"NE MOGU DA POJMIM DA JE NEMA"! Bili smo u školi na godišnjicu smrti Minje sa Dorćola, učiteljica u SUZAMA (FOTO)

"Ti nisi umrla. Ti si se preselila u svakog od nas. Čuvamo te zauvek. Tvoji drugari".

Svako ko je prošao pored Osnovne škole "Braća Baruh" na Dorćolu, nije mogao, a da ne zastane na trenutak i sa knedlom u grlu pročita ove reči na zidu škole i pogleda anđeoski lik devojčice Minje D. koja je na današnji dan prošle godine izgubila bitku sa životom.

Minja D. (15) teško je povređena u stravičnom požaru na Dorćolu u ulici Visokog Stevana u oktobru prošle godine. Nakon mesec dana borbe lekara u Tiršovoj, podlegla je strašnim povredama 25. novembra, a povodom godišnjice tragedije, ekipa Espresa je danas otišla do njene Osnovne škole na kojoj su njeni drugari oslikali mural, gde smo razgovarali sa njenom učiteljicom i nastavnicom, ali i direktorkom škole Milicom Tomović.

"To je bilo ovde posle škole, deca su izašla jer su čula za požar i onda su njoj pomogli moleri koji su tu bili, čak su posle i kožu donirali i mi smo bili ubeđeni da će se ona izvući. Deca su odmah, istog trenutka kada se to desilo zatražili mural za Minju, oni su imali želju, iako se neko od komšiluka žalio jer je to vrlo potresno, i sad imamo neke roditelje koji se žale jer mala deca to gledaju", započinje priču direktorka.

Tomovićeva nam je otkrila da su Minjini drugari tada imali želju da na taj način izraze svoju bol i patnju zbog toga što se desilo, ali i da su radili na tome da deca što lakše prihvate novonastalu situaciju.

"Na sahrani su bili svi njeni drugari, skoro cela škola. Mi smo organizovali radionice za decu, pedagog je obilazio sve mlađe učenike jer je to njima bilo strašno, još kada su videli taj mural onda smo dobijali hiljade pitanja, kako, šta, zašto... Sve to je potreslo i decu koja je nisu poznavala, pogotovo malu decu pa smo morali sa njima da obavljamo razgovore da pokušaju da razumeju neke stvari. To se sve desilo na Svetu Petku, njena mama je nešto izašla do prodavnice i slavska sveća je pala, mi smo stvarno bili ubeđeni da će da preživi", rekla nam je ona.

Minjina učiteljica Aleksandra Soldatović prisetila se nastradale devojčica i nije mogla da sakrije suze.

Ona je bila jedna divna devojčica, lepo vaspitana, dobra drugarica, humana devojčica, pomagala je slabijima. Ona je volela da crta i mnogo je lepo crtala, osvajala je nagrade na likovnim konkursima, sveske su joj bile za primer, ocene su joj bile odlične i lepo je učila, lepo se ponašala. U jednom periodu u četvrtom razredu je baš brzo odrasla, prošto su se tata i mama razišli, tata je dobio drugu porodicu ali ona je to tako prihvatila i zavolela brata kog je dobila. Bila je puna ljubavi, pažnje, jedno divno dete. Sve u svemu, velika tuga, veliki gubitak za njene roditelje...", rekla nam je učiteljica.

Takođe, otkrila nam je i da je sačuvala uspomenu na Minju, koju je kasnije dala njenoj majici.

"Sačuvala sam njene sveske iz prvog razreda i kad se to desilo dala sam ih njenoj mami, da ima neku uspomenu jer im je sve izgorelo u požaru. Ni uspomene više nemam na nju, možda imam neku sličicu u nekom albumu, morala bih da potražim, ali drago mi je bilo što sam sačuvala bar tu svesku. Pravila je neku maketu manastira u rusiji i to sam sačuvala i isto odnela mami da ima uspomenu na svoju divnu devojčicu. Kad god prođem pored murala, ja imam osećaj kao da je pored mene... Ne mogu uopšte da pojmim da je više nema, da je više neću sresti. Bila je veliki borac, mesec dana su joj radili operacije i borila se kao lav, i onda onako da premine u bolnici, ne znam šta više da kažem, velika tuga", završava ona.

Ni nastavnica biologije Dragana Avramović nije štedela reči hvale za nju.

"Minja je bila divno dete, vredno, bila je dobra drugarica, omiljena u tom odeljenju. Nekako smo nas dve imale poseban odnos, ona je mnogo volela biologiju, zavolela je od petog razreda čak je i planirala da upiše gimnaziju pa kasnije da studira medicinu. Šok je bio za sve, bila je u bolnici i nama se činilo da je sve u redu, svi smo mislila da je to završena priča da, će ona sigurno izaći iz bolnice i očekivali smo oporavak, a onda je odjednom usledio šok. Teška situacija je bila u školi, deca su bila tužna, svi su znali i deca i čitav kolektiv šta se desilo. To je prosto i slučajnost bila da padne ta sveća, da ona bude u kupatilu, sve se odvijalo čudno i svi smo bili paralisani", objasnila nam je Avramovićeva i dodala:

"Kad god prođem pored murala, ja imam osećaj kao da je pored mene... Ne mogu uopšte da pojmim da je više nema, da je više neću sresti. Bila je veliki borac, mesec dana su joj radili operacije i borila se kao lav, i onda onako da premine u bolnici, ne znam šta više da kažem, velika tuga", dodala je učiteljica.

Podsetimo, požar se dogodio na Svetu Petku, a navodno ga je izazvala oborena slavska sveća. Usledila je prava drama - više od dva sata vatrogasci su pokušali da obuzdaju vatrenu stihiju i spasu devojčicu. Njima su pomogli i radnici sa obližnjeg gradilišta - Pavle Gavura, Lazar Ereš, Nemanja Držaić i David Nika - koji su devojčicu spasili preko terase sprata ispod kog je izbio požar.

Devojčica je prilikom požara zadobila opekotine trećeg stepena, a onda se cela Srbija podigla na noge, Minji su bili potrebni donori kože. Nakon mesec dana borbe lekara, tinejdžerka nije izdražala.

Minja je izgubila bitku nakon mesec dana provedenih u bolnici, tačnije 25. novebra, dok je sahranjena 1. decembra.

Na sahranu su došli njeni školski drugovi koji su doneli vence na kojma je ispisana poruka "Poslednji pozdrav iz OŠ Braća Baruh".

Neki od njenih drugara su u rukama držali po jednu crvenu ružu i tako ispratili svoju drugaricu na večni počinak.

Na zgradi OŠ Braća Baruh nedug zatim osvanuo je mural sa Minjinim likom koji će nas sećati na ovu veliku tragediju.

(Espreso / Dijana Spasov)