MONAHINJA MARIJA ODRŽALA LEKCIJU SVIM SRPSKIM POLITIČARIMA: U jednoj rečenici objasnila sve o Kosovu!

Pećka patrijaršija.

Miriše kandilo, a molitva je u toku.

Ljudi se mole, a jedna starica usamljeno sedi na klupici. U rukama drži štap koji je, čini se, njen najveći oslonac.

BAKA SVETLANA JEDNA JE OD POSLEDNJIH SRPKINJA U PRIZRENU: A nekad nas je bilo 10.000 puta više u ovom drevnom carskom srpskom gradu

Njeno ime je monahinja Marija. Na Kosovo je, na dan kad sam je upoznala, osamdesetogodišnja monahinja iz Miljkova došla prvi put.

Dok je trajala služba, sela sam pored nje. U kratkom razgovoru mi je tiho, već nemoćnog glasa govorila o životu monahinje, ali i o Kosovu.

Pitala sam je ono što sam htela da pitam sve Srbe koji su bili na Kosovu - ima li potrebe da se dokazuje da su Dečani i Gračanica srpska baština?

Dok sam posmatrala njene stare ruke, već ogrubele od rada, setila sam se svih šarlatana - političara o kojima pišemo svakodnevno. Setila sam se izjave Jankovića koja me je zgranula - upitan da prokomentariše to što se manastiri Gračanica i Dečani navode kao kosovska baština, on je rekao da je "na Srbiji da dokaže da to nije tako".

Pitala sam se šta tu ima da se dokazuje, još tada, a onda još jednom dok sam sedela pred staricom u monaškoj haljini.

Kao iz topa, do tada pognute glave, pogledala me je u oči i rekla:

- Nema tu šta da se dokazuje, hvala Bogu da je srpsko! Svašta! - rekla mi je kratko, a na pitanje šta za Srbiju znači Kosovo i Metohinja, rekla je ono što misli gotovo svaki Srbin:

- Kosovo je srpsko. I dalje mislim to ma šta drugi govorili. Naravno da je srpsko, i da će uvek biti srpsko. I prelepo je, nema šta. Oduvek sam želela da dođem ovde, i iako sam već umorna, lepo mi je ovde. Osećam mir - rekla je monahinja iz Miljkova.

Pomenuvši umor, skupila je u pesnicu dlanove. Videla sam bol u njenim očima, pa se setih da je pitam kako uopšte izgleda život jedne monahinje.

- Dobro je, radi se svakog dana, imamo baštu i stoku. Svaki dan je služba, držim se, ali sam mnogo radila. Ali šta cu, radim koliko mogu i to me i održava - rekla je kratko monahinja Marija.

Marija nije mnogo govorila. Neko vreme smo jedna pored druge samo sedele, ne govoreći. Ja nisam pitala, ona nije govorila. Razmišljala sam o lekciji koju je održala političarima, mladima, celoj Srbiji i meni lično. Tek tako, jedna rečenica pogurene starice za mene je stavila pečat na sve polemike.