ŠTA JE BELA SMRT O KOJOJ JE PRIČAO RENATO U SLUČAJU NESTANKA PERIŠA? Da li je Splićanin mogao tako da završi?

Renato Grbić, alas i ugostitelj, koji je spasao davaljenja 30 ljudi nema naročito ohrabrujuće prognoze po pitanju potrage za Matejem Perišem (27).

- Nenad Periš je dolazio kod mene da pričamo... Ako je Matej plivao, bio je u blizini Ratnog ostrva. Plivao je dok nije upao u zimsku anesteziju, to je poput bele smrti, ne osećate ništa, samo utonete u san i tada se izgubio signal. To je moje viđanje. Opet, voleo bih da nismo u pravu i da je dečko živ – rekao je Renato.

- Ako je stvarno ušao u vodu, nije mu bilo pomoći, nijedno telo ne može da izdrži tu hladnoću. Kada se bude pojavilo telo, znaćemo istinu. - dodao je.

ŠTA JE "BELA SMRT"?

Zdravstvene posledice niske temperature mogu čak biti i katastrofalne sa pojavom tzv. bele smrti.

Pri dužem boravku na temperaturi nižoj od nula stepeni celzijusa dolazi do: hlađenja čitavog tela uz nemogućnost organizma da sačuva minimalnu telesnu temperaturu, oštećenja centralnog nervnog sistema, "otupelosti" na bol, pospanosti, stanja sličnog narkozi i vrlo brzog smrtnog ishoda.

ZAGREVANJE SMRZNUTE OSOBE

Ako smrznuta osoba nije pri svesti, treba proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja. Stručnjaci navode da u stanju hipotermije disanje i srčani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni da se ne primećuju, odnosno teško se registruju. Ako smrznuta osoba diše makar minimalno, samo dva-tri udisaja u minuti, nema potrebe oživljavati je. Pri oživljavanju smrznute osobe, kako navode u "Batutu", treba biti uporniji nego inače, jer važi pravilo da bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav. Zagrevanje smrznute osobe bez svesti trebalo bi sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup odnosno deo oko srca. Ravnomerno zagrevanje celog tela, upozoravaju stručnjaci, moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce što može izazvati srčani zastoj.

Mehanizam dejstva niske temperature na organizam čoveka još nije dovoljno istražen. Poznato je da se hladnoća lakše podnosi kada je niža vlažnost vazduha i kada nema vetra. Ako ste fizički aktivni, biće vam manje hladno, ali je i drhtanje koje nastaje kao jedan od obrambenih mehanizama na niske temperature, takođe, vid fizičke aktivnosti koja nastaje na početku izlaganja organizma nižoj temperaturi. Tu nesvesnu fizičku aktivnost, objašnjavaju u "Batutu", čovek pojačava svesnim odbrambenim mehanizmima, kao što su cupkanje, skakutanje...

Na hladnoći je viši krvni pritisak zbog skupljanja krvnih sudova, a pojačano rade hipofiza, nadbubrežna i štitasta žlezda... U uslovima niske temperature koža se najbrže hladi i smanjuje se osetljivost isturenih delova tela (ruke, noge, nos, uši, lice). Dolazi i do promene na respiratornim organim, što objašnjava pojavu češćih infekcija u zimskom periodu.

Kada organizam gubi više toplote nego što može da je stvori, počinje smrzavanje. Alkoholisana stanja, iscrpljenost i hladnoća ubrzavaju taj proces.

ČUVAJTE SE PROMRZLINA

Lokalne povrede usled niske temperature - promrzline, nastaju najčešće na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) usled narušene cirkulacije krvi. Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela. U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekad i plikovi. U tom slučaju, savetuju iz Instituta "Dr Milan Jovanović Batut", osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama, a smrzotine pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem. Ruku ili nogu sa smrzotinom trebalo bi imobilisati i staviti u podignut položaj. Promrzline se ne smeju trljati, a na njih nikako ne treba stavljati prašak ili bilo kakvu kremu. Takođe, promrzli delovi tela se ne smeju zagrevati termoforom ili drugim toplim predmetima. Ako je promrzla noga osoba ne sme da hoda dok čeka medicinsku pomoć.

- U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti, mada ovaj stadijum može i da izostane - objašnjavaju u Institutu "Dr Milan Jovanović Batut". - Kasnije, osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ponekad se javljaju priviđenja. Sa daljim snižavanjem telesne temperature osoba gubi svest. Disanje i rad srca se jako usporavaju. Ako se ne pruži pomoć, smrt nastupa zbog prestanka disanja i rada srca.

Ako je smrznuti pri svesti, trebalo bi ga uneti u toplu prostoriju. Vlažnu i mokru odeću zameniti suvom. Dati mu topla, zaslađena, bezalkoholna pića. Mogu se upotrebiti termofor i slični izvori toplote za zagrevanje (topla cigla, kamen), ali tople predmete ne bi trebalo prislanjati direktno na telo, nego preko slojeva odeće. Ako nema tople prostorije, savet stučnjaka je da se pokuša sa "oblaganjem" smrznute osobe sa svih strana odećom, prostirkama, novinskim papirom ili drugim materijalom, dok ne stigne pomoć.

Bonus video:

(Espreso)