Nenad Popović: Albancima treba dati autonomiju, ali pod jednim uslovom!

Najšira moguća autonomija za Albance, ali pod okriljem Ustava Srbije i Rezolucije 1244, mogla bi da bude rešenje kosovskog problema, kaže za "Blic" ministar za tehnološki razvoj i inovacije.

O "rajskim papirima", kaže, ne želi da priča jer je "sve rekao". O Kosovu pak želi, i veruje u dijalog, ali ističe da je siguran da bi dugoročno široka autonomija bila najbolji interes i za Albance na Kosovu.

- Mi moramo da se na unutrašnjem planu dogovorimo šta hoćemo, i zato je unutrašnji dijalog izvanredna stvar. Važno je da svi zajedno, bez obzira na političke razlike, damo svoja rešenja. Ne razumem one koji ne žele da učestvuju u njemu. Mislim da će se cela priča završiti po Bogu i po pravdi, a vreme će pokazati.

Šta to znači?

- Znači da će Kosovo ostati deo Srbije, i nemam sumnju da će biti drugačije. Naravno, mi moramo da zaštitimo bezbednost našeg naroda na KiM, crkve, manastire, našu imovinu koja je u južnoj pokrajini zaista velika, i čija vrednost ide preko 15 milijardi dolara koje je Srbija uložila u proteklih pola veka. Istorijski dogovor treba da bude onaj koji će da omogući da živimo u miru, ali na Kosovu koje je srpsko.

Albanska strana se više od dve decenije baš i ne slaže sa tim?

- Oni su uporni. Nekoliko stranih ambasadora mi je reklo da oni neće pristati na to. Onda nećemo ni mi. Zašto da budu uporniji od nas?

Takmičenjem u upornosti ništa ne dobijamo?

- Moramo da vodimo dijalog, a on podrazumeva da svaka strana ustupi nešto. Ne mogu Albanci da dobiju sve, a Srbija ništa. Oni treba da dobiju najveću moguću autonomiju, ali u okviru Ustava i Rezolucije.

Da li ste sa nekim pričali o toj ideji?

- Svakodnevno govorim o tome i u razgovorima i sa domaćim i stranim političkim akterima. To je moje i mišljenje moje stranke. Poštujem različite predloge, ali sam siguran da ćemo na kraju naći konsenzus kako bismo bili jači i snažniji u pregovorima sa albanskom stranom, ali i svim međunarodnim faktorima koji su zainteresovani za rešenje ovog problema.

Mislite da neće biti zahteva za priznanje nezavisnosti?

- Mislim da neće tražiti priznanje, već pre sporazum koji može da se tretira na različite načine, ali sigurno da Kosovo ne može da dobije stolicu u UN. Izvanredan je postupak Španije koji se tiče Kosova, koje po njima može da se tretira kao region. Pet zemalja EU ne priznaje Kosovo, tako da međunarodni faktor uopšte nema jedinstven stav. Amerika ima jedan, a Rusija, Kina i Indija drugi. Zašto bi onda stavovi nekih zemalja bili važniji od drugih. O ovome mora još mnogo da se razgovara, i ovde, ali i sa Albancima.

Ali oni to ne žele?

- Ne znam ni da li žele da žive kao crna rupa Evrope. To je njen najsiromašniji deo, mesto gde caruju kriminalci i teroristi, gde nema slobode, gde se ubijaju ljudi zbog drugačijeg mišljenja... I njihov interes je kompromis koji će im omogućiti da se razvijaju, da rade, da na vlasti budu kvalitetni ljudi, ali mora se prihvatiti realnost da je granica Ustav Srbije.

Ali, oni su izašli iz tih granica?

- Oni nisu izašli, jer postoji Rezolucija 1244. Da nije tako, ne bi njihovi zapadni mentori pritiskali nas da potpišemo sporazum. Ne postoji pravni osnov za tu lažnu državu. Ona je lažna, ona je izmišljena, mentori to znaju i pritiskaju nas. Dokle god se mi sa tim ne složimo, mogu da pričaju šta hoće, oni nisu država.

Dokle je moguće balansiranje između EU i Rusije, Istoka i Zapada?

- Srbija je oduvek bila Istok na Zapadu i Zapad na Istoku. Ništa se tu nije promenilo ni danas. Imamo odličnu saradnju i sa Moskovom i sa Vašingtonom, i sa Pekingom i Briselom, i smatram da Srbija vodi danas veoma nezavisnu politiku, u skladu sa svojim interesima. Takva politika nam omogućava da rešavamo i štitimo naše interese.

Da li ste sigurni da ćemo biti u tako “lepoj” situaciji kako se budemo približavali EU? Ako budemo bili u situaciji ili-ili, šta ćete izabrati?

- Ja sam uvek za srpske interese. U državnoj politici nema emocija i odluke se donose u skladu sa interesima. Tako i Amerika, i Nemačka, i mi. To radi i aktuelna Vlada i predsednik Aleksandar Vučić, i zato ima toliku podršku građana.

Šta je srpski interes između evropske i ruske vatre?

- Još od vremena Svetog Save mi smo morali da balansiramo. Tako je i danas, a biće i ubuduće.

Da li sada i vi balansirate?

- Uvek sam za srpski interes.

Ali ne pitamo se samo mi?

- Ako budemo uporni, ugledajući se na neke druge narode poput Izraela, i gledali svoje interese, ne razmišljajući o pritiscima političara iz sveta koji su privremeni, uspećemo i u budućnosti da vodimo ovako izbalansiranu politiku, koja je u najboljem interesu za celu Srbiju.

Kakva su vaša predviđanja kada su u pitanju beogradski izbori?

- Ubeđen sam da će naša koalicija pobediti. To je interes Beograđana, jer mislim da se rezultati aktuelne vlasti vide na svakom koraku. Beograđani se sigurno neće vratiti u vreme Dragana Đilasa kada je on ukidao imena ulica ruskih generala, onih koji su zajedno sa srpskim antifašistima oslobađali Beograd.

Kod vas ruski uticaj provejava i na lokalu?

- To je srpska tradicija.

Evropske vrednosti

Kako vi, kao neko ko je proruski orijentisan, sedite u proevropskoj vladi?

- Ja sam se uvek zalagao za evropske vrednosti, jer želim demokratsko društvo i pre svega jake državne institucije, ali nikada po ceni odricanje od Kosova, uvođenja sankcija Rusiji, a ni po cenu članstva u NATO.

Ne gledam u tuđe džepove

Kako odgovarate na opaske da ste najimućniji ministar u Vladi Srbije?

- Ne gledam u tuđe džepove i vodim svoj život najbolje što umem.

A na to što su vam svi poslovi u Rusiji, a ministar ste srpske vlade?

- Ceo život sam radio u inostranstvu, sve sam tamo stekao. To je i bolje, jer bih ovde bio u sukobu interesa.

Da li biste se vratili biznisu?

- Ne planiram uskoro, tek sam započeo političku karijeru.

BONUS VIDEO: Miroslav Čučković, Espreso intervju

(Espreso.co.rs/Blic.rs)