KLJUČNI DAN ZA SRBIJU: Evo kako su STRANI MEDIJI pisali o momentu kada smo RASKINULI SA TITOM! INTERESANTNO JE!
Veliki deo stranih izveštača posvetio je u svojim tekstovima mnogo prostora analizi govora Slobodana Miloševića
Objavljeno: 11:22h
Jelena Jovanović
5
"U prkosnoj demonstraciji srpskog nacionalizma gotovo milion Srba slilo se u sredu u pokrajinu Kosovo, u kojoj vlada međunacionalna napetost, da obeleži 600. godišnjicu svoje legendarne bitke i pozdrave svog junaka modernog doba - srpskog predsednika Slobodana Miloševića.
Ovim rečima poznata svetska agencija AP započinje svoj izveštaj sa Gazi-Mestana, a slično su ovaj događaj okarakterisali i mnogi drugi strani novinari.
Tako, recimo, komentator Neue Kronen Zeitunga kaže:
"San o velikom srpskom carstvu završio se krvoprolićem na Kosovu Polju, kada je 1389. poginuo cvet srpskog plemstva. Tada, pre 600 godina, trijumfovao je polumesec, kada su Turci potukli srpsku armiju i tako podrili srpsku vladavinu na Balkanu. Zato je 28. juna na stotine hiljada Srba išlo na hodočašće na ovo bojno polje. Za pomen mrtvima? Ne, pre svega da bi pokazali koji narod ima najveće pravo da u državi Južnih Slovena određuje dalji tok istorija što je privilegija za koju su njihovi preci platili životom."
Ovu neposrednu vezu između prošlosti i sadašnjosti, to jest upotrebu istorije u današnje svrhe, pronalaze i brojni drugi novinari.
Tito foto: Profimedia
Britanski list Independent piše da je miting bio kulminacija srpskog nacionalnog buđenja koje je počelo pre dve godine, ali da je Miloševićev govor bio neobično pomirljiv, a francuska agencija RFI:
"Srbija sada s velikom strašću otkriva nacionalnu prošlost, tradicije i mitove, što je, možda, više društveni i kulturni nego politički fenomen primetan gotovo u svim krizom potresenim socijalističkim zemljama. Takva raspoloženja politika, naravno, uvijek nastoji da iskoristi, manje ili više uspešno, pa je tako i srpsko rukovodstvo u nacionalnoj egzaltaciji potražilo oslonac za svoju politiku i akciju na Kosovu i za jačanje vlastitog autoriteta".
Vašingtonski Christian Science Monitor još je direktniji:
"Novo nacionalističko rukovodstvo srpske komunističke partije iskoristilo je kosovsku bitku u pokušaju da ponovo učini svoju republiku dominantnom silom, usprkos savremenoj jugoslavenskoj federaciji jednakih".
Komentator švedske televizije rekao je i ovo:
"Ako Milošević ne uspe da kontroliše srpski nacionalizam, koji je sam pokrenuo, doći će do raspada jugoslavenske federacije, a Kosovo će opet biti poprište velike bitke."
Londonski Sunday Times zaključuje:
"To je bio dan demagogije. U jeku kulta ličnosti Miloševićeve slike kitile su zgrade u gradovima širom Srbije, uporedo ili umesto slika maršala Tita; i dok se Titov komunizam povlači pred Miloševićevim oblikom nacional-socijalističkog socijalizma, stari neprijatelj-islam - predstavlja žrtvenog jarca koji ujedinjuje."
Pariški Le Point je mišljenja da je "proslava kosovskog mita bila utoliko blještavija jer je Srbija, nastala od svog lidera Slobodana Miloševića, uspela ove godine da izađe iz inferiornog položaja u kojem je držana od strane Titovog režima 40 godina, prema formuli: što slabija Srbija, to jača Jugoslavija".
Novinarka štokholmskog Dagens nyhetera pored ostalog konstatovala je da je Miloševićev govor bio tako koncipiran kao da "istorija počinje s njim", a zatim dodala da većina Srba koja je doputovala na proslavu zaista misli da je počelo novo vreme u kojem mogu da budu optimisti."
Veliki deo stranih izveštača posvetio je u svojim tekstovima mnogo prostora analizi govora Slobodana Miloševića pa tako Süddeutsche Zeitung piše:
"Ni jednom rečju nije spomenuo jugoslavenskog nad-oca Tita, baš kao ni komunističku partiju. Socijalizam je spomenut samo jednom na margini. Zato je četiri puta spomenuo crkvu i religiju. Bio bi potreban džepni digitron da bi se izbrojilo koliko je često spomenuo srpski narod, Srbiju, njenu istoriju, veličinu i budućnost. Govor koji je održao bitno je odstupao od stereotipnih fraza uobičajenih jugoslavenskih govora u povodu proslava: to je bio program. Da li je to bio novi Milošević? Teško. Harizmatičkom narodnom tribunu, koji teži ka višem, nikada nije nedostajalo samopouzdanje. On je nadišao sebe na Kosovu Polju, istorijskoj kolevci Srbije. Milošević, kojeg su pristalice opevale kao "novog Tita", radikalno je prekinuo pupčanu vrpcu sa "starim Titom": budućnost krhke mnogonacionalne države ne garantiraju mukotrpno uspostavljena ravnoteža medu nacionalnostima, već samo snažna Srbija."
Londonski The Economist ocenjuje da je Milošević neustrašiv.
"On je iskoristio priliku da napadne neposredne prethodnike zbog toga što su dopustili da Kosovo izmakne kontroli Srbije. Na albansku većinu na Kosovu nije potrošio ni reči."
Ovaj podatak da Milošević nigdje nije ni spomenuo Albance navode i druge novine, a mnogi strani novinari uhvatili su kao značajan onaj citat u kojem srpski vođa ne isključuje ni oružje ako bude potrebno i pitaju se: protiv koga će to oružje biti upereno?
Mnogi su isto tako, kao već citirani minhenski Süddeutsche Zeitung primetili i značajno prisustvo Srpske pravoslavne crkve na proslavi:
"Srpska partija i crkva ne samo da su bili partneri, već su predstavljali jedinstvo".
Slobodan Milošević foto: Profimedia
Pariški Le Monde pita:
"Šta su tamo radile stotine zastava srpskih boja koje je nosila masa i na kojima više nije bila zvanična crvena zvezda, već pravoslavni krst? A liturgija na podijumu ukrašena crvenim zastavama? I svi ti popovi bele brade u crnim satenskim odorama? Šta je značilo sve to, ako ne i to da se osim ponovnog susreta između Srba i Kosova, između jednog naroda i njegove istorije, ovog 28. juna godine 1989. takođe slavi izmirenje jednog samoupravnog socijalizma, koji slabi, sa crkvom, koja je nekada maltretirana, a koja je danas uskrsla? Socijalizam i misticizam, nacionalizam i hrišćanstvo... Veoma neobičan koktel poslužen je u srijedu srpskim masama. Pre 600 godina poraz na Kosovu najavio je kraj velike srednjovjekovne srpske kraljevine. Celom svetu ostaje da se nada da današnji nacionalistički revanš nije predznak fatalne bolesti za jugoslavensku federaciju."
Zahvaljujući listanju stranih novina, saznajemo još dva zanimljiva detalja koji u našim novinama nisu dobili odgovarajući publicitet.
"Prognana srpska kraljevska porodica takođe doživljava renesansu, u doba buđenja srpskog nacionalizma. Princeza Elizabeta, kćerke princa Pavla Karađorđevića, kraljevskog namjesnika od 1934. godine do izbijanja rata, bila je u nedelju na posvećenju velike nove pravoslavne crkve u Beogradu, a prema vestima, i u srijedu je bila u masi."
Drugi je podatak da su zapadni diplomati odbili doći na proslavu na Gazi-Mestanu.
Na kraju ovog kratkog listanja stranih izvora još i citat iz Christian Science Monitora:
"Jugoslavenima bi bilo bolje da slave - i unapređuju - odavno usvojene reforme nego da ih dovode u pitanje oživljavajući nacionalna rivalstva i "nadmoćnosti" iz prošlosti.
