KUBUROVIĆ PRED SAVETOM UN: Upozorila na stanje na Kosovu, Haradinajeve pretnje...

Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati na drugačiji način do kao flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN, rekla je Kuburović. Podsetila je da je odluka o upotrebi oružane sile protiv SRJ doneta i izvršena bez autorizacije SB, od istih onih zemalja koje se i danas zalažu za priznavanje kosovske nezavisnosti, čime su, kako je istakla, prekršena suverena prava Srbije, što podriva autoritet SB i njegovu ulogu u ostvarivanju osnovne dužnosti očuvanja mira i bezbednosti. "Protivpravna odluka o agresiji na SRJ usledila je prvenstveno na osnovu izveštaja Vilijama Vokera, iako na KiM 1998-1999 godine nije bilo humanitarne katastrofe niti progona kosovskih Albanaca", rekla je Kuburović. Podsetila je i da je u isto vreme u kome je Voker bio na čelu Verifikacione misije, primera radi, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova (12.01.1999) u jednom dopisu sudu u Triru, ukazalo da operacije jugoslovenskih i srpskih snaga bezbednosti nisu bile usmerene na kosovske Albance kao etničku grupu, već na militantne protivnike i njihove navodne sledbenike. Stanovište o navodnoj „humanitarnoj intervenciji“ na KiM, nije bilo stanovište SB niti bilo kog kredibilnog tela, konstatovala je Kuburović i ukazala da su činjenice koje leže u osnovi kvalifikacije da je potrebna vojna intervencija u to vreme bile sporne i prilagođene potrebama NATO-a da započne oružanu agresiju protiv SRJ. "Agresija na SRJ je rezultirala velikim razaranjima, stradanjima, kao i proterivanjem ogromnog broja srpskog i drugog nealbanskog stanovništva sa teritorije KiM. Danas činjenice jasno potvrđuju da se protiv Srbije delovalo planski, sračunato a ne radi zadovoljavanja međunarodne pravde", istikla je Kuburović. Ona je upozorila da je na KiM i dalje na delu veoma rasprostranjena sistematska ugroženost ljudskih prava pripadnika nealbanskih zajednica. "Brojni su incidenti koji potvrđuju da je bezbednost na KiM i dalje nestabilna i podložna opasnosti od eskalacije nasilja, pri čemu su po pravilu najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama. Ovom pitanju bi u izveštajima generalnog sekretara trebalo posvetiti veću pažnju", istakla je Kuburović.

U prilog tome ona je navela da se u proseku beleži 10-15 etnički motivisanih napada mesečno, što je praćeno i konstantno prisutnom kampanjom zastrašivanja Srba, pri čemu vinovnici ostaju nekažnjenjeni. Kao primer je navela protest grupe Albanaca u selu Ljubožda kod Istoka, gde se nedavno vratilo 13 srpskih porodica, što je, kako je istakla, dokaz da KiM mora da pređe još dug put do multietničkog društva u kojem će svi stanovnici biti tretirani jednako. Ministarka je konstatovala da odsustvo odgovarajuće institucionalne reakcije predstavlja prećutno prihvatanje, pa čak i podršku nastavku ovakve prakse. "Ne može biti skladnog suživota na području na kome se beleži niža stopa povratka raseljenih nego na najkrvavijim postkonfliktnim područjima od svega 1,9 odsto", rekla je. Napominjući da se više od 200.000 interno raseljenih nalaze u centralnoj Srbiji, Kuburović je ukazala da su ključne prepreke povratku stalni napadi na srpske i druge nealbanske povratnike, pljačke, skrnavljenje kulturnog i verskog nasleđa, politički motivisani krivični postupci protiv raseljenih lica, kao i nemogućnost ostvarivanja prava na povraćaj imovine. "Poseban izazov bezbednosti u našoj južnoj Pokrajini je u proteklom periodu predstavljao i trend nastavka procesa povratka islamističkih boraca sa bliskoistočnih ratišta i jačanja političkog i verskog ekstremizma", navela je Kuburović. Istakla je i da se Srbija oštro protivi uspostavljanju oružanih snaga na KiM suprotno rezoluciji SB UN 1244 (1999) i Ustavu Srbije, te dodala da nastojanja u tom pravcu predstavljaju ništa drugo do pokušaj podsticanja novih tenzija i to u izuzetno osetljivom momentu.