ULEMEK JE OŽENIO ŽENU ARKANOVOG GARDISTE! Izrešetali su ga sa 20 metaka, sa Majom ima sina

Bivši komandant Crvenih beretki i pripadnik Srpske garde, Milorad Ulemek Legija je oduvek intrigirao srpsku javnost, što po surovom načinu postupanja, tako i po upletenosti u najveća krivična dela, međutim, malo se zna o njegovom privatnom životu.

On je prvo bio u braku sa novinarkom Majom Luković sa kojom je dobio ćerku Nikoliju, ali je nakon toga upoznao Aleksandru Ivanović sa kojom ima još tri ćerke. I dok je ovo manje-više već poznato, ono što ne znaju mnogi je da je i Aleksandra bila u braku pre Legije iz te zajednice ima sina!

Ali, ono što je mnogima i u to haotično vreme privuklo pažnju je činjenica da je Aleksandra bila udata baš za Legijinog kuma Nebojšu Đorđevića Šucu koji je brutalno ubijen u 28. godini.

Vođa "Delija" i Arkanov gardista

Nebojša Đorđević Šuca, dugogodišnji vođa Zvezdinih Delija i znameniti član Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovica Arkana ubijen je 12. oktobra pred svojom kućom u Zemunu, dok je parkirao "folksvagen pasat" poznatom stilu - "sačekusa".

Više od dvadeset metaka iz automatske puške završilo je u glavi Đorđevića, a jos dva u vratu. Očevidaca nije bilo, a nepoznati napadači su nestali netragom. Mediji su tada pisali a sva je verovatnoća da će i ovo ubistvo ostati nerazjašnjeno, kao i niz onih koja su mu prethodila. Poznavaoci prilika na beogradskom asfaltu tada su insistirali na tome da se Šuca nije bavio nelegalnim poslovima niti je imao bliskih kontakata sa kriminalističkim organima, što je motiv njegovog ubistva činilo nerešivom zagonetkom. Znalo se samo da je bezrezervno voleo "Zvezdu" i Srpsku dobrovoljačku gardu.

Njegova kratka životna priča ne razlikije se mnogo od drugih priča "zestokih momaka". Detinjstvo se vezuje za Resnik (posle dolaska iz rodnog Leskovca). Pohađao je osnovnu skolu "Kosta Abrašević" gde mu je majka bila čistačica, a nadimak Šuca je poneo po profesiji oca koji je bio obućar ("šuster"). Klinci su ga obožavali jer je bio "tabadžija" na glasu, izdašan u kafani i uvek spreman da pomogne.

Pre početka rata u Bosni bio je vođa Zvezdinih "Delija" a početkom devedesetih učlanio se u Srpski četnicki pokret Vojislava Šešelja gde je obavljao funkciju potpredsednika. Kada je osnovana Srpska dobrovoljačka garda (SDG), Đorđevic se odmah priključio Arkanovim dobrovoljcima i sa njima prošao gotovo sva ratišta. Tri puta je odlikovan i penzionisan (zbog ranjavanja) u činu "pukovnika".

U posleratnom periodu podigao je sebi kuću u Zemunu i posvetio se privatnom biznisu (jedno vreme je držao zlataru), oženio se i dobio sina Luku. Nekoliko godina kasnije postao je predsednik FK "Zmaj" iz Zemuna i ponovo stao na čelo Zvezdinog "severa". Uglavnom se družio sa gardistima, a često se mogao videti u poznatim beogradskim i zemunskim kafićima sa poznatim "facama", naročito iz zemunskog sveta podzemlja.

Večna misterija

Stoga su i nagađanja o razlogu za njegovu smrt različita i kreću se od lične osvete, preko upozorenja nekom od članova SDG, do revanša za ubistvo Zorana Dimitrova Zuće koji je važio za jednog od najbližih saradnika pokojnog "kuma" voždovackog "ganga" Gorana Vukovića, koji je u decembru 1994. godine izrešetan mecima iz "heklera" kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Za nekoliko godina ubijena je većina momaka koji su pripadali grupi sa Voždovca. Počev od Branislava Matića Belog, preko Gorana Vukovića, Aleksandra Kneževića Kneleta, Bojana Banovića Bokija, Baneta Grebenarevića, Zorana Šubare, Radeta Međeda...

Poznavaoci beogradskog "podzemnog sveta" tvrdili su da se ime ubice često nalazi među imenima i nadimcima u potpisima mnogobrojnih čitulja koje se u novinama pojave kao "poslednji pozdrav drugu".

I posle Šucine smrti bilo ih je dosta. Ređali se pozdravi najbližih, familije, poslovnog sveta, "Zvezdinih" navijača, drugova... Zanimljivo je da nijedna nije bila od njegovog komandanta i Srpske dobrovoljačke garde. A još na dan ubistva, prema pisanjima tadašnjih medija, Arkan je Šucinoj porodici obećao energičnu istragu, paralelnu sa policijskom, i hvatanje ubice.

"Plašim se Boga i žene"

Kako je Nebojša Tubić Žabac pričao u jednoj emisiji, nakon tog ubistva, zvao ga je Arkan da ode kod Šucine udovice Aleksandre, uzme njihov auto i proda ga kako bi imala novca za sahranu.

Žabac je bio iskusan u trgovini automobilima i zato je baš njega Arkan pozvao za taj posao. Ipak, kako je rekao Žabac, Aleksandra je navodno počela da ga otvoreno muva, ali ju je odbio jer "nikako nije hteo da spava sa udovicom svog skoro ubijenog prijatelja". Prema njegovim rečima, ona se naljutila zbog tog odbijanja i čak ga ucenjivala da će ga klevetati pred svima da je gej, ali je Žabac ostao pri svom stavu i definitivno je odbio.

Kasnije, nakon nekog vremena, video je kako se zaustavljaju crni džipovi iz kojih izlaze telohranitelji sa Legijom i Aleksandrom! Tada je pitao Ulemeka: "Šta radiš ti sa udovicom svog kuma Šuce?", na šta mu je navodno ovaj odgovorio: "Ona nosi moje dete i ja ću je oženiti."

Dobili su četiri kćerke i još uvek su u braku, Aleksandra je ostala uz Legiju sve vreme, uprkos svim teškoćama. "Ne plašim nikoga, osim Boga i žene", rekao je Ulemek u jednom intervjuu.

U strogoj izolaciji

Podsetimo, Ulemek je osuđen četiri puta na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora - zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića, krivičnih dela "zemunskog klana", četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, kao i ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Iz zatvora će izaći tek 2044. godine, kad napuni 76 godina.

Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije već 16 godina je u strogoj izolaciji specijalnog paviljona "Zabele", zbog čega njegov advokat često zahteva da mu se dodeli blaži tretman i slobodnije kretanje unutar zatvora.

Za sada je uskraćen za privilegije koje važe za osuđenike u otvorenijim paviljonima. Tamo su dozvoljeni češći kontakti sa spoljnim svetom, rad u nekoj od radionica, šetnje u krugu zatvora, a uz to zatvorenici mogu da koriste i ljubavnu sobu, gde bi Ulemeku bilo dozvoljeno intimno viđanje sa partnerkom.

(Espreso/Mondo)