NJEGOVE REČI
OVAKO JE IŠLO JEDINO SAČUVANO PISMO LJUBE ZEMUNCA: Sve sam slabiji, prestao sam i da JEDEM!
Ljudi su govorili: umro je onako kako je i živeo! Na ulici, brzo. U utorak, 10. novembra 1986, ispred zgrade Zemaljskog suda u Frankfurtu, sreli su se, čini se, ne baš slučajno, dvojica okorelih neprijatelja Ljuba Magaš i Goran Vuković
Ljubomir Magaš, koji je u javnosti bio poznatiji kao Ljuba Zemunac, važio je za jednog od najpoznatijih ličnosti jugoslovenskog podezmlja. Devedesete su pomerile sisteme vrednosti, pa su mnogi iz ovog "miljea" obožavani među klincima.
Ljudi su govorili: umro je onako kako je i živeo! Na ulici, brzo. U utorak, 10. novembra 1986, ispred zgrade Zemaljskog suda u Frankfurtu, sreli su se, čini se, ne baš slučajno, dvojica okorelih neprijatelja Ljuba Magaš i Goran Vuković.
Iako je važio za žestokog momka, Ljuba Zemunac nije bio čovek bez osećanja.
Pre 2 godine isplivalo je jedino sačuvano pismo koje je Ljuba poslao svom advokatu Andriji Ražnatoviću posle ranjavanja.
"Druže A. Pošto je prošlo nedelju dana kako ste bili kod mene, ja Vas obaveštavam da se moja situacija nije promenila na bolje nego na gore. Ja osećam i dalje bolove oko metka koji nosim u telu, a ostale stvari kao što sam Vam i ranije rekao nisu bolje već gore. Druže Andrija sada želim da Vas obavestim da se osećam sve slabiji fizički i psihički i da sam prestao da jedem. Nadam se da ćete nešto preduzeti. Pozdrav. Magaš Ljubomir", napisao je on.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso / Kurir.rs / Legende devedesetih)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
