VUČIĆ I TAČI U BRISELU: Nastavak dijaloga Beograda i Prištine u senci CRTAČA GRANICA I VELIKIH OČEKIVANJA!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači sastaju se danas u Briselu gde se, na političkom nivou, nastavlja dijalog Beograda i Prištine.

Kako je ranije najavljelo, biće reči o svemu onome što je do sada dogovoreno, ali i o budućnosti dijaloga, mada se ovih dana u medijima pominjalo da bi "na stolu" mogao da bude i pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom, energetika, ZSO, a pre neki dan Tači je govorio i o tome da će biti reči i o - granicama.

Razgovor bi trebalo da počne u oko 14.30 sati. Pre susreta dvojice predsednika, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini imaće odvojene bilaterlane sastanke i sa jednim i sa drugim. Procene su da će razgovori trajati do večeras.

Već na samu najavu da će se sastanak najviših političkih predstavnika Beograda i Prištine desiti u Briselu, tenzije ne prestaju.

Maglovita atmosfera

Kako piše DW, pred sastanak atmosfera je gotovo uobičajno maglovita: Tači govori o neophodnosti definisanja teritorijalnog suvereniteta Kosova, Vučić o borbi za srpske interese, a EU je, kao i obično, neodređena. Crtanje granica poslednjih dana uoči nastavka dijaloga poslužilo je kao osnovno oruđe za provokaciju Prištine. Pričalo se da će pitanje granica biti na stolu, ali i da bi rešenje kosovskog pitanja podelom za koju se zalažu pojedini političati u Srbiji značilo da Kosovo dobije - jug Srbije i Sandžak.

Da bi "magla" oko dijaloga bila još gušća, pobrinuo se kosovski parlamet koji predsedniku Hašimu Tačiju nije odobrio mandat da pregovara sa Beogradom.

Osim toga, dijalog je u zastoju i zbog praktične blokade tehničkih pregovora dve strane zbog odbijanja Prištine da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), što je prioritet za Beograd, dok se ne reše druga pitanja kao što je recimo energetika.

Iz tog razloga, ne čudi izjava glavnog pregovarača Srbije u tehničkom dijalogu sa Kosovom Marka Đurića da od ove runde dijaloga ne očekuje ništa.

- Ne očekujem ništa od tih razgovora. Ako imate onakve užasne izjave Tačija, Hotija i Hodžaja kada pričaju o KiM kao o njihovoj teritoriji, a nije ni milimetar njihov, jasno vam je da nisu spremni ni za kompromis, ni za dijalog, pa nema razloga da nešto posebno očekuje - kazao je Đurić, koji je već u Briselu, gde se sastao sa kosovskim pregovaračem kada je reč o tehničkom dijalogu Avnijem Arifijem.

Očekivanja su, međutim, veća na evropskoj strani. Prema saopštenju koje je izdato iz kabineta Mogerini, ova predsednička runda dijaloga će obeležiti početak “intenzivne faze” razgovora o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Kako je rečeno u saopštenju, visoka predstavnica EU će zajedno sa dvojicom predsednika razmotriti postojeće sporazume, informisati oko onog šta je do sada postignuto i razgovarati o novim koracima.

I nezvanično se dosta govori o tome da bi faza dijalog koja počinje danas trebalo da bude "početak kraja". Bar kada je evropska administracija u pitanju, očekivanja su takva da bi sledeća godina trebalo da donese i neko rešenje za Kosovo.

Kao i pre tri meseca, kada su se poslednji put u Briselu sastali Vučić i Tači, i ovog puta će na agendi biti sveobuhvatna normalizacija i presek stanja u do sada postignutim sporazumima. I Vučić i Tači su tada potvrdili svoju posvećenost procesu dijaloga, ali se od tada do danas nije previše odmaklo.

Hapšenja, vojska, uslovi...

Svemu tome prethodilo je i hapšenje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića u severnoj Kosovskoj Mitrovici, a zatim su usledile brojne provokacije, među kojima je jedna i upotreba vojske.

Takođe, ono što se sve češće govori vrlo eksplicitno u evropskim krugovima, a što je i Srbiji i Kosovu stavljeno u nekoliko navrata do znanja, jeste da je njihov evropski put u najvećoj meri uslovljen normalizacijom međusobnih odnosa.

Pregovori u Briselu

Malo ko zna kako će se tvari odvijati jer nije nepoznanica da Beograd i Priština tokom svih godina imaju dijametralno suprotne stavove kada je status Kosova u pitanju. Potpuno drukčija viđenja Beograda i Prištine postojala su i postoje kada je reč o postignutim dogovorima iz Briselskog sporazuma. Sve to vreme EU se nije mešala u razjašnjenja šta je tačno dogovoreno, navodi DW. Zato je pet godina od potpisivanja sporazuma on i dalje najvećim delom sporan: neprimenjen ili nedovoljno funkcionalno primenjen na terenu.

Bonus video:

Espreso intervju, Milovan Drecun

(Espreso.co.rs / Blic)