Posetili smo najtužniji zid u Srbiji: OD OVIH SLIKA SA KOSOVA SVAKOG SRBINA ĆE ZABOLETI DUŠA! (UZNEMIRUJUĆE FOTOGRAFIJE)

Stojanović Branimir. Stojanović Milica. Maksimović Olivera. Vladimir Milić.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ovo su samo neka od imena koja pokrivaju najtužniji zid. Ovo su dečica koja su poginula na Kosovu.

Ovo su mališani koji su, kao i Milica Rakić, poginuli od NATO bombi. Meci i geleri prekinuli su mnoge dečije, nevine snove, a njihova imena danas u znak sećanja na njih i sve druge žrtve stoje u spomen-sobi u "Beograđanki".

Posetili smo spomen sobu i prostorije Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji 1998-2000. godine.

Zagušljivo je. Već s vrata disanje se otežava. Puno je. Mnogo su došli da poslednju počast odaju upravo onima koji su stradali.

Na jednom od zidova stoji i fotografija Milice Rakić (3), koja je simbol stradanja Srbije u NATO bombardovanju, a koja je poginula kada je geler od rasprskavajuće bombe uleteo u kupatilo i pogodio devojčicu u glavu dok je sedela na noši.

U prostoriji ove zgrade mnogo je potresnih prizora. Tu je i fotografija mučki ubijene devojčice Milice Stojanović, učenice 6. razreda koja je stradala u selu Pavlovac 14. aprila 1999. godine od NATO bombe koja je pala u dvorište porodične kuće.

Još jedna fotografija koja cepa čak i najtvrđa srca je slika 11- godišnjeg dečaka koji je život izgubio u Orahovcu dok je čuvao stoku.

Tu, na tom zidu plača, stoji i fotografija autobusa koji je NATO avijacija raketirala. Autobus je bio pun žena i dece.

Jedna raketa ubila je njih 20-oro.

Verovatno nešto najteže za sve posetioce ove sobe, a posebno žene, jeste fotografija mučki ubijene Ljiljane Spasić, trudnice koja je ubijena u sedmom mesecu trudnoće.

Prizor koji želudac tera u grlo, cepa srce i tera suze na oči je fotografija deteta koje nije ugledalo svetlost dana. Ono je položeno na butine mučki ubijene majke, a čak mu ni pupčana vrpca nije prekinuta...

Ove fotografije, nastale u spomen sobi ne mogu da ne potresu. Bole. Mnogo. Bolno seku utrobu, od njih zastaje dah.

Ali su tu, i moraju biti. Da se ne zaboravi!

(Suzana Trajković)