POČELO SUĐENJE ZA UBISTVO NA SENJAKU: Ubijeni Borivoje Simović javio ko je pucao na njega

Optuženi Igor Vrević, Aleksandar Nikolić i Miloš Mišljen, koji se terete za teško ubistvo Borivoja Simovića u junu prošle godine u parku na Senjaku, negirali su danas u Višem sudu da su to i učinili.

Vrević i Nikolić su s druge strane priznali nedozvoljeno nošenje oružja, navodeći da su te večeri kod sebe imali pištolje iz kojih su pucali, dok je Mišljen negirao da je ikada imao oružje. Sva trojica su priznali krivično delo nasilničko ponašanje, za koje su optuženi, jer su dva dana pre ubistva Simovića na Senjaku pretukli Iliju Veljovića.

Četvrti optuženi Đorđe Antić, koji je bio Simovićev drug i te večeri kad je ubijen bio je sa njim, tereti se za nedozvoljeno nošenje oružja i on je juče u sudu negirao izvršenje tog dela. On nije želeo da iznosi odbranu, niti da ponavlja onu koju je izneo kod tužioca, a kazao je i da ne želi da odgovara ni na kakva pitanja.

S druge strane trojica optuženih za Simovićevo ubistvo izneli su skoro identične odbrane. Igor Vrević je rekao da mu je žao što je Borivoje poginuo, da je do pre pet godina bio blizak prijatelj sa njim, da su zajedno išli na utakmice, letovanja, da je mnogo puta spavao i jeo kod Simovića.

- To veče sam se našao s prijateljima Nikolićem i Mišljenom na Adi, kad je Nikolića zvao Nikola Stančić da dođe u park na Senjaku da mu da pare koje mu duguje za auto koji je kupio od Nikolića. Krenuli smo svi zajedno, pa da nas posle toga Nikolić vodi na klopu. Na sredini staze u parku odjednom sam čuo kako je nepoznati muški glas rekao "pucaj", video sam bljeske u mraku u šumi, a meci su nam fijukali oko glave. Izvadio sam pištolj i pucao, ali više u vazduh. Nisam hteo nikoga da ubijem, već samo da zaplašim. Video sam da i Nikolić beži i puca. Kad su oni prestali da pucaju i mi smo. Bio sam u šoku i preplašen. Ne znam koliko sam metaka ispalio, u pištolju sam imao sedam i mislim da je neki ostao. Ne znam ni koliko je metaka na nas ispaljeno. U optužnici sam pročitao da je bilo sedam.

Vrević je rekao da su posle smo bežali kroz šipražje u šumi i da su tu on i Nikolić ostavili svoje pištolje, a Mišljen nije imao oružje.

- Nisam znao da je Borivoje u šumi i nisam sa njim bio u svađi. Osuđivan sam tri puta za ometanje službenog lica u vršenju dužnosti, prodaju droge i nasilničko ponašanje. Kad sam bio u zatvoru Simovići su mi pomagali, često slali pakete i uplaćivali kantinu. Kad sam izašao 2015. iz zatvora nakon što sam u njemu bio godinu dana, otišao sam kod Borivoja i njegova sestra Marina mi je držala predavanje s kim treba da se družim, a sa kim ne. Sad znam da je to bilo dobronamerno. Kad sam izašao hteo sam da pozovem tog jednog za kojeg mi je rekla da se više ne družim a njim, ali sam greškom pozvao marinu i rekoa: "Sad su mi Simovići držali predavanja". Ona se zbog toga uvredila i od tada smo se udaljili.

Vrević je ispričao da su se iz straha posle pucnjave krili i nakon 25 dana odlučili da se predaju policiji. Kazao je da pištolj nosi već deset godina zbog lične bezbednosti, iako zna da je to zabranjeno, jer je tada neko pucao u njega i ranio ga, a nikada nije saznao ko.

Istu priču je ispričao i Nikolić s tim što je on kazao da je bio ubeđen da je, kako je rekao, Stančić pucao na njih.

- Kad smo pobegli do auta, zvao sam Stančića, ali nije odgovarao i pod adrenalinom sam mu slao poruke i tu "gde ste pobegli?" Posle nekoliko dana sam saznao da je u šumi poginuo Borivoje Simović. Mi se nismo dogovrili da ga ubijemo kako piše u optužnici. Ja tad nisam znao da je on u šumi, niti sam ga video. Kad smo došli do auta, zvao sam Stančića, ali nije odgovarao i pod adrenalinom sam mu slao poruke i tu "gde ste pobegli?" Nije mi jasno što mi se na teret stavlja teško ubistvo, kad je nesporno utvrđeno da iz mog pištolja niko nije pogođen.

Nikolić je rekao da je u pištolju imao 13 metaka i da ne zna koliko je ispucao.

Mišljen je kao i njih dvojica opisao šta se dogodilo, tvrdeći da on nije imao pištolj i da je sve vreme bežao. Sutradan je video u novinama ko je ubijen, i odlučio da se skloni u selo Lipovac kod Aranđelovca. Otišao je autobusom, a automobil je ostavio u Beogradu. Nije poneo ni telefone.

BORIVOJE JAVIO KO JE PUCAO NA NJEGA

U SUDU je svedočila i Borivojeva sestra Marina Simović Pavlović koja je rekla da je brat celo popodne i veče bio sa njom i da je iz kuće izašao na desetak minuta.

- Kad me kasnije pozvao rekao je da je ranjen i da su Nikolić, Vrević i Mišljen pucali na njega - ispričala je Marina. - Moj brat nije imao nameru, niti razloga da ikoga ubije. To veče je bio raspoložen. Kasnije sam saznala da su vrević i nikolić pričali da Boru treba ubiti. Borina bivša devojka Kaća mi je rekla da je godinu dana ranije srela Vrevića i da joj je on rekao da će ubiti boru. Osećala je krivicu što to nikome ranije nije rekla. I Tamara Stojković mi je rekla da joj je Nikolić pričao da će ubiti Boru. Krivo mi je što to nisam ranije saznala, možda bih sprečila da se to desi. Đorđe Antić mi je rekao da mu je Bora spasao život, jer ga je gurnuo, kad je Mišljen išao ka njemu sa uperenim pištoljem.

Marina Simović je navela da njen brat nikada nije imao oružje i da je i Srbiju došao iz instranstva, gde je studirao, 20 dana pre nego što je ubijen.

Sud nije dozvolio pitanja Nikolićevog branioca Dalibora Katančevića Marini Simović, kako je onda moguće da je na licu mesta pronađen pištolj iz kog je nesporno pucao Borivoje, navodeći da to stoji u optužnici, jer taj dokaz još nije izveden u sudu, kao i Antićev iskaz da mu je Simović dao pištolj i uzviknuo "pucaj".

Marina Simović je kazala i da su Đorđe i njegova majka uplašeni, jer su primali pretnje i da je njegovoj majici pretio jedan od branilaca.

PRETUKLI VELJOVIĆA

SVA trojica optuženih priznali su da su pretukli Iliju Veljovića. Aleksandar Nikolić je ispričao da su vozili jednosmernom ulicom, kad im je u susret izašao automobil i za malo se nisu sudarili.

- Svirao sam i video da je Veljović, kojeg sam poznavao izašao. rekao mi je: "Šta sviraš koju p...u materinu! Pitao sam ga : "Šta si rekao", a on je kazao, "gde ste p...ice?" Opsovao mi je majku i ja sam ga udario, a on je uzvratio. Tad su prišli i Vrević i Mišljen i zajedno smo ga tukli i šutirali, sve dok neka devojka nije počela da više da ga pustimo. Posle toga smo otišli i nismo ga više videli.

Vrević je ispričao da su Veljovića udarali i držali, a kad su ga pustili on je pao na pločnik, dok je Mišljen rekao da ga je on udario jednom rukom i dva puta šutnuo.

U sudnici je svedočio i Veljović, koji je priložio lekarske izveštaje o svojim tadašnjim povredama. On je ispričao da mu je komšija rekao da je dao policiji snimak sa svoje kuće i da se na njemu vidi da su ga ti momci čekali satima.

(Espreso/Novosti)