OGLASILA SE SESTRA PINK PANTERA! Videla je slike unakaženog brata nakon što ga je izmasakrirao Belivukov klan

- Moj brat je imao podeblji policijski dosije. Ali, nikada nije ubijao i nije zaslužio da ga mučki iskasapi Velja Nevolja i njegova grupa - ovako je u Tužilaštvu za organizovani kriminal započela potresno svedočenje Milena Ljepoja, sestra Milana (44), pripadnika grupe "Pink Panter", koga je klan Veljka Belivuka namamio u kuću strave u Ritopeku i brutalno ga ubio.

Sestra je 12. jula, posle dva meseca borbe, uspela da dobije status oštećene u ovom slučaju. Na saslušanju u tužilaštvu je iznela surovu istinu o porodičnim odnosima, ogoljenu do kraja i otkrila zašto joj je ovaj status toliko značio. Kada je trebalo da pogleda fotografije na kojima se vidi unakaženo telo brata, Mileni je pozlilo zbog čega je saslušanje odmah prekinuto. Zato je doktorka, specijalista psihijatrije, koja je od početka pratila svedočenje, morala da joj ukaže pomoć.

- Majka nam je došla iz Holandije jer joj je pas bio bolestan i mi smo jurili oko toga. U suštini, Slavica (supruga Milana Ljepoje) nam možda ne bi ni javila da je moj brat nestao da psu nije pozlilo u sredu i da nismo počeli da zovemo, jer je kuče moralo hitno da se odvede u Beograd. Htela sam da se dogovorim sa Milanom da organizuje sve i samo da odvedem kuče, a onda se Slavica javila mojoj majci na telefon – počela je sestra svedočenje.

Prvo joj je snaja odbila poziv i to sa Milanovog telefona, a onda joj se javila u sredu ili četvrtak, dan kada je Milan nestao ili sutradan.

- Preko spikerfona sam čula: Trenutno ne mogu da se bavim tim stvarima, imamo druge probleme, javiće ti se Milan večeras kada dođe kući. Milan se, međutim, nije javljao. Majka je počela da paniči, pa sam joj rekla: Dobro znaš kakav je Milan, ajde, nema veze, javiće se sutra, možda je došao kasno kući, možda se zamajao, seo na kafu sa nekim, pusti ga.

Majka je nastavila i sutradan da zove. Kuče je bilo u problemu i počele su da paničimo zašto se Milan ne javlja na telefon, pogotovo što je znao da je pas bolestan. Prethodno, Ljepoja je zvao svakog dana da pita, jer je kuče bilo u mnogo lošem stanju. Interesovao se da li može da pomogne i pitao da li treba da dođe i šta može da uradi. Sve vreme se vrtela priča oko toga.

- Nama je svima kuče bilo problem i uopšte nisam imala predstavu, niti bilo ko od nas, da oni imaju neki problem. Slavica je zvala moju majku sa svog telefona i rekla joj da ima druge probleme. Majka je u petak uveče opet napisala poruku, pa u subotu isto... Pitala me šta da radi, a ja sam joj rekala: Piši poruku Milanu, ne javlja ti se na telefon, da vidimo šta je.

Sestra navodi da sa snajkom ima kontakt samo ukoliko se sretnu. Njen broj telefona je izbrisala, onog dana kada je odlučila da se ponaša bezobrazno prema njoj.

- Ne mogu da se ponašam bezobrazno prema njoj jer je ona izbor mog brata, moram da je poštujem i moram da se sklonim, jer nisam želela da trpim ničije uvrede, povređivanje, bilo kakvo iživljavanje... Jednostavno sam se sklonila jer sam videla da je to jedini način da njihov brak opstane, jer da sam počela da se mešam i da sam pustila jezik otišlo bi sve u đavola. Jednostano sam se sklonila, kontaktirala sam samo sa Milanom, jer sam stekla utisak da nas nikada nije prihvatila... Nikada nije shvatila da smo mi onog trenutka kada se udala za mog brata postali svi jedna porodica, ne samo njena porodica i on, nego svi zajedno i to se do današnjeg dana nije promenilo. Supruga mog brata nije pozvala mog oca da ga obavesti da mu je sin nestao. Kakav god odnos imali... – objasnila je sestra tužiocu.

Onda ju je zvala snaja. Saopštila joj je da je Milan je nestao. On je nestao 9. decembra, a snaja joj je javila u nedelju, 13. decembra 2020.

- Rekla mi je: Prijavila sam juče policiji, u stanicu 29. novembar i to je to. Pitala sam Caku, pošto je tako zovemo: Cako, šta znači nestao? Aj, stani, stani...Jel počeo ponovo da se drogira?. Ranije se drogirao. Ona mi je na to odgovorila: Ne, pogotovo od kako je primio vakcinu. Moja ulična saznanja su govorila drugačije. Ni tu nije bila iskrena, jer je posle toga i ona rekla drugim ljudima da jeste. Mi smo imali dogovor da oni dođu u Niš zato što je majka došla, i budu nekoliko dana kod nas, ali se on nije pojavio. Znam, moj brat je imao dosije, veliki, ali i vi znate šta stoji u njemu. I ja znam čime se bavio moj brat, ali ne ovim... Njegov dosije dokazuje suprotno na hiljadu načina - ispričala je sestra „Pink Pantera“ i opisala šta se dalje dešavalo:

- Od tog trenutka sam pokušavala da saznam bilo šta, ali dobijam naredbu od snaje da prestanem sa tim, šta god da radim, jer me ljudi gledaju kao budalu, govoreći mi da sa njim nisam navodno 10 godina u kontaktu. Nisam bila „u kontaktu“ zato što smo birali da se viđamo usput, da se gospođa ne bi traumatizovala, verovatno, ne znam i da njemu ne bi pravila scenu, možda joj smetam. Jednostavno, ne želim da se mešam u tuđi brak. Ako me pitate kakav je bio moj i njegov odnos... Kada se vidimo, da li smo se zagrlili - da. Da li smo se svaki put poljubili - da. Da li sam ga od malena, kad god smo se sreli, smarala: Aj, još malo da se grlimo i da se ljubimo. Dođi ovamo - da. Govorio je mom mužu: Ne mogu da verujem da posle 30 i kusur godina ona i dalje ovo isto radi! Ja sam mu, bre, na grudima odrasla! On je moj brat! Ona će da meri da li ja njega volim ili ga ne volim?! Pa, ajde obe da stavimo ruke na sto, da vidimo čiju bismo odsekli zbog njega? Njenu sigurno ne bismo, će je povuče, ja moju, za njega, neću! I, onda je sestra počela da se raspituje i da ga traži. Sela je u kola i obišla hotele, pozvala drugove, kumove, prijatelje, ali niko ništa nije znao. Pritom, snaja je sve vreme pričala da se obrate Policijskoj upravi za Grad Beograd i da je u tužilaštvu saopšteno da samo njoj mogu da se daju informacije i da se ona potrudi, pošto su odnosi narušeni, da svima prenosi informacije, jer niko drugi ne može da ih dobije!

- To su bila moja saznanja. I onda kreću saznanja iz medija, gde ostajem u šoku šta se dešava - navela je sestra Milena u bolnom svedočenju i dodala da je od članova Belivukove grupe čula samo za Nišliju Marka Andrića, zvanog Kuzman.

Za njega je sasvim slučajno saznala ko je.

- Njegova verenica ima psa, kao i ja. Njen pas obožava mog psa, šetamo ih u Čairu. Desilo se više puta da smo se srele. Nikada se nismo družile, ali su nam se družili psi. Znam da se ona zove Mara, drži butik, vrlo pristojna, normalna. Za njega nisam ni znala, ona mi je rekala u nekom trenutku da se zove Marko. Pitala sam ko je to i ona mi je rekla: „Moj verenik“. Nisam imala predstavu ko je dečko - izjavila je Milena Ljepoja, pre nego što joj se pogoršalo zdravstveno stanje i pre nego što joj je doktorka dala tabletu za smirenje.

Milena: Tužioče, da li ovo moj brat nema ruke?!

Kada joj je tužilac saopštio da će joj pokazati fotografije iz telefona Marka Miljkovića i zamolio je da kaže da li nekoga prepoznaje, Milena je prvo pitala:

- Da li imate fotografije s leđa? Prepravljao je tetovaže, to sam sigurna. Po izgledu liči na Milana, ali da bih bila sto posto sigurna moram da vidim leđa i noge. Prepravljene su sve, zato što su verovatno izbledele i nisu mu se sviđale, pa ih je obnavljao na drugi način.

Na pitanje da li je, po izgledu lica, to njen brat, Milena je pitala da li može još jednom da pogleda sve slike, pa joj je tužilac rekao da primakne stolicu i sedne da bi ih videla.

- Izvinite, molim vas, da vas pitam... Da li ovo moj brat na slikama nema ruke?

- Da.

- Ako je ovo moj brat, promenite sliku - izgovorila je Milena i briznula u plač.

(Espreso/Glas javnosti)