VELJIN ILI ZEMUNSKI KLAN? Šta mislite ko je opasniji u svoje vreme?

Od kada je uhapšen Veljko Belivuk i njegova grupa za razna zlodela, često možemo da pročitamo i kako se "licitira" sa tim ko je opasniji - da li oni ili Zemunski klan?

Zemunski klan je početkom dvehiljaditih bio klan o kome nije moglo da se govori, barem ne glasno.

Jedan od vođa "Zemunaca" Dušan Spasojević Šiptar - Duća bio je, prema komentarima svojih saradnika, vrlo strog. Ne zna se kada je tačno počelo delovanje ove kriminalne grupe - ali se pominju dve godine kao ključne: 1996. kad je izvršeno prvo ubistvo po naređenju Spasojevića i 1997. kada se dogodila prva otmica. Vrhunac moći bio je 2003. godine kada i donose odluku da ubiju premijera države dr Zorana Đinđića 12. marta. Članovi Zemunaca su se razbežali.

Šiptara i Kuma 27. marta 2003 pronašla je policija, ali su prema zvaničnim informacijama, njih dvojica otvorili vatru na njih. Tada su policajci uzvratili i upucali vođe Zemunskog klana. Postoje i priče da su brutalno pretučeni, a zatim ubijeni, ali ova verzija nikada nije potvrđena.

O njima, a i susretu sa Dušanom Spasojevićem svojevremeno je govorio novinar Gradiša Katić.

- "Zemunci" su imali svoj kafić koji se zvao "Dolče Vita" i tu su bili samo sokovi, niko od njih nije pio alkohol, bar ne tu pred Dušanom Spasojevićem. Ja sam njega upoznao tako što mi se sam javio i želeo da da intervju. Pre toga sam uradio više intervjua sa žestokim momcima, a jedan od njih je bio Miki Porše. Posle je čak BBC tražio da ih povežem sa njim da i oni urade intervju i to su i učinili, zaista je izašao intervju sa njim za BBC. Taj Miki je inače bio poreklom iz Pirota, a u Beogradu je radio sa Šljukom, ali se zakači sa njim zbog Šljukine devojke, pa ga Šljuka prebije u svom klubu i polomi mu vilicu. On je tad prešao sa Zvezdare kod Spasojevića u Zemun i mene je zvao jer je želeo da da intervju i ispriča sve o Šljuki. A ja sam prethodno objavio intervju sa Šljukom. Taj članak sa Mikijem je bio hit jer je on vozio kabriolet poršea, pa smo ga mi slikali i objavili te fotografije u okviru članka i to je super ispalo. Ja sam posle toga nastavio da se čujem sa Mikijem, on mi je davao informacije, ja mu pošaljem poruku na pejdžer pa me on zove na fiksni, jer tad nije bilo mobilnih telefona. Jednom mu tako šaljem: "Miki javi se", onda me zove neko na telefon... - rekao je Katić i nastavio:

- "Je*o te Miki, kakav Miki, to su sitne ribe! Ako si pravi novinar, ako imaš onu stvar, sedi u kola i dođi u Zemun." Ja kažem da ne mogu, nemam auto, putujem gradskim prevozom. Kaže: "Uzmi taksi, ja ću da ti platim." Ja ne znam čoveka, otkud znam da li će da mi plati, tad je bila kriza ’93. godina, plata tri marke, ja odem autobusom, promenim dva prevoza i stignem u taj kafić u Zemunu. Tu su bili Dušan Spasojević, Mile Luković Kum, Šuca, braća Simović... Dušan nije očekivao da ću doći i rekao je: "Svaka ti čast, imaš onu stvar, od sada ćeš od mene dobijati prave informacije." On je bio doušnik DB-a, ali i moj doušnik, stvarno mi je davao 100% tačne informacije. Ja sam bio urednik, pa zamenik urednika hronike u "Blicu", a policija je davala informacije samo "Politici" i "Novostima", tako da smo mi morali da se dovijamo kako da dođemo do informacija, međutim kad sam upoznao Dušana, ja sam od njega dobijao prvi detaljne informacije o sačekušama, ubistvima, a tek nakon dan - dva bi se pojavila informacija u "Politici" da policija saopštava da se desilo to i to.

(Espreso/Srbija Danas)