OSEĆAM BOLOVE OKO METKA KOJI NOSIM U TELU! Ovo je JEDINO sačuvano pismo LJUBE ZEMUNCA, napisao ga je A. Ražnatoviću

Stranica "Legende devedesetih" objavila je na Fejsbuk profilu jedino sačuvano pismo Ljube Zemunca, koje je poslao advokatu Andriji Ražnatoviću.

Pismo vam prenosimo u celosti:

Druže A. Pošto je prošlo nedelju dana kako ste bili kod mene, ja Vas obaveštavam da se moja situacija nije promenila na bolje nego na gore. Ja osećam i dalje bolove oko metka koji nosim u telu, a ostale stvari kao što sam Vam i ranije rekao nisu bolje već gore. Druže Andrija sada želim da Vas obavestim da se osećam sve slabiji fizički i psihički i da sam prestao da jedem. Nadam se da ćete nešto preduzeti. Pozdrav. Magaš Ljubomir.

Ljubomir Magaš je rođen 27. maja 1948. dodine u porodici Sime Magaša i Rose, rođene Ćurčić. Kada je imao šest godina roditelji su mu se rastali i ostao je da živi sa majkom na Zvezdari.

Kao dete sitnim nestašlucima izazvao je da mu odrede boravak popravnom u domu u Zemunu odakle i potiče nadimak Zemunac. Dom je imao svoj bokserski klub tako da odatle i potiču njegovi prvi koraci u sportu. Ljuba je bio toliko jak da je na rukama mogao da pređe Beograd, govorili su njegovi drugovi.

Juna 1965. Ljuba Magaš je ukrao „fiću“, a potom i „fiat 1300″, pa „opel rekord“. Osuđivan je zbog krađa ženskih torbi u Beogradu, Nišu i Kopru. Sve do 1967. to se smatralo sitnim bezobrazlucima, a onda je u jednoj tuči na Tehnoloskom fakultetu prebio studenta Vladimira Vučkovića. U strahu od milicije tada je prvi put pobegao u inostranstvo. Nakratko se sakrio u Austriji.

U jesen 1967. kada je zajedno sa Radetom Ćaldovićem Ćentom i Zoranom Milosavljevićem Robijom optužen da je silovao jednu devojku osuđen je na dve godine i osam meseci zatvora, koje je odležao u Sremskoj Mitrovici. Čim je izašao na slobodu marta 1971, stigla ga je prva policijska poternica zbog krađe automobila. Zato je prebegao u Italiju, a potom u Nemačku.

Magaš se nastanio u Frankfurtu, gradu banaka i biznisa, sa mnogo Jugoslovena „na privremenom radu“. Centar njihovog okupljanja je bila kafana „Džuboks Džambo Džet“.

Sredinom septembra 1975. Interpol Nemačke poručio je jugoslovenskim kolegama da je ekstradicija koju je tražila Jugoslavija, odobrena i da Magaš može biti preuzet na aerodromu u Frankfurtu, radi sprovođenja u Beograd. U obaveštenju je posebno naglašeno da je Magaš veoma „naprasit“ i opasan i na to treba obratiti pažnju prilikom sprovođenja.

Okružni sud u Beogradu ga je osudio zbog silovanja na četiri godine i šest meseci zatvora. Posle tri godine pušten je sa izdržavanja kazne i vrlo brzo se vratio u Frankfurt. Na osnovu zahteva Okružnog suda iz Podgorice i saglasnosti Saveznog sekretarijata za pravosuđe, januara 1980. godine, preko Interpola, raspisana je nova međunarodna poternica za Magašem.

Ekstradicija je ponovo izvršena avionom, 20. februara 1981. godine i Magaš je priveden u pritvor Okružnog suda u Titogradu. Prvostepenom presudom osuđen je na pet godina zatvora zbog silovanja. Vrhovni sud je ukinuo prvostepenu presudu i naložio Okružnom sudu da održi novi pretres.

Posle dvadeset meseci, oktobra 1982. godine, Magaš je pušten iz pritvora, dozvoljeno mu je da se brani sa slobode.

Ubijen je 10. novembra 1986. godine.

(Espreso)