TRGOVINA ORGANIMA CVETA TOKOM NOVOGODIŠNJIH PRAZNIKA! Boža Spasić za Espreso otkrio gde se vade i kako se prodaju

Trgovina organima za vreme verskih i novogodišnjih praznika cveta, a kako bismo saznali koji je glavni razlog i zbog čega se trgovci na crnom tržištu odlučuju na ovaj potez, razgovarali smo sa Božom Spasićem, obaveštajcem i bivšim pripadinikom Službe državne bezbednosti, koji nam je i potvrdio ovu informaciju o češćoj transplataciji organa za vreme praznika.

"Interesanto je da se transplatacije na crnom tržištu češće vrše za vreme verskih praznika, pred Božić, novu godinu ili Vaskrs. Razlog je što ljudi tada putuju i mogu da maskiraju šta rade, jer nećete vi sad na tviteru napisati da idete da prodate bubreg, to mora tajno da se završi i dobro da se isplanira. Zadnjih godina se ljudi nude sami putem oglasa, jer verovatno ne mogu da stupe u kontakt sa potražiocem organa pa tako signaliziraju dilerima na sebe. Pitanje je da li će na to neko da obrati pažnju ili će recimo policija pratiti ko se sve javlja na taj oglas i tako možda ući u trag mafiji", objasnio je za portal Espeso Boža Spasić.

Bivši obaveštajac nam je dalje ispričao kako fuknciniše proces trgovine organima i na kakvim mestima se obavljaju intervencije.

"Uglavnom kada se radi o trgovini organima, zavisi da li se radi o pojedincu ili grupi, ali najčešče imaju čitave mafijaške grupe koje imaju razrađen sistem i sve isplanirano do detalja. Oni obezbede privatne klinike koje mogu da budu i legalne i ilegalne, a angažuju posebne hirurge, vađenje organa nije laka procedura i to ne može da radi svako. Organ se presađuje naručiocu ili se prenosi na drugu teritoriju. Iz ovakvih poslova ne možete ništa uraditi neposredno, mora neko da postoji kao posrednik i nađe donora i primaoca, obezbedi sve od transporta do klinike i same operacije. Prema nekim našim istraživanjima otkrivene su ilegalne klinike u Moldaviji, pa je bilo recimo i u Turskoj", ispričao je Spasić.

Kako nam je rekao bivši obaveštajac, trgovina organima je uočena od strane nemačke obaveštajne službe, oni su ušli u trag da se trgovina obavlja na jahtama u kojima su napravljene klinike, tu se sve obavi, dođe helikopter i donese organ za naručioca, posebne procedure tu postoje.

Često se dešava i da se takve stvari rade i na klinikama koje normalno funkcionišu, gde ima ljudi da niko ne bi posumnjao. Ako neko ima operaciju nečega, onda se iskoristi to vreme da se ili izvadi ili presadi organ, zavisi da li se radi o davaocu ili naručiocu. Glavni tražiocu organa su jako bogati ljudi, uglavnom iz Nemačke ili Švajcarske, ali ubedljivo najviše iz Nemačke čak 70 posto. To je ogromna investicija jer se ne plaća samo organ nego i doktori, klinika gde se sve obavlja, potencijalni davalac i transport" - rekao je Spasić za portal Espreso.

Božidar nam je ispričao da su najčešći kupci Nemci, a istakao je i koji je organ najviše cenjen i koji je najtraženiji.

"Određene studije su se bavile ovom temom, nakupljeniji je, bez premca, bubreg. On je neprikosnoven i velika je tražnja i ponuda, ljudi prihvataju da mogu da žive bez jednog bubrega. Za jedan bubreg Nemci su spremni da daju najmanje 30 000 evra, a ta cena može ići i do 250 000 evra, to su izuzetno visoke cene", tvrdi on.

Inače, trgovina organa spada pod trgovinu ljudima što podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa, kao što su prevoz, skrivanje, čuvanje i slično.

Eksploatacija se uvek održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja, otmicom ili na neki drugi način. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.

Trgovina ljudima, ili trgovina belim robljem, nažalost, veoma je zastupljena na našim prostorima, ali o raznim vidovima eksploatacije se govori i često im se staje na put. Međutim, kada je u pitanju trgovina organima, od devedesetih godina do danas, nema mnogo podataka.

NAJBRUTALNIJI SLUČAJ U SRBIJI

Njabrutalniji slučaj u Srbiji nije se ponovio od "žute kuće", ali naš sagovornik se setio jednog slučaja iz njegove karijere.

Na našim prostorima je počelo sve od otkrića takozvane žute kuće na Kosovu i Metohiji, kada su na silu vadili organe našim ljudima. Meni je poznat slučaj ilegalne trgovine na Jadranskom moru i to na jahti. Nikad se to ni ne bi otkrilu da nisu nemačka služba i druge strane službe primetile da se tu obavlja trgovina drogom, pa su na taj način otkrili i trgovinu organima", zaključio je on.

SLUČAJ "ŽUTA KUĆA"

Najteži zločini koji se više od decenije dovode u vezu sa zloglasnom dreničkom grupom OVK, čiji su ključni ljudi Hašim Tači i Kadri Veseli sada u pritvoru, svakako je slučaj trgovine ljudskim organima, poznat kao „žuta kuća”. Sumnje o trgovini ljudskim organima u „Žutoj kući” tokom rata 1999. iznela u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponto, u svojoj autobiografskoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”.

Ona je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi. Sumnjalo se da su organi distribuirani u klinike širom Evrope. U knjizi je pomenula naselje Burel u Albaniji, gde su žrtvama uzimani organi u ozloglašenoj kući.

Iako je detaljno istraživao zločine na severu Albanije, tužilac Džek Smit, sudeći prema javnoj verziji optužnice, nije našao činjenice koje potkrepljuju navode o trgovini ljudskim organima.

Prema istrazi koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine, hiruški zahvati nad žrtvama trgovne organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Za te potrebe korišćeni su deo bolnice u kasarni „Bajram Curi”, dom zdravlja u fabrici „Koka-Kole” u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana žuta kuća. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosova i Albanije, jedan kraj tunela je na Kosovu, a drugi u AlbanijI.

Slučaj "žute kuće" još uvek nije dobio epilog, kako je vreme prolazilo, ovaj zločin padao je polako u zaborav, i čini se da je od tada na ovu temu stavljena tačka.

(Espreso/Dijana Spasov)