Kosovo su primili, a šta ćemo sa Krimom? Da li je ovo NAJVEĆA SRAMOTA Evropske kuće fudbala? (FOTO) (VIDEO)

Sleteo sam u Simferopolj, na aerodrom sličan podgoričkom. Samo zamislite da je Podgorica u srcu Vojvodine. Vetar koji je duvao je bio znatno jači i od naše novembarske košave. Put preko Moskve veoma lagodan, brz, udoban.

Čim sam pokupio prtljag i kročio na ulice glavnog grada Krima, naslutio sam o kakvom se mestu radi. Postkomunističkom u koje nije ulagano otprilike od smrti ukrajinskog predsednika SSSR-a Nikite Hruščova. Čoveka koji je ovo poluostrvo poklonio Ukrajini sredinom pedesetih godina prošlog veka. Razlozi su brojni. Tada je Krim i otuđen od Rusa.

Od njegove smrti pa sve do danas, kada je Krim vraćen tamo gde pripada, ili kako zapadni mediji pokušavaju da nametnu – nasilno anektiran Rusiji, kao da je vreme stalo. Naravno, posle razgovora sa nekoliko novinara i meštana, tabu tema je razbijena. Nikakvo nasilje, nikakvi pritisci se nisu odigravali na ovom važnom istorijskom mestu. Više metaka je u prethodnim godinama ispucano na ulicama Beograda nego na celom poluostrvu. Velika većina ljudi koji ovde žive je ruske nacionalnosti. Preko 60 odsto.

Vožnja Simferopoljem nije bila preterano inspirativna. A ono što mi je odmah privuklo pažnju bio je nedostatak fudbalskih igrališta na ulici. Nigde nijednog terena, nijednog deteta koje juri za loptom.

Kao što sam znao i pre odlaska na Krim, fudbal na njemu ima razvijenu tradiciju. Očigledno ne kao kod nas, ali razvijenu. Klubovi poput Tavrije Simferopolj i FK Sevastopolja su bili konkurentni čak i u jakoj ukrajinskoj Premijer ligi sve dok nisu morali da prestanu u njoj da igraju iz političkih razloga. Čak je i jedan Igor Duljaj direktno iz Šahtjora prešao u Sevastopolj gde je završio karijeru. A iz Šahtjora se ne ide ukoliko nema dobre ponude.

Tavrija je čak i bila prvi šampion nezavisne Ukrajine. Uvek je bila član Premijer lige. Ljudi su odlično živeli igrajući u njoj. Stadion je gotovo uvek bio pun.

A onda se dogodio referendum 2014. godine. Preko 90 odsto birača koji su izašli na glasanje reklo je DA kada je u pitanju pripajanje matičnoj Rusiji. Sasvim logično. Iz više razloga. Mnogo novca koje ovo poluostrvo zarađuje od turizma slivalo se u ukrajinske kase, a vraćao se mali procenat. Ekonomija je bila u padu, Ukrajina u najvećoj krizi koju pamti, ljudi su bili nezadovoljni svakodnevnim životom. Posebno Rusi, Tatari, Grci, kojih na ovom ostrvu zbog bogate istorije ima mnogo.

Rusija je objavila kako je Krim njen. Zabeležena je velika pobeda za sve pripadnike bratske nam nacije. Bez pogovora, fudbalski klubovi su počeli da igraju u ruskoj Drugoj diviziji (trećem rangu takmičenja). I igrali su u njoj 13 kola. A onda je na scenu stupila UEFA. Njeni zvaničnici su rekli da krimski klubovi ne mogu da igraju u domovini, jer je Krim deo Ukrajine.

Zapitao sam se zašto…

Zato što bi UEFA bila prvo zapadno političko telo koje je priznalo Krim kao deo Rusije. Ni EU, ni SAD, ni NATO, apsolutno niko ne želi da, godinu dana posle potpuno legalnog referenduma, kakav je bio i onaj u Crnoj Gori, kaže da je ovo crnomorsko poluostrvo deo Rusije. A fudbal na njemu je mnogo propatio zbog takve odluke.

Da su tri profesionalna kluba dobila šansu da se takmiče u ruskoj ligi, ona bi sada već mogla da se popnu i do drugog ranga.