posle dijaloga
DA LI NAM JE POTREBNA? Posle Kosova, na dnevnom redu Deklaracija o opstanku nacije!
Pre nego što bude upotrebljena, Deklaracija mora da bude napisana. To je posao za komisije iz Srbije i Republike Srpske koje još nisu ni formirane, a plan je da u novembru Deklaraciju usvoje parlamenti u Beogradu i Banja Luci
Posle unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, na dnevnom redu je nova velika politička tema - pisanje Deklaracije o opstanku srpske nacije. Dok vlast u Srbiji tvrdi da je cilj da se sačuva srpski jezik i kultura, predsednik Republike Srpske veruje da je vreme za promociju nacionalnog ujedinjenja.
SARADNJA S HARADINAJEM JE MANJE ZLO! Da li možete da verujete da je poslanik SNS ovo izjavio?!
Kada su se prošlog petka poklanjali žrtvama Oluje, predsednici Srbije i Srpske smisli su i kako da ubuduće zaštite Srbe - Dekaracijom o opstanku srpske nacije. Iza tih krupnih reči krije se ideja o zaštiti srpskog jezika i kulture, objašnjava generalni sekretar predsednika Srbije.
"Naša namera je potpuno jasna, potpuno čista, ona nije motivisana nikakvom dnevno-politčkom potrebom niti onim što neko pokušava da prikaže decenijama, neko možda i vekovima, kao ne znam kakvu neman u ovom regionu, a to je ne znam kakav velikosrpski nacionalizam", izjavio je Nikola Selaković za RTS.
S druge strane Drine poruke malo drugačije. I Milorad Dodik tvrdi da Deklaracijom neće menjati granice, ali su mu dalekosežni planovi nešto drugačiji.
"Ja mislim da u ovom veku mi treba da promovišemo nacionalno ujedinjenje tamo gde je to moguće. To znači da RS i Srbija imaju pravo da se bore za političku poziciju da odluče o svom statusu. Zašto bi to bilo neregularno? Pet godina pre opšteg ujedinjenja Nemačke niko nije o tome razmišljao, ali stvorili se se uslovi, istorijske okolnosti koje su dovele do ujedinjenja Nemačke. Mi mislimo da Srbima treba pružiti tu priliku", izjavio je predsednik RS Milorad Dodik.
Glavni urednik Buka magazina iz Banja Luke misli da su takve izjave neobazrive, opasne i da nas vraćaju na politiku s početka 90-tih - svi Srbi u jednoj državi.
"Rezultat te politike ukrupnjavanja je taj da u Hrvatskoj gotovo i da nema Srba uopšte, da je Hrvatska etnički čista država, da Kosovo više ne pripada teritorijalno Srbiji. Srba ima mnogo manje na prostoru gde su pre živeli nego što ih je bilo pre 90-tih", rekao je glavni urednik Buke Aleksandar Trifunović.
Politika opasnih namera u koju Srbija može da bude uvučena - tako Dodikove poruke o ujedinjenju Srba vidi istoričar iz Novog Sada Milivoj Bešlin. Poručuje - tek ćemo videti kakve namere stoje iza najavljene Deklaracije o opstanku nacije.
"Od Načertanija u 19. veku do Memoranduma SANU sredinom 80-tih godina prošlog veka nikada ova vrsta proklamacija nije donela ništa dobro. Ona je uvek služila nacionalističkoj homogenizaciji u smislu da je pripremala naciju za neke nove ratove i nekakve ekspanzivne projekte, ocenio je Bešlin.
Nije nacionalizam, već potreba da se razgovara o pravima Srba u regionu, smatra istoričar Čedomir Antić, ali u dobre namere vlasti ne veruje.
"U uslovima u kojima su Srbi predmet asimilacije u Federaciji BIH, nemaju ni približna prava kao Bošnjaci u RS, u uslovima u kojima je bilo 300 incidenata 2016. u Hrvatskoj nad Srbima sam razgovor o tome je dobitak. Ja mislim da vlast nema uzvišene, već samo lične partijske ciljeve. Mislim da će ovo biti upotrebljeno kao neka vrsta dimne zavese", kazao je Antić.
Pre nego što bude upotrebljena, Deklaracija mora da bude napisana. To je posao za komisije iz Srbije i Republike Srpske koje još nisu ni formirane, a plan je da u novembru Deklaraciju usvoje parlamenti u Beogradu i Banja Luci.
(Espreso.co.rs / N1)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
