OVO JE BILA OMILJENA KNELETOVA PESMA: Lomio je uz nju, a prepoznao se u njoj iz 1 razloga!

Aleksandar Knežević Knele bio je žestoki momak devedesetih godina, veoma prepoznatljiv na beogradskim ulicama, izazivao je strah i trepet kad god se pojavio, a ubijen je 28. oktobar 1992. godine.

Kratak, ali buran i turbulentan život ovog žestokog momka i danas se prepričava. Na Fejsbuk stranici Legende devedesetih često se objavljuju Kneletove fotografije, kao i kratki opisi o momku koji je važio za jednog od najžešći u tom vremenu.

Tako su objavili priču koja je do sada bila nepoznata javnosti, a koja će mnoge iznenaditi.

Naime, jedna od Kneletovih omiljenih pesama bila je "Kockar" od Milete Kitića. Jedne noći Knele je ušao u kazinu koji je držao Zoran Kovačević Koča. Seo je za rulet, pištolj stavio na sto i uložio je mnogo novca, a momku koji radi rekao da sve stavi na broj 17.

Međutim, kuglica je pala na drugi broj što je Kneževiću bilo dovoljno da se iznervira pa je polomio staklo ruleta, izvadio kuglicu i stavio na broj 17 što je ponovio nekoliko puta. Kako navode, Knele se vodio izrekom "Sam si kovač svoje sreće".

Kada je sakupio dovoljno novca, zaposlenom momku je na kraju ostavio punu vreću novca, što je ovaj prvo odbio, ali onda mu je Knele rekao:

- Nemoj to da radiš, vređa me, bio si dobar - i momak je uzeo novac.

Prošlo je 25. godina od likvidacije mladog kriminalca. Ipak, ni dan danas njegovo ubistvo nije rešeno. Policija, nadležni, ostali iz njegove branše, nisu otkrili ko je Kneleta lišio života davne 1992. godine, ali njegov lik i delo i dalje su predmet priča i novinskih tekstova... Može se reći da ga je smrt učinila besmrtnim.

On je bio jedan od najtvrđih momaka u našem gradu i očigledno meta mnogih njegovih neprijatelja. Međutim, kako i pod kojim okolnostima je izvršeno ubistvo, ostaje pokriveno velom tajne do danas.

Zanimljivo je da ubica nije ostavio nikakav trag sem, na zidu, krvlju ispisan, veliki broj '1'.

Inače, mnogi su posle njega stradali na isti način, ali je retko ko živeo i doživeo stvari kao najmlađi heroj beogradskog podzemlja. Ubijen je u oktobru 1992. godine, a samo dva meseca pre toga, Aleksandar Knežević Knele izrekao je proročanstvo koje je posle njegove smrti počelo da se ostvaruje.

Njegovo ubistvo označilo je početak krvave serije ubistava na beogradskom asfaltu, ali se Knele potrudio da pre toga ostavi dubok trag. Ovo je njegovo, do sada nepoznato, proročanstvo, koje je najavilo njegovu ličnu tragediju, ali i onu širih razmera.

- Bilo je kasno popodne leta 1992. godine, građanski rat je počeo u Jugoslaviji. Slovenija se već otcepila mirnim putem, Hrtvatska takođe, a čekalo se šta će biti sa Bosnom. Tog dana je bilo loše vreme, oblačno, ali nas nekoliko klinaca iz kraja, od 17-18 godina, otišlo je na bazen Košutnjak. Nije bio otvoren tog dana, ali znali smo čuvare, pa su nas pustili da se kupamo – priča posle 24 godine jedan od momaka koji je tog dana bio na bazenu sa Kneletom.

Zatvoren bazen, naravno, nije bio prepreka ni za opakog momka beogradskog asfalta.

- Posle nekog vremena videli smo troje ljudi kako nam se približava. Jedan od njih bio je Knele. Došao je sa drugom i njegovom devojkom. “Kakva je voda momci?”, pitao nas je najnormalnije, a onda je skinuo majicu da ispliva nekoliko dužina.

Naravno, prethodno je skinuo pet zlatnih lanaca sa vrata čija je vrednost bila oko 80.000 maraka i ostavio ih pored na peškir, a pištolj je gurnuo ispod majice.

– Iako smo ga znali samo iz priča, shvatili smo posle pet minuta da je sasvim normalan momak, da nema bojazni da će nam nauditi jer ne pripadamo tom kriminalnom miljeu koji ga se plašio. Bez problema nam je dozvolio da uzmemo njegove lance sa peškira i da ih razgledamo – priseća se sagovornik.

U jednom trenutku, drug sa kojim je došao rekao mu je da požuri i da izađe iz bazena da ne naiđu dušmani – tako su zvali neprijatelje 90-ih.

- Knele je, onako sa osmehom, dobacio: “Ma nema frke, samo mi dobaci pištolj, pucam ja i iz vode”– priseća se svedok jednog od poslednjih dana života Aleksandra Kneževića.

Posle nekog vremena, kada je izašao iz bazena, nekako je započela priča oko dešavanja u Jugoslaviji.

- Veliko sr*nje nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova – ispričao je Knele, dok su ga klinci gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.

Likvidiran je dva meseca kasnije, 28. oktobra 1992, u čuvenom apartmanu 331 hotela “Hajat”. Imao je samo 21 godinu. Očigledno dovoljno da zna stvari koje većina tad nije mogla ni da nasluti.

Predosećajući kakva se oluja sprema, u godinama kada su se glave gubile zbog mrkog pogleda, izrekao je čuvenu rečenicu:

- Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik.

Bonus video:

(Espreso)