ZBOG SELFIJA GUBIMO PREVIŠE DECE: Broj MRTVIH je STRAVIČAN

Tinejdžer (16) zadobio je u sredu teške opekotine kada ga je udarila struja dok je, kako se sumnja, bio na vagonu na pružnom prelazu Klenje u Ripnju. Ovaj slučaj samo je jedan u nizu od ukupno 33 koliko se od 2016. godine dogodilo na vagonima, a u kojima su žrtve mahom deca.

Zbog penjanja na vagone, od posledica strujnog udara iz kontaktne mreže godišnje na srpskim prugama nastradaju tri do četiri osobe, a najčešće je reč o mladima. U periodu od 2016. godine do septembra ove godine od strujnog udara na prugama preminulo je 13 osoba.

Većini njih zajedničko je jedno - u želji za dobrom fotografijom, odnosno dokazivanjem u društvu upuštaju se u opasne situacije nesvesno rizikujući sopstvene živote.

Kako za "Blic" priča Nenad Stanisavljević, portparol "Infrastrukture železnice Srbije" nesreća koja se u sredu dogodila u Ripnju šesti je slučaj u ovoj godini da su se nesreće dogodile kao posledica strujnog udara iz kontaktne mreže, koja se nalazi iznad železničke pruge.

U tim nesrećama, samo u ovoj godini, nastradale su dve osobe, a pet osoba je bilo teško povređeno i sa velikim opekotinama. Od tog broja, dve nastradale i dve teško povređene osobe su bila maloletna lica.

Nesreće

- Od 2016. do danas dogodile su se 33 nesreće kao posledica strujnog udara na prugama u Srbiji, a u njima je nastradalo 13 i teško su povređene 23 osobe. Polovina od broja poginulih i povređenih osoba su bila maloletna lica. To su uglavnom tinejdžeri od 14, 15, 16 godina, koji se penju na vagone, čineći to uglavnom iz igre i zabave, da bi se dokazali pred društvom, ili da bi napravili selfi. Oni pri tome ne uviđaju kakve opasnosti to sa sobom nosi - kaže Stanisavlljević i naglašava da kroz kablove kontaktne mreže iznad pruge prolazi struja jačine od 25.000 volti, i penjanjem na železničke vagone ulazi se u strujno kolo koje može biti udaljeno i po nekoliko metara od kontaktne mreže.

To dovodi do strujnog udara, koji se gotovo po pravilu završava tragično ili sa izuzetno teškim povredama i velikim opekotinama.

- "Infrastruktura železnice Srbije" žali zbog svakog ovakvog slučaja, svake povređene i nastradale osobe. Ali, železnica ne može da ogradi tri i po hiljade kilometara svojih pruga, ne može da isključi struju u stanicama, niti bilo kakvo fizičko obezbeđenje može da spreči ovakve nesreće. Primera radi, vagon na koji se nesrećni dečak juče popeo u železničkoj stanici Klenje, bio je u sastavu teretnog voza, koji je bio u saobraćaju i čekao na ukrštanje kako bi nastavio dalju vožnju - objašnjava Stanisavljević.

On je u ime "Infrastrukture železnice Srbije" ponovo apelovao da se niko ne penje na železničke vagone.

Apel

-Na taj način se ugrožava život. Upoozoravao sam i da se niko ne kreće po pruzi i da se poštuju upozorenja na opasnost od visokog napona koja postoje u svim železničkim stanicama. To je jedini način da se ovakve nesreće i tragedije izbegnu. "Infrastruktura železnice Srbije" nastaviće svoju akciju koju već nekoliko godina sprovodi u osnovnim školama širom Srbije, kako bi najmlađe osnovce upozorili na sve opasnost koje sa sobom nosi pruga i kontaktna mreža iznad nje, jer edukacija i informisanje mladih predstavljaju jedno od najboljih rešenja za ovu pojavu, sa kojom se danas susreću i sve druge inostrane železničke uprave - pojašnjava naš sagovornik.

Procena rizika

Zbog čega tinejdžeri rizikuju svoje živote? Prema rečima psihološkinje Radmile Vulić Bojović deca i mlade osobe nisu svesne opasnosti penjanja na vagone, a postoji i problem kod procene rizika kada su mladi u u pitanju.

- Deca do 16 godina još nisu razvila svest o opasnostima i nemaju unutrašnje sposobnosti da procene koliko je nešto opasno. Oni možda izgledaju zrelo, ali kod njih postoji ideja o svemoći. Zato je veoma važno da svi - roditelji, ali i profesori, psiholozi... sa njima razgovaraju i nauče ih kako da se kreću kroz život, da procenjuju šta je opasno, a šta nije, te i da im pomognu da razumeju svakodnevnicu - naglašava Vulić Bojović.

Ona dodaje i da se deca u ovakve stvari upuštaju jer im je to neka vrsta izazova.

- Verujem i da hoće li se neko popeti na vagon ili ne, zavisi od deteta do deteta. Oni imaju prirodnu potrebu da se istaknu, a većina dece ima prirodni strah od nepoznatih situacija i klone se toga. Međutim, oni koji nemaju strah ili ga imaju u maloj dozi, pokušavaju da ga preovladaju suočavanjem sa njim, misleći da je to hrabrost. To nije hrabrost - naglašava ona.

Nesreće na vagonima

Avgust

Dečak (15) teško je povređen kada ga je u krajem avgusta oko 20 sati udarila struja na železničkoj stanici u Šidu. On je sa opekotinama opasnim po život prevezen u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Ovaj dečak preminuo je pre sedam dana od posledica koje je izazvao ovaj strujni udar.

Jul

Petnaestogodišnji dečak iz Paraćina povređen je u strujnom udaru, a posle zbrinjavanja u ćuprijskoj bolnici zbog težine povreda prebačen za Beograd. Dečak je zadobio povrede posle penjanja na vagon voza na trećem koloseku u železničkoj stanici Paraćin.

Maj

Jedan mladić poginuo je na železničkoj stanici Ruma od strujnog udara iz kontaktne mreže, kada je pokušao da se popne na vagon teretnog voza.

(Espreso / Blic)