ISPOVEST OČAJNE MAJKE GORANA ĐOKIĆA: Njene reči slamaju srca, žena najviše pati za Lidijom

Stojanka Đokić, očajna majka vlasnika menjačnice Gorana Đokića (57), koji je sa suprugom Gordanom (56) i ćerkom Lidijom (25) ubijen, pa spaljen u selu Moravac u noći između 26. i 27. septembra, kaže da krvnici koji su je zavili u crno nisu viđeni ni na ratnim poljima Kosova.

Nijedan inspektor još joj ne javlja kako napreduje istraga.

Stojanka ne može da se sabere od bola, koji je svakog dana sve veći, i kaže da ne može da veruje da više nikada neće videti najmilije.

– Kada su nestali, nadala sam se da su živi i da im je neko samo oteo pare jer ih je Goran stalno nosio sa sobom. Prethodnih godina preživeo je tri napada. Jednom su pokušali da ga opljačkaju u menjačnici, a druga dva puta su ga čekali u zgradi, ali im se otrgao i pobegao u stan. Ne znam kako ću ovo da preživim. Danima ne jedem i ne spavam – priča neutešna baka za Srpski telegraf.

Ona ističe da nema nikakve informacije iz istrage, ali da neće prestati da se nada da će počinioci kad-tad biti uhvaćeni.

– Policija me ni o čemu ne obaveštava, ali verujem da će ih pronaći. Samo ne mogu da razumem kako je neko tako mogao da naudi celoj porodici, kakvi su to monstrumi među nama? Pa takvi nisu ni na Kosovu ubijali, kao što su mog sina, snajku i unuku – jecajući izgovara Stojanka.

Da je reč o neviđenim krvnicima, misli i poznati psihijatar Jovan Marić, pa ih i on poredi s monstrumima.

– Mnogi danas govore da život u Srbiji vredi 10.000, 15.000 evra, odnosno da su neki ljudi spremni za tu sumu da nekog ubiju bez treptaja, a kamoli za veću. Napadači iz Aleksinca su takvi i likvidirali su celu porodicu jer nisu hteli nijednog svedoka. Verujem da im ta ubistva nisu prva, nego da su već stekli iskustvo u ubijanju, i to najverovatnije u ratu. Tamo se govori da je prvo ubistvo najteže, a da posle toga mozak takoreći otkači i vi niste ista osoba. Zato je moguće da su oni tako lako usmrtili celu nedužnu porodicu. Mislim da su samo o novcu razmišljali, a ne o tragediji koja će uništiti mnoge živote. Takvi ljudi nemaju nikakve empatije. Žive samo zbog novca i svakog će pregaziti na putu do njega – naglašava Marić za naš list.

On dodaje da ubice iz Aleksinca verovatno imaju sindrom lakog potezanja oružja.

– To se dešava 10 godina nakon rata. Takvim osobama je pucanje u nekoga kao dobar dan. Potegnuće pištolj na vas i zbog jedne ružne reči ili prekog pogleda. Od njih svašta može da se očekuje – objašnjava naš sagovornik.

Vladimir Kostić, sudski veštak i balističar sa Vojnotehničkog instituta u Beogradu, kaže da zločinci, koji su prvo mecima usmrtili Đokiće, a onda njihova tela spalili u jami, u ataru sela Moravac, mogu da se nađu i preko samo jedne čaure.

– Na toj čauri mogu da postoje DNK tragovi uprkos visokoj temperaturi koja se postiže prilikom ispaljenja. Kada čaura izleti, njena temperatura je ispod 100 stepeni Celzijusa, što malo ljudi zna – istakao je Kostić i dodao da je reč o, najverovatnije, trojici ubica.

Pretraga reke zbog pištolja

Ronioci Žandarmerije i ove nedelje vrše pretragu Južne Morave kod mosta u selu Tešica jer je pasat koji je kobne večeri vozio Goran spaljen samo dva kilometra pre tog mosta.

– Vrlo je moguće da su osumnjičeni prolazili tim mostom nakon spaljivanja automobila i da su baš tu bacili oružje jer je manje verovatno da su ga bacili u reku blizu jame u kojoj su spaljena tela. Tamo je vodostaj dosta niži – ispričao je izvor iz istrage.

Tužilac: Ubica uhapšen posle 13 godina

Tužilac Milan Knežević optimističan je u vezi s istragom i svaki novi trag smatra dragocenim, a navodi da ne treba gubiti nadu da će se naći svirepe ubice Đokića.

– Bitno je da je istraga intenzivna i da policija apsolutno očigledno traga za obezbeđenjem činjenica i tragova koji vode ka počiniocu, tako da je moguće da će ubice brzo biti otkrivene. Svaki novi trag je dragocen i on potencijalno vodi ka svirepim vinovnicima tragedije koja je uznemirila Srbiju – kaže Knežević.

Iako je ostalo mnogo nerasvetljenih zločina, sagovornik Srpskog telegrafa napominje da smo svedoci da u praksi povremeno dolazi do rasvetljenja godinama nerešenih ubistava, tako da savetuje da se strpljivo čeka dolazak do počinioca gnusne trostruke egzekucije.

– Imali smo slučaj da je posle 13 godina novosadsko tužilaštvo rasvetlilo ubistvo mladića iz mesta kod Bačke Palanke. Utvrđeno je da on nije stradao u saobraćajnoj nesreći, kako se verovalo, nego da je ubijen posle svađe u kafani i da je ubica zavarao tragove, koji su istragu vodili u pogrešnom smeru. Moguće je uvek da se posle mnogo godina razreši slučaj – ispričao je tužilac.

(Espreso / Objektiv)