojim je više od 200.000 Srba proterano sa Kosova, pod kojim su gorele crkve, pod kojim oni koji su ostali danas žive u opsadi - strašno je.

Većina država na svetu ne priznaje Kosovo, uključujući Španiju, Slovačku, Češku, Mađarsku, Rusiju, itd, itd...

Izguglajte "kosovski Albanci", i pronaći ćete tone članaka o trgovini ljudskim organima, korupciji, zastrašivanju svedoka, brutalnim ubistvima, etničkim čišćenjima i paljenju crkvi... Možda će vam to pojasniti zašto je ovaj simbol uvredljiv...

(Espreso.co.rs/Politico)